fbpx

Данска постаје органска земља, а где смо ми?

0
(0)

Србија има велике погодности за производњу и пласман органских производа на велика инострана тржишта, речено је недавно у Привредној комори Србије.

То је тренутно један од сектора са највећим и најбржим растом у нашој земљи.

Органска производња пружа могућност малим пољопривредним газдинствима који обрађују уситњене поседе од два до четири хектара да извозе на тржише ЕУ и остваре значајан профит.

Од воћних врста највећи је извоз смрзнуте малине и купине, као и свежих органских јабука, док се од прерађевина највише извозе концентрати од јабука, сушеног воћа, пире од вишања, дуња и купина.

„Имамо често одличне резултате код људи који су се одлучили да после конвенционалних градских занимања постану пољопривредници, али ако се томе приступи на прави начин, проуче трендови и литература, слушају савети и друго, могу да се постигну добри резултати“, рекао је шеф Центра за органску производњу у ПКС Вељко Јовановић.

Он објашњава су за органску производњу потребна нешто већа улагања и да се добијају нешто мањи приноси, али она доноси много већу зараду, јер се здрави производи све више траже у свету.

Саговорник Тањуга каже да су они који се нису бавили пољопривредом спремни да уче, док пољопривредници мисле да све знају и теже се прилагођавају новитетима.

Иако су могућности огромне и још недовољно искоришћене све је више компанија који се баве органском производњом.

Пре шест година свега 137 произвођача је било у тој бранши, док је 2015. тај број достигао скоро 2.000 укључујући и кооперанте.

Јовановић истиче да ПКС подржава произвођаче органских производа да унапреде производњу, тржишну позицију и повежу се са иностраним партнерима и купцима.

Он је рекао да је тај сектор тако конципиран да већина јесу мали произвођачи, али да су поједини израсли у озбиљна предузећа са извозном оријентацијом и капацитетома, као и великим растом.

Тај сектор има велику перспективу за развој у Србији, а условљен је и растом у Европи, где је просек учешћа органског земљишта у укупном пољопривредном земљишту око шест процената, док је у Србији свега 0,44 одсто, навео је Јовановић.

„Неке земље попут Аустрије су достигле 20 одсто учешћа, а неке земље попут Данске планирају да постану потпуно органске земље без конвенционалне пољопривреде. То је доказ да се о органској пољопривреди размишља као о важном и равноправном делу, а не као о неким хипи комунама које на селу стварају нешто што је необично и мало исплативо, већ је реч о приозводу високе додатне вредности“, нагласио је он.

Према његовим речима, производња и извоз се углавном своде на непрерађене или основне призводе, или производе са прерадом првог степена.

Он је нагласио да извоз стално расте и да је од 2012. порастао за чак 500 процената и да је зато важно да развијемо прерађивачку индустрију, пошто су прерађени производи још траженији и имају већу вредност.

„У неким земљама ЕУ се веома траже и органски детерџенти, кошуље, панталоне, ципеле и тај принцип из органске пољопривреде проширио и на друге секторе“, казао је Јовановић.

Захваљујући добрим климатским и земљишним условима, органски производи могу бити један од фактора економског развоја и препознатљивости Србије.

Према подацима Министарства пољопривреде и заштите животне средине органска производња у Србији у 2015. одвијала се на укупној површини од 15.298 хектара, укључујући сертификоване производе, као и оне у процесу добијања сертификата за органски производ.

У односу на 2014. укупне површине под органским производима су повећане за 62 одсто. То се одразило и на раст учешћа површина под органском производњом у укупном коришћеном пољопривредном земљишту са 0,28 одсто на 0,44 одсто у 2015.

Према подацима Управе царина у 2015, укупно је извезено органских производа у вредности од 19,6 милиона евра и највише се извози у Немачку, САД, Холандију, Белгију, Аустрију и Пољску.

Процењује се да се свега један одсто органски произведене хране прода на домацем тржисту. Вредност увезених органских производа у 2015. години је износила око 4,4 милиона евра.

Влада Србије донела је Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. где је за органску производњу предвиђено 92 милиона динара. Стратегија пољопривреде и руралног развоја предвиђа израђу Националног програма за пољопривреду и Националног програма за рурални развој од 2015. до 2020. у коме је и План за развој органске производње.

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Пољопривреда и село – право на наду Србије

0 (0) Милан Пурић  Коначно грађани Србије имају право на бар неку наду. Постигнуто је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *