БЕОГРАД – Министри иностраних послова Србије и Мађарске Ивица Дачић и Петер Сијарто, као и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, оценили су данас да су односи две земље одлични и да не треба дозволити да их поквари избегличка криза, јер “избеглице долазе и одлазе, а суседи остају”.
Дачић и Сијарто су, на заједничкој конференцији за штампу подсетили на речи два премијера на прошлој заједничкој седници владе одржане 1. јула у Будимпешти, према којима билатерални односи две земље никада нису били бољи, додајући да је уложен велики труд да се направи суштински помак у превазилажењу питања прошлости.
Они су указали да се не ради о проблему две земље, већ је проблем у томе што је европска полтика доживела неуспех када је реч о избегличкој кризи, јер не постоји јединствен став.
“Суштина је да сви ти сукоби – напад ирегуларних миграната на мађарску полицију, бацање сузавца, повређивање екипе РТС-а, не настају због односа Србије и Мађарске”, поручио је Дачић и навео да би први конкретан потез после тих сукоба да мађарске власти сагледају могућност отварања Хоргоша за саобраћај.
“Због свега тога сматрамо да и у кризним ситуацијама, а ово јесте, иако можда ЕУ то не жели да каже, криза око ирегуларних мигација, једна од највећих криза која погодила Европу после Другог светског рата. Србија се нашла у деликатној позицији између два крака ЕУ. Ако се Мађарска жали да јој мигранти долазе између осталоиг са југа, ми можемо да се жалимо да нам ирегуларни мигранти долазе право из ЕУ”, рекао је Дачић.
Према његовим речима, то значи да је европска политика доживела неуспех по том питању, јер не постоји јединствен став.
Он је истакао да је створена ситуација у којој не постоји јединствена европска политика, те да се Србија ни крива ни дужна нашла на тој рути.
“Србија не може да дозволи да буде жртва непостојања нејединствене политике ЕУ, а потрудила се да се понаша достојанствено у овој ситуацији, коректно према мигрантима и државама у окружењу”, нагласио је Дачић.
Он је подсетио да се Србија и даље суочава са проблемом 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске, чији статус није решен ни после две деценије од ратова на простору бивше Југославије, као и више од 20.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.
Србија се, према његовим речима, потрудила да делује одговорно, да као земља кандидат обезбеди да се са што мање проблема и потреса та криза превазиђе.
“Зато је веома важно да кроз ове посете и отворене дијалоге у тренуцима када постоји криза покажемо да смо у стању да решавамо проблеме. Договорили смо се да буде сталне координације међу нашим министарствима, да се избегну ситуације од протеклих дана”, рекао је Дачић.
Он је додао да је захтев и молба Србије да се стање што пре нормализује, отвори аутопут на Хоргошу, нагласио да се апсолутно противи затварања тих комуникација, а да тај проблем постоји и са Хрватском.
Српски шеф дипломатије је додао да Србија, с друге стране, не жели да подстиче даље поделе и сукобе међу државама чланице ЕУ, јер је видљиво да се уздрмо систем Уније и да се поједине земље налазе у стању отворених напада и сукоба.
Шеф мађарске дипломатије објаснио је да је сматрао важним да данас дође у Београд како би пренео став Мађарске, а то је да су односи две земље одлични и да сада изузетно тешки и озбиљни изазови не могу нанети велику штету.
“Мислим да у Европи данас влада лицемерје. Европа не говори искрено о томе колико је велики овај изазов који пред нама. Стално се нападају они који заиста тај проблем дефинишу и називају правим именом, а Мађарска је та која то чини. Ово није само мигрантска криза, већ се ради о масивној сеоби народа, која не може тако брзо да престане”, указао је Сијарто.
Он је пренео да постоје истраживања према којима се у окружењу Европе налази више од 20 милиона људи који би могли постати избеглице.
“Морамо да увидимо и то да овај велики изазов показује да систем не функционише заједнички систем миграције у Европи.
“Квоте које се предлажу око подела миграната међу земљама ЕУ је нонсенс”, подвукао је Сијарто додајући да Мађарска има предлоге за решење кризе.
Према том предлогу, први је да се успоставе заједничке снаге које би заштитиле спољне границе ЕУ у Грчкој и да у особљу и опрми учествује свих 28 држава Уније.
Даље, ЕУ треба да преузме финансирање прихватних центара у Турској, Либану и Јордану и успостави друге, како би мигранти остали надомак својих домовина, а та средства треба да с еподеле на све државе чланице Уније.
Такође, предлог Мађарске је да ЕУ мора да помогне земљама кроз које води транзит миграната, а то су Србија и Македонија.
“Разумем моје колеге када кажу да не разумеју шта ЕУ очекује од Србије када талас долази из Уније. То је проблем и по Мађарску, јер би мигранти требало да се региструју у земљи на чије тло су најпре крочили, а то је Грчка”, поручио је он.
Министар Стефановић је казао да је разговарао са европским комесаром за миграције и да су се сагласили да свим земљама транзита треба конкретно помоћи у новцу и опреми.
Он је подсетио да је Србија регистровала око 85 одсто миграната који су ушли на нашу територију, наводећи да је регистровано 150.000 лица, и да те податке дели са европским институцијама.
“Проблеми дођу и прођу, као и мигранти, а комшије остају”, подвукао је Стефановић истичући да то није билатерални проблем и да не треба да се дозволи да се кваре односи две земље.
Танјуг
