Чудесна прича на дан откривања споменика Његошу: Голуб на икони Светог кнеза Лазара

Приликом свечаности откривања споменика Петру II Петровићу Његошу, која је јуче у знак 200 година од његовог рођења одржана у Андрићграду,  у храму посвећеном Светом кнезу Лазару догодио се изненађујући призор – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика захумско-херцеговачки Григорије затекли су голуба који је стајао на икони Светог кнеза Лазара.

„Још док се манифестација није окончала, негде при самом њеном крају у храм су кренули Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика захумско-херцеговачки Григорије. Ушли смо у свети храм да се поклонимо и сви смо били изненађени призором који смо видели… На икони Светог кнеза Лазара стајао је голуб… Један је ушао у храм и чекао на икони! До иконе Светог нам Кнеза стајала је икона Пресвете Богородице, али је голуб стајао на икони коме је храм посвећен. Митрополит је рекао да сликамо овај чудесни призор и ево слике да је поделимо са вама и да се сви скупа радујемо данашњем дану и догађају и прославимо Бога код кога нема случајности, већ све бива по Његовом промислу“, наводи се на сајту цркве у Вишеграду.

Откривен споменик Његошу

У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, јуче је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом српском пјеснику Петру II Петровићу Његошу.

Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић.

Скулптура Његоша, смјештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вјечно свједочење о љубави према Његошу.

„Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању”, истакао је Додик.

Бећковић је пожелио добродошлицу Његошу – господару у град у који је, како је рекао, он морао да дође.

„Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао гдје и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле си некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазио”, рекао је Бећковић.

Нагласио је да је Његош дошао у град, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени.

„Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик”, истакао је Бећковић.

Његош изразио дух српске слободе

Кустурица је поручио да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему – духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дјело стварао и као владика и као духовник.

Овој јединственој светковини организованој поводом прославе обиљежавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри из Владе РС, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број званица из јавног културног, вјерског и политичког живота Републике Српске и Србије.

Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”, дјело је вајара Сретена Стојановића.

Свечани чин откривања споменика владици Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло.

 

ИН4С