Економија

Десетковани малињаци у западној Србији

Традиционални купци сада ће ригорозније контролисати извозне пошиљке, произвођачи нек обрате пажњу на примену средства за опоравак малине, изјавио др Александар Лепосавић

На почетку бербе у западној Србији, главном малинарском крају, велики број малињака страдао је у поплавама али се тачне размере штете још не знају.

Председник општине Ариље Милош Недељковић рекао је јуче за Танјуг да је поплављено око 650 хектара усева, највише малине, које су стигле за бербу, због чега је „народ у проблему” и апеловао на државу да помогне око санације штете.

Уз, иначе, очекивани слабији род овог воћа то ће бити нови ударац за произвођаче али ће сигурно утицати и на пад прилива новца који наша земља остварује од извоза малине.

Незваничне прогнозе су да ћемо, због свеукупне ситуације с производњом малине а посебно после последњих екстремних падавина, ове године у најбољем случају моћи да рачунамо на производњу од 50.000 до 55.000 тона.

Стручњаци напомињу да је у Србији највећа реална домаћа производња овог воћа била 93.000 тона, што је забележено 2003. године.

– Прилично је алармантна ситуација. Берба је већ почела у Мачви. У Ариљу и западној Србији је тек на почетку, само су мање количине већ обране. Али, ово је сад велики проблем. Ипак, још је рано причати о укупним губицима. Равничарски делови већег дела западне Србије и Подриња су доста страдали и то ће сигурно смањити укупне приносе – рекао је за „Политику” др Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за јагодасто воће. Произвођачи сада страхују од сушења и пропадања садница, као и од болести који се могу појавити у малињацима, такозване „сиве трулежи”. Лепосавић је због тога упозорио малинаре да посебно воде рачуна о заштити коју ће примењивати у наредним данима.

– Апелујем на произвођаче да обрате пажњу кад је реч о примени средстава која се користе за опоравак малине. Према досадашњем искуству, наши традиционални купци, после оваквих ситуација, ригорозније контролишу извозне пошиљке – рекао је он.

Када је реч о понуђеној откупној цени, ситуација је различита у Србији.

Како сазнајемо, водеће хладњаче, највећи откупљивачи за сорту „виламет” нуде од 204 до 210 динара, а за „микер” и до 230. Око Бруса, где су малињаци у нешто лошијем стању, хладњаче су изашле с нижом почетном ценом од 170 динара. Иако је то боље него у прошлој сезони, ове цене су ипак нешто ниже од 250 динара коју је једна хладњача у Панчеву, на почетку бербе у Мачви, понудила произвођачима.

Нешто лошије прогнозе о размерама штете изнео је председник Асоцијације малинара Добривоје Радовић. Он је за Танјуг рекао да је услед обилних падавина у долинама поред Моравице на западу земље уништен цео род малине, као и другог воћа, али и кромпира, кукуруза и осталог поврћа. Он је истакао да су у целој долини, од Пожеге до Ивањице, сви засади уништени,

– Све што је засађено у долинама поред Моравице је однето. Цео род малине у Ариљу, Пожеги, Гучи, Лучанима, Косјерићу, Бајиној Башти и другим местима је после оволико воде завршена прича – истакао је Радовић за ту агенцију и додао да је стање у овом крају горе него у време поплава 1965. године.

Ивана Албуновић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!