Ћерка Уроша Првог је била права европска владарка. Поред слепог мужа, практично је сама водила велику земљу, а за врховног комаданта војске поставила је свог брата Белоша Вукановића. Лепа и мудра принцеза неустрашиво се обрачунавала са политичким противницима
Од 12. века у историји Европе постоје записи о српским принцезама и кнегињама које су постале моћни и цењени владари у државама Старог континента. У мађарским записима налазе се документа о Српкињи – владарки Угарске. Наиме, када се Јелена Вукановић, ћерка великог жупана Уроша Првог Вукановића и његове жене Ани Диоген из Раса 1130. године удала за слепог краља Белу Другог Арпада (Арпадовића), добила је титулу принцезе од Србије и краљице Угара.
Јелена, принцеза од Рашке рођена је 1109. године. Краљ Бела Други (рођен 1110. године) ослепљен је од стране свог стрица краља Коломана, да не би постао краљ Угарске. Он је ипак крунисан 28. апирла 1131. године. Преговори о браку успешно су окончани између 1129. и 1130. године. Удаја принцезе Јелене из Рашке за слепог краља Белу, наследника угарског краља Иштвана-Стефана Другог, био је пословни потез зближавања и орођавања две династије у борби против Византије. Када је одлазила да буде владарка Угарима, њен отац, краљ Урош ју је посаветовао:
– Пред Угрима не смеш да покажеш страх. Поред слепог мужа и краља, ти ћеш бити и краљ и краљица. Мораш му родити синове и постати Угарка, па владај одлучно и ако треба – сурово.
Принцеза Јелена је као православка удајом примила католичку веру. Јавности је рашка принцеза и угарска краљица представљена на сабору у Араду. Наиме, након што је Бела Други наследио трон, борбу око владарске угарске столице наставио је други Коломанов син, принц Борис. Он је покушавао да издејствује и помоћ Русије и Пољске. Сазнавши за то, краљ Бела је склопио савез с аустријским надвојводом Леополдом Трећим, који му је послао војну помоћ.
– Била је храбра и строга владарка – каже историчар Љубивоје Церовић – Краљица Јелена сазвала је сабор великаша у Араду и наредила да се погубе Борисове присталице, а њихова имања заплене. Погубила је и све рођаке краља Коломона, који је ослепео њеног мужа Белу Другог. Свог брата Белоша Вукановића краљица Јелена је поставила за палатина и предала му врховну команду над угарском војском. Један део завереника ипак је пребегао у Пољску и настојао да ову државу придобију је уведу у рат против краљице Јелене.
Принцеза Јелена Српска, како су је Угари прозвали, је у мираз свом мужу донела део Босне. За време владавине слепог краља Беле и лепе српске Јелене, Угарска је заузела део Далмације, Сплит, Трогир и Шибеник.
Краљ Бела и краљица Јелена су се лепо слагали и имали шесторо деце. Синови Гејза (1130-1162), Ладислав (1131-1163), Стефан (1133-1165) и Алмош спремани су за племиће и владаре, а кћерке Софија и Гертруда за принцезе и удаваче, али су обе премладе умрле. Бела Други због слепоће није имао већег утицаја на прилике у држави, због чега је управу државе препустио својој супрузи Јелени.
На сабору у Острогону 1136. године, Бела и Јелена прогласили су свог сина Ладислава за херцега од Босне. Краљ Бела Други је захваљујући синовима спасио династију Арпад од изумирања и осигурао јој власт наредних век и по. Када је умро 14. фебруара 1141. године, Белу је наследио син Геза Други, који је држао мајку Јелену српску увек уз себе на угарском трону.
Историчар Љубивоје Церовић каже да је Јелена Српска била на угарском трону пуних 24 године и да су њени потомци још дуго после њеног одласка са власти били владари не само у Угарској, већ и у другим европским државама.
– Последњи пут краљица Јелена се помиње у хроникама за 1156. годину. Вероватно је умрла 1157. године или коју годину касније, скоро у исто време кад је и њен брат Белош изгубио власт на двору. Њени унуци су, међутим, владали Угарском до 1172. године. А унуке слепог краља Беле и краљице Јелене су се удавале за владаре Немачке, Арагона, Бугарске, Византије, Украјине и Пољске – пише др Љубивоје Церовић.
ЈЕЛИСАВЕТА
Друга српска краљица Јелисавета из рода Котроманића, удата је 1353. за угарског краља Лудовика Првог Великог са којим је родила четири ћерке. Након Лудовикове смрти 1382. године, Јелисавета је постала краљица Угарске. Била је једина жена владар све до времена Марије Терезије. Престо Угарске је делила са ћерком Маријом. Њена друга ћерка Јадвига је удајом за Владислава Јагеловича крунисана у Кракову 16. новембра 1384. године као краљица Пољске.
Марко Лопушина, Новости
