Сједињене Државе од уторка (1. мај) уводе више царине на увоз челика и алуминијума из Европе. Можда… а онда би уследио европски одговор који би гађао амерички виски и моторе. Шта то значи за Немачку, а шта за ЕУ?
Хоће ли или неће? Амерички председник Доналд Трамп оставља Европљане да до последњег тренутка дрхте и да се надају. У спору око увођења виших америчких царина за увоз челика и алуминијума, Трамп је Европској унији у марту одобрио грејс-период који истиче 1. маја. Да ли ће све поново пролонгирати Или ће он направити трајни изузетак за европске производе?
За Европску унију, а посебно за Немачку, био би тежак ударац ако би од уторка казнене царине за челик биле повећане на 25, а за алуминијум на 10 одсто. Европска унија је други по величини произвођач челика у свету и сваке године у њој се произведе 177 милиона тона тог метала. То је једанаест одсто укупне светске производње. Немачка је главни извозник у САД, а следе Холандија, Италија, Шпанија, Велика Британија и Шведска.
Дефицит – „да не поверујете“
Према подацима Европске комисије, из ЕУ је у 2017. у САД извезено челика и алуминијума у вредности од 14 милијарди долара. То је 14 одсто укупног увоза тих производа у САД. Међутим, под ударом нових казнених царина нец́е се наћи комплетан европски извоз тих производа. Да су те царине примењиване рецимо током 2017, оне би биле наплац́ене за 5,3 милијарде евра челика и 1,1 милијарду евра алуминијских производа.
Одлуку о увођењу царина Трамп, између осталог, правда европским, а посебно немачким суфицитом у трговини са САД. За Немачку су Сједињене Државе највец́е извозно тржиште, али се, с друге стране, много мање америчке робе продаје у Европи. Трамп зато неуморно критикује: „Да не поверујете – наш трговински дефицит са Европском унијом износи 151 милијарду долара.“ Од тога на аутомобиле и ауто-делове отпада 50 милијарди.
Немачки аутомобили су у САД тражена роба, годишње се прода 480.000 возила. Истовремено, немачки произвођачи аутомобила имају своје фабрике у САД и одатле се много више возила пласира на то тржиште него што се увози из Немачке. Годишње, такође, немачки произвођачи из САД извезу 493.000 аутомобила, пре свега у Кину. Немачки послодавци на тај начин обезбеђују приличан број радних места у САД. То би могло да буде угрожено заштитним царинама, упозорава шеф Центра за спољну трговину немачког института Ифо Габријел Фелбермајер.
„Американцима који производе аутомобиле, на пример фабрици БМW у Спартанбургу (у Јужној Каролини), потребна је велика количина делова која стиже из Европе. А ако Трамп на те делове буде увео казнене царине, то ће угрозити, а можда и уништити, конкурентност америчких произвођача аутомобила“, оцењује немачки економиста.
На крају би сви укључени у тај процес били сиромашнији. „Све то је толико компликовано, а обим трговине робом преко Атлантика толико је велики, да би било какво стављање клипова у точкове утицало на пословање свих у том ланцу“, упозорава Фелбермајер.
Апел Берлина, Париза и Лондона
Свако четврто радно место у Немачкој зависи од извоза, а у индустрији чак свако друго. При том је више од половине немачког извоза повезано с производњом челика. Није зато ни чудо што је канцеларка Ангела Меркел прошлог петка (27.4), током посете Вашингтону, још једном покушала да убеди Трампа да одустане од своје одлуке. Он, међутим, ни након тих разговора своју одлуку није саопштио.
У суботу канцеларка је телефоном разговарала с француским председником Емануелом Макроном и британском премијерком Терезом Меј. Њих троје још једном су заједнички захтевали од америчког председника Трампа да се уздржи од увођења трговинских мера против Европске уније. У супротном, ЕУ је спремна да „брани своје интересе у оквиру мултилатералног трговинског поретка“, рекао је портпарол немачке владе Штефен Зајберт.
Скупљи виски, мотори и фармерке
И у Бриселу се интензивно припремају за случај да Вашингтон уради оно што је најављено: биће поднета жалба Светској трговинској организацији (СТО), уведене заштитне мере за европску привреду и казнене царине за америчку робу. Према правилима СТО, Европска унија има рок од 90 дана уведе контра-мере у оквиру тзв. „ребалансирања“. Увоз из САД могао би да постане онолико скуп, колико је потребно да се надокнади финансијска штета.
У Европској комисији труде се да своје контра-царине представе, не као економску казну, већ као мере са политичком позадином. Идеја је да се повећају таксе за виски, моторе Харли Дејвидсон и џинс зато што се та роба производи у оним америчким државама у којима су на власти Трампови Републиканци. Гувернери тих савезних држава требало би да утичу на председника и да га врате на прави пут“.
Ипак, чак и да овај трговински спор ескалира, то сигурно нец́е бити крај слободне трговине. Може се очекивати да ће разговори бити настављени иза кулиса. „Ако се то заиста догоди, мора се наставити даље“, поручују из кабинета канцеларке Меркел. Немачка страна, између осталог, покушава да поново покрене разговоре о споразум ТТИП о слободној трговини – у значајно ограниченој верзији. У ширем оквиру, могло би да се разговара о смањењу царина за индустрију и трговинских баријера.
Али ни удружења привредника, ни политичари тиме нису импресионирани. „Прихватање ТТИП-а, због Трампа сведеног на ниво баштенског патуљка, исто је што и ђавола истеривати сотоном“, каже посланик Левице у Бундестагу Фабио де Маси. „То би била својеврсна награда Трампу за његово повлачење из Париског споразума о клими.“
Чак и Савезно удружење немачке индустрије (БДИ) сматра да од царинског споразума нема ништа. То је, каже председник БДИ Дитер Кемпф, „за немачку индустрију недовољно“.
Дојче веле
