Економија

Данска постаје органска земља, а где смо ми?

Србија има велике погодности за производњу и пласман органских производа на велика инострана тржишта, речено је недавно у Привредној комори Србије.

То је тренутно један од сектора са највећим и најбржим растом у нашој земљи.

Органска производња пружа могућност малим пољопривредним газдинствима који обрађују уситњене поседе од два до четири хектара да извозе на тржише ЕУ и остваре значајан профит.

Од воћних врста највећи је извоз смрзнуте малине и купине, као и свежих органских јабука, док се од прерађевина највише извозе концентрати од јабука, сушеног воћа, пире од вишања, дуња и купина.

“Имамо често одличне резултате код људи који су се одлучили да после конвенционалних градских занимања постану пољопривредници, али ако се томе приступи на прави начин, проуче трендови и литература, слушају савети и друго, могу да се постигну добри резултати”, рекао је шеф Центра за органску производњу у ПКС Вељко Јовановић.

Он објашњава су за органску производњу потребна нешто већа улагања и да се добијају нешто мањи приноси, али она доноси много већу зараду, јер се здрави производи све више траже у свету.

Саговорник Тањуга каже да су они који се нису бавили пољопривредом спремни да уче, док пољопривредници мисле да све знају и теже се прилагођавају новитетима.

Иако су могућности огромне и још недовољно искоришћене све је више компанија који се баве органском производњом.

Пре шест година свега 137 произвођача је било у тој бранши, док је 2015. тај број достигао скоро 2.000 укључујући и кооперанте.

Јовановић истиче да ПКС подржава произвођаче органских производа да унапреде производњу, тржишну позицију и повежу се са иностраним партнерима и купцима.

Он је рекао да је тај сектор тако конципиран да већина јесу мали произвођачи, али да су поједини израсли у озбиљна предузећа са извозном оријентацијом и капацитетома, као и великим растом.

Тај сектор има велику перспективу за развој у Србији, а условљен је и растом у Европи, где је просек учешћа органског земљишта у укупном пољопривредном земљишту око шест процената, док је у Србији свега 0,44 одсто, навео је Јовановић.

“Неке земље попут Аустрије су достигле 20 одсто учешћа, а неке земље попут Данске планирају да постану потпуно органске земље без конвенционалне пољопривреде. То је доказ да се о органској пољопривреди размишља као о важном и равноправном делу, а не као о неким хипи комунама које на селу стварају нешто што је необично и мало исплативо, већ је реч о приозводу високе додатне вредности”, нагласио је он.

Према његовим речима, производња и извоз се углавном своде на непрерађене или основне призводе, или производе са прерадом првог степена.

Он је нагласио да извоз стално расте и да је од 2012. порастао за чак 500 процената и да је зато важно да развијемо прерађивачку индустрију, пошто су прерађени производи још траженији и имају већу вредност.

“У неким земљама ЕУ се веома траже и органски детерџенти, кошуље, панталоне, ципеле и тај принцип из органске пољопривреде проширио и на друге секторе”, казао је Јовановић.

Захваљујући добрим климатским и земљишним условима, органски производи могу бити један од фактора економског развоја и препознатљивости Србије.

Према подацима Министарства пољопривреде и заштите животне средине органска производња у Србији у 2015. одвијала се на укупној површини од 15.298 хектара, укључујући сертификоване производе, као и оне у процесу добијања сертификата за органски производ.

У односу на 2014. укупне површине под органским производима су повећане за 62 одсто. То се одразило и на раст учешћа површина под органском производњом у укупном коришћеном пољопривредном земљишту са 0,28 одсто на 0,44 одсто у 2015.

Према подацима Управе царина у 2015, укупно је извезено органских производа у вредности од 19,6 милиона евра и највише се извози у Немачку, САД, Холандију, Белгију, Аустрију и Пољску.

Процењује се да се свега један одсто органски произведене хране прода на домацем тржисту. Вредност увезених органских производа у 2015. години је износила око 4,4 милиона евра.

Влада Србије донела је Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. где је за органску производњу предвиђено 92 милиона динара. Стратегија пољопривреде и руралног развоја предвиђа израђу Националног програма за пољопривреду и Националног програма за рурални развој од 2015. до 2020. у коме је и План за развој органске производње.

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!