Данас се навршава тачно шест година од пада транспортног хеликоптера Војске Србије Ми-17 из састава 890. мешовите хеликоптерске ескадриле, у коме је страдало седам особа на километар од аеродрома “Никола Тесла”. У стравичном паду летелице погинули су мајор Омер Мехић, капетан Милован Ђукарић, механичари заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар новопазарске болнице Џевад Љајић и његов колега анестетичар Мирослав Веселиновић, као и петодневна беба из новопазарске породице Адемовић – седморо мртвих, а због трагедије ни дан данас нико није одговарао.
Тог 13. марта 2015. године посада је полетела јер је требало да се петодневна беба превезе у болницу у Београду, пошто је била у критичном стању. С обзиром да је тог дана било лоше време, као најбоља солуција било је ангажовање војног хеликоптера.
Акцију спасавања бебе, односно транспорт из Новог Пазара за Београд, иницирао је министар здравља Златибор Лончар, док је за војни део те акције, односно ангажовање војног хеликоптера, био задужен тадашњи министар одбране Братислав Гашић, актуелни директор Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Да кренемо од почетка.
Акција је реализована путем хеликоптера, пошто транспорт санитетом није био могућ због одрона. Хеликоптер је тог дана по бебу у критичном стању и остале чланове поседе полетео око 19.30 из Београда, а након нешто више од пола сата, након што су примљени у летелицу, полетео је за Београд.
Хеликоптер је стигао до Београда око 22 сата, кружио је неко време око аеродрома, у покушају да слети. Како се наводило у саопштењу Министарства одбране, контролни торањ је са летелицом изгубио контакт у 22.31 сати. Били су упаљени рефлектори на стадионима Звезде и Партизана, како би се хеликоптер оријентисао.
Ипак, то није било довољно – хеликоптер се срушио.
У јавности се убрзо повела велика расправа око тога због чега је хеликоптер, упркос сложеним и неповољним метеоролошким условима, покушао слетање на београдски цивилни аеродром, а не на војни у Батајници или хелиодром код Војномедицинске академије на Бањици, као и ко је одлучио да се лети за Београд, а не за Крагујевац, Ниш или Краљево.
Војни извештаји закључили су да су услови лета били испод прописаног метеоролошког минимума за облачност и видљивост, као и да је пилот Омер Мехић инсистирао да слети на Бањицу (ВМА), а потом и у Батајницу, а не у Сурчину, где су пали.
Како је Инсајдер својевремено писао, само 20 минута пре слетања Мехићу је речено да је прихват бебе организован на аеродрому “Никола Тесла”. Ова промена одлуке где ће се слетети и дан данас отвара бројне сумње, поготово што је бригадни генерал Предраг Бандић, тадашњи командант 204. ваздухопловне бригаде, током војне истраге о овом случају рекао да га је министар здравља Златибор Лончар обавестио да има намеру да присуствује слетању.
Након што се нешто после 23 сата хеликоптер изгубио са радара, Директорат цивилног ваздухопловства покренуо је потрагу трагања и спасавања чланова поседа у 23.30 часова. Ипак, само два сата после поноћи хеликоптер је пронађен. Тада је саопштено и да вероватно нема преживелих, што се у раним јутарњим сатима 14. марта испоставило као тачно.
Тако су породице настрадалих чланова посаде за смрт ближњих сазнале ујутру тог 14. марта.
Вучић: Не дам Гашића и Лончара
Ипак, оно што је највише потресло српску јавност јесте чињеница да за пад хеликоптера нико није крив. Изостала је, како кривична, тако и политичка одговорност за трагедију невиђених размера која се догодила.
Док је јавност чекала смену Лончара и Гашића, тада премијер и председник Српске напредне странке (СНС), сада председник државе, Александар Вучић, изјавио је да стоји уз министра одбране и министра здравља.
“Видим хајку против Гашића и Лончара, који су хтели да спасу једно дете. Ја преузимам одговорност. Да су ме питали, а нису, ја бих рекао – спасите дете. Гашића и Лончара нећу да дам”, рекао је Вучић након седнице председништва СНС.
Да подсетимо, нико од тадашњих високих функционера, како у здравству, тако и у Војсци, није сносио последице, иако су утврђени одређени “шумови” у ланцу команди. Нико није смењен, а чак је Комисија за испитивање пада војног хеликоптера Ми-17 тврдила да су пилоти у летелици било под дејством алкохола, што је српска јавност оштро осудила.
Тачку на цео случај дало је Више јавно тужилаштво које је рекло да нико није одговоран за пад хеликоптера и да истрага неће бити покренута – седам смрти, а одговорности нема.
Делови летелице продати као старо гвожђе
Како је портал Н1 својевремено писао, део хеликоптера који се срушио тог марта 2015. године пронађен је прошле године на једном отпаду у околини Новог Сада. Реч је о репу хеликоптера, који је продат као старо гвожђе и чекао је да буде убачен у високу пећ.
Породице настрадалих чланова војне посаде су остатак летелице склониле са отпада и тренутно се налази у приватном власништву пријатеља мајора Омера Мехића, који је руководио кобног дана хеликоптером.
Смењен због сексистичке изјаве
Не треба занемарити чињеницу и да је тадашњи министар одбране Братислав Гашић, чија је наредба била последња у команди, смењен неколико месеци након трагедије која је уздрмала Србију. Иако је јавност очекивала да ће његова смена уследити након пада хеликоптера, Гашић је смењен због сексистичке изјаве упућене новинарки Б92 Златији Лабовић.
Гашић је почетком децембра 2015. године у Трстенику новинарки Б92 Златији Лабовић, која је клекнула испред њега како би држала микрофон не сметајући камерама, рекао: “Што волим ове новинарке које овако лако клекну”.
Нова.рс
