Српска православна црква (СПЦ) данас слави Преображење Господње, празник који у црквеном календару и међу верницима има изузетан значај.
СПЦ и њени верници светим литургијама прослављају на тај дан успомену на догађај који се збио на гори Тавор, када се Исус Христос, према предању, први пут пред одабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом, преобразио и засијао као сунчева светлост. У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику и међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори. У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже – преображава се и вода и гора.
1 минут читања
