„Јужни ток“ није угрожен. Сувише је то велик пројекат да би га из основе могла пољуљати изјава, на неформалном скупу прошле недеље, директора за тржиште енергије при Европској комисији Клауса Дитера Борхарта. Инвестиција од 17 милијарди евра, у коју је директно увезан интерес девет земаља, највећи је посао на континенту. За Србију, на пример, он је врло важан јер, како је рекла тог поподнева у Бриселу министарка енергетике Зорана Михајловић, доноси запослење за 150.000 људи.
Свака земаља у овом послу има свој интерес, а истраживања јавног мнења показују да је просечна јавна подршка од 59 одсто становништва. Кад се каже „руски гас“ онда то код дела Европљана производи и нелагоду због страха од геостратешких утицаја великог источног суседа, али 58 одсто грађана верује да гасовод у њихове животе доноси више добрих него лоших ствари.
Све се то чуло у Бриселу на шестом представљању друштвеног и економског значаја „Јужног тока“ – после сличних скупова у Софији, Београду, Милану, Љубљани и Будимпешти, али је изјава директора Борхарта да све мора бити усклађено са законима Европске уније произвела гласна страховања од могућег заустављања градње 2.385 километара гасовода.
Наравно, како је подсетио „Фајненшел тајмс“, томе много доприноси свакодневни раст тензија Европске уније и Русије око догађања у Украјини. А и сам конгломерат „Гаспром“ је стално предмет расправа партнера из Брисела и Москве. Проблеми су везани за тзв. трећи енергетски пакет, дуга и осетљива преговарања око тарифа и правног оквира Уније, у ком се инсистрира да власник извора гаса не може истовремено бити и власник инфраструктуре за транспорт којом се гас допрема до потрошача.
О „Гаспрому“ и „трећем енегетском пакету“ су у децембру прошле године разговарали немачка канцеларка Ангела Меркел и руски председник Владимир Путин. Од тада се разговори воде на нижим нивоима. Као и у свим великим пословима где су интереси велики, решења настају у сталним натезањима, погађањима и трговању. Суштина ових сукобљавања је да Европа жели да смањи цену, а „Гаспром“ настоји да остане на позицији коју је заузео.
У тој комуникацији, на нижем нивоу, и комесар Уније за енергетику Гинтер Етингер писао је писмо руском колеги Александру Новаку да се пројекат „Јужни ток“ после низа међудржавних уговора уведе и у законске оквире Уније. „Гаспром“ је ових дана подсетио да је „са ЕУ регулаторним телима постигнут договор о гасоводу ОПАЛ, који представља копнени део ’Северног тока’, те да верују да је могуће искористити искуства стечена у овом процесу како би се брзо установио функционални регулаторни оквир за копнени део ’Јужног тока’“.
У ствари, Борхартов наступ у Бриселу 4. децембра се кретао у оквиру тих захтева, али се он, како је јавио Ројтерс, сложио с другим човеком „Гаспрома“ Александром Медведевом да те несугласице „не могу засутавити изградњу гасовода“. Додуше, ту су споменуте две године као време за усаглашавање и тражење договора, да, како је духовито додао директор Борхарт, „Гаспром“ не би „рођену бебу гурнуо Унији у руке да га она љуља“.
С друге стране, Александар Медведев је „Фајненшел тајмсу“ рекао да би решење могло бити нађено у релативно кратком року – за три-четири месеца и да ће „Гаспром“ свој први предлог послати за неколико дана.
Слободан Рељић
Новости
