Ако је агенција Бета коректно пренела, премијер Вучић је 17. новамбра изјавио: „Следеће године привредни раст би могао да буде 3,5 одсто, а, ако просечан раст у наредних пет година буде 3,2 одсто, драматично ћемо се приближити европским земљама, чији раст, уколико не интервенише Европска централна банка, може да буде око 1,1 до 1,2 одсто“.
Претпостављам да се ради о неспоразуму и реченици која је извађена из контекста. Користећи податке ММФ о БДП по глави становника рачунатом на бази паритета куповне моћи, ово је преглед процењеног БДП за 2016. за Србију и земље ЕУ.
БДП по глави на бази PPP (intl. долари) – процена за 2016.
Србиjа 14,226.15 Кипар 34,386.95
Бугарска20,116.30 Италија 36,313.34
Румунија22,319.43 Шпанија 36,451.11
Хрватска22,415.23 Малта37,891.15
Летонија25,740.11 Финска 41,812.63
Грчка26,809.47 Франуска 42,384.25
Мађарска27,210.63 Белгија 44,881.41
Пољска27,714.69 Аустрија 47,856.22
Португалија28,515.49 Немачка 48,189.90
Естонија29,501.54 Холандија 50,846.03
Литванија29,881.64 Ирска 69,374.98
Словаччка31,182.40 Луксембург101,936.43
Словенија32,027.57
Овако би изгледао БДП Србије по глави становника у наредних 40 година, под условом да је просечна стопа раста 3,2 одсто годишње:
2017. 14,681.39 2037. 27,565.20
2018. 15,151.20 2038. 28,447.29
2019. 15,636.03 2039. 29,357.60
2020. 16,136.39 2040. 30,297.04
2021. 16,652.75 2041. 31,266.55
2022. 17,185.64 2042. 32,267.08
2023. 17,735.58 2043. 33,299.62
2024. 18,303.12 2044. 34,365.21
2025. 18,888.82 2045. 35,464.90
2026. 19,493.26 2046. 36,599.78
2027. 20,117.04 2047. 37,770.97
2028. 20,760.79 2048. 38,979.64
2029. 21,425.14 2049. 40,226.99
2030 22,110.74 2050. 41,514.25
2031. 22,818.28 2051. 42,842.71
2032. 23,548.47 2052. 44,213.67
2033. 24,302.02 2053. 45,628.51
2034. 25,079.68 2054. 47,088.62
2035. 25,882.23 2055. 48,595.46
2036. 26,710.47 2056. 50,150.52
Ако се би се Србија развијала по просечној годишњој стопи од 3,2 одсто, док би остале земље ЕУ стајале у месту и имале нулту стопу раста, Србија би тада сустигла Бугарску за око 11 година, затим Румунију и Хрватску за око 14 година, Словенију за око 26 година, а Немачку за око 39 година.
Ако би основ за обрачун сустизања био БДП по глави исказан у америчким доларима, слика би била још суморнија.
Иако одавно на обрачун БДП, као и на његову употребну вредност, гледам са доста интуитивне скепсе, иако верујем да је заостајање Србије за Бугарском или Румунијом, на пример, мање од овога који статистика показује, цифре српског БДП су и даље поражавајуће. У том контексту, депласирано је гордити се очекиваним стопама раста БДП од нпр. 3,5 одсто годишње.
Блог Небојше Катића
