Дармановић језуитски лаже да Црна Гора и Србија имају добре односе, најбоље откад су засебне државе

* Уосталом, Срђан Дармановић сам себе утерује у лаж јер (у изјави „Побједи“) грубо напада Српску православну Цркву и оптужује је да негира црногорску државу и нацију… А зна да лаже јер је Патријарх Српски Иринеј јавно рекао: “Свака част држави Црној Гори, она је и раније била самостална држава и нормално сваки Србин прихвата и подржава постојање Црне Горе“. Патријархов грех је што је упозорио да створени однос према Србима у Црној Гори – несхватљив

* Дармановића потпуно демантује и писмо које је председник Српског националног савјета у Црној Гори др Момчило Вуксановић – због очајног стања у коме се налазе Срби у Црној Гори – упутио Алекдсандру Вучићу затражио помоћ јер ће у противном Срби нестати у Црној Гори

* Посебно је тим писмом указао да је Управа за кадрове Црне Горе средство за притисак и промену идентитета српског народа јер при одабиру кандидата за запошљавање поништава успех постигнут у школама и на факултетима кроз фалсификовано тестирање и одабир унапред национално и политички припремљених кандидата

* Српски језик, према подацима са последњег пописа, матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, у потпуности је преименован, а ћирилично писмо, иако по Уставу равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма

_____________________________________________________________________

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

НИЧИМ изазван Срђан Дармановић, министар спољних послова Црне Горе, изјавио је „да су односи Подгорице и Београда добри, вероватно најбољи откад су две државе постале независне.“ (лист „Побједа“, 10. септембар) (1)

Још је додао: „Релације са Србијом у свим питањима која нас повезују одувек је, са наше стране, карактерисао отворен приступ и жеља да односи две земље константно напредују. Додатан импулс овим односима даје нам заједнички европски циљ и настојање да допринесемо стабилности и сигурности у региону”.

Наравно, то је тврдња, а као и свака лаж изречена с циљем да обмане, да друге доведе у заблуду. Уз то, ова изјава потпуно нетачно описује садашње односе Србије и Црне Горе.

Чак и кад би били најбољи од момента разбијања Државне заједнице Србије и Црне Горе, ти односи нису добри. Нимало добри.

Уосталом, сам Дармановић у тој изјави „Побједи“ грубо напада Српску православну Цркву (СПЦ) и оптужује је да негира црногорску државу и нацију…

Али, ни та тврдња није тачна!

Ево шта каже Патријарх Српски Иринеј истиче: “Свака част држави Црној Гори, она је и раније била самостална држава и нормално сваки Србин прихвата и подржава постојање Црне Горе као државе, али створити такав однос према Србима у Црној Гори је несхватљиво.” (2)

Подсетићемо да су свој став о стању у Црној Гори и према Србима, а и односима две државе, недавно изнели и сама СПЦ и њени водећи великодостојници, српски Патријарх Иринеј и митрополит црногорски Амфилохије. Рекли су Црна Гора и њена власт прогоне све што је српско па и саму Српску православну цркву и њене свештенике и вернике. И да су стање и односи према Србима у Црној Гори врло лоши, да су налик или чак и гори од односа према Србима у време НДХ. И то су поткрепили низом конкретних података!

Али, да се вратимо главном ставу Дармановића о „најбољим односима Србије и Црне Горе откако су постале независне“.

Председник Српског националног савјета у Црној Гори др Момчило Вуксановић се због очајног стања у коме се налазе Срби у Црној Гори обратио отвореним писмом председнику Србије Алекдсандру Вучићу у којем апелује за помоћ јер ће у противном Срби нестати у Црној Гори.

То је било пре непуна два месеца, 16. јула, а од тада Влада Црне Горе и уопште власти и државне институције нису ништа учинили да се стање поправи. Напротив. Низ инцидената и даље показује њихову ароганцију и мржњу, непрпељивост према Србима.

Вуксановић је тада конкретно навео следеће проблеме:

Српски народ у Црној Гори нема решен уставно-правни статус. Ускраћена су му многа давно стечена права.

У Црној Гори Срба нема у државним институцијама, од месне заједнице до дипломатије. Слично је или исто и у приватном сектору, па чак и у државним фирмама Србије у Црној Гори.

Јавно декларисани Срби по правилу немају никакву могућност да своју перспективу и перспективу својих породица планирају у Црној Гори.

Управа за кадрове Црне Горе је средство за притисак и промену идентитета српског народа, где се при одабиру кандидата за запошљавање поништава успех постигнут у школама и на факултетима кроз фалсификовано тестирање и одабир унапред национално и политички припремљених кандидата.

У образовним програмима, од предшколског до високошколског образовања, елиминисани су садржаји везани за српску књижевност, културу, историју и историју уметности, као и готово сви кадрови српске националности у тим институцијама.

Српски језик, према подацима са последњег пописа, матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, у потпуности је преименован, а ћирилично писмо, иако по Уставу равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма.

Исказује се огромна нетрпељивост према Српској православној цркви у Црној Гори и сваким даном тај притисак постаје све већи, без обзира на бројне неуспеле покушаје промовисања такозване „црногорске православне цркве“, регистроване у полицијској станици.

Коалиција на власти са мањинским народима диктира законска решења која српски народ доводе у понижавајући положај.

Смишљеном изменом закона на штету српског народа и спором администрацијом гаси српске организације које раде на очувању српског националног, културног, језичког и верског идентитета, што се посебно односи на српске медије: Српске електронске новине, часопис ’Српске новине‘, Српски радио и Српску телевизију.

После ових Вуксановићевих тврдњи, како односи Србије и Црне Горе могу по Дармановићу “бити добри, вероватно најбољи“?

Може бити само обратно!

Дармановић и влада Црне Горе, у којој је он министар, има моралну и политичку обавезу да ове проблеме својих 200.000 држављана – Срба решава, да их не гура под тепих, јер све више ти проблеми смрде.

А Дармановић би требало да има и моралну обавезу (што би рекли у Црној Гори „ако има образа“) да говори истину, јер ће, прво, доћи у ситацију да постане конкурент чувеном Немцу барону Минхаузену, највећем лажову свих времена, и да уз то, што је озбиљније, добије дијагнозу теже душевне болести, патолошке болести.

На крају, истина је – што потврђују наведени факти – да су односи Србије и Црне Горе врло лоши, очајни, катастрофални у скоро свим сегментима (сем трговине и делом туризма) и да су из године у годину све гори на срамоту политичке врхушке Црне Горе која је томе највише допринела, а на велику штету грађана Србије и Црне Горе.

Признали су „монтенегрини“ српску покрајину Косово и Метохију за самосталну и независну државу и тиме показали своје добре, „најбоље“ односе са Србијом. Потом, послали су у Приштину амбасадора, а сусрећу се са Тачијем и другим лидерима Шиптара три пута чешће него са представницима власти из Србије.

Да се зна, да свима буде јасно кога подржавају.

Поновићу из свог текста на „Фактима“ (3) од 21. јула, којим лошим делима монтегринска“ власт је допринела лошим односима Србије и Црне Горе: „Срби су проглашени за агресоре према Црној Гори и `националним Црногорцима` (исто као што су Срби и Србија стигматизовани и у Хрватској). Срби су постали `окупатори Црне Горе`, злочинци који су „отели“ слободу Црној Гори, узурпирали њену државност и независност.

Од „српске Спарте“, преко „два ока у глави“ и „вековима најближе браће“ – стигло се, вољом подгоричких властодржаца и оних који их усмеравају извана, до тога да су Срби били тешки непријатељи Црне Горе кроз историју. Бар последњих стотину година“?!?

У Црној Гори има 178.110 Срба, а српски говори 265.895 њених становника

УКУПАН број становника Црне Горе према попису из 2011. је 620.029. А етнички састав Црне Горе према истом попису био је:

Црногорци 278.865 (44,98 %)

Срби 178.110 (28,73 %)

Бошњаци 53.605 (8,65 %)

Албанци 30.439 (4,91 %)

Муслимани 20.537 (3,31 %)

Роми 6.251 (1,01 %)

Хрвати 6.021 (0,97 %)

Према том попису, 42,88 % становништва Црне Горе (265.895 становника) изјаснило се да говори српски језик.

Истовремено се 37% (односно нешто мање од 230 хиљада људи) определило за црногорски језик као матерњи.

https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bc%d0%be%d0%bd%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b5%d0%b3%d1%80%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%bb%d0%b0%d0%b6-%d0%be%d0%b4-%d0%ba%d0%be%d1%98%d0%b5-%d0%b1%d1%80%d0%b8%d0%b4%d0%b5-%d0%be%d0%b1%d1%80%d0%b0/?script=lat

Факти

Актуелно

Зашто српске жртве логора „Земун“ немају националност?

Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа …

РАСКОЛНИЦИ СПРЕМАЈУ ИНЦИДЕНТ НА ЦЕТИЊУ: Јајима на патријарха Иринеја?

ПРИПАДНИЦИ такозване Црногорске православне цркве планирају да ометају сутрашње богослужење патријарха српског Иринеја у цетињском …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons