ТУГА: Вредност просечне куповине у Србији

КУПОВНА моћ грађана Србије незадрживо опада, па вредност просечног пазара данас износи тек 365 динара и за 27 одсто је мања него пре пет година, када се у просеку куповало за 500 динара. Потврда овоме су и промети у великим трговинама који су практично десетковани, а само у последњих годину дана продаја је смањена за око 10 одсто.

А шта у корпи потрошача може да се нађе за 365 динара, односно око три евра? За ову суму у маркетима сада, на пример, може да се купе два литра млека, два хлеба од по 600 грама и једва пола килограма пасуља (ако се узима купус то је нешто повољнија варијанта). Или, хлеб, млеко, јогурт, кромпир, јефтинија салама или „на граме“ неко јефтиније месо са костима. Наравно, питање је да ли та количина хране може дневно да подмири потребе просечне породице.

Указујући на нераскидиву повезаност вишегодишњег пада промета у трговинама и слабљења куповне моћи грађана, Владана Хамовић, економиста, истиче да се практично не зауставља тренд који је започео с кризом крајем 2008. године.

– Не само да је смањен обим куповине, чак и оних најосновнијих намирница, већ се пазар своди на све мање квалитетне производе – каже Владана Хамовић.

– Са нешто више од три евра, колики је просечан рачун, не може се баш много. Кад се одузме издатак за хлеб и млеко, остане за неко поврће и још преостане око 140 до 150 динара за шта може да се купи тек до 200 грама неког веома јефтиног сухомеснатог производа. Са овим једва може да се намири доручак и вечера за четири члана у породици.

У појединим трговинским ланцима тврде нам да је вредност просечне куповине остала на нивоу прошлогодишње. Али, демантују их истраживања која показују да је „укинута“ свака пета куповина у маркету.

– Породице наравно морају да купују основне животне намирнице, али се сада све своди на избор цена, а све мање на квалитет – каже Оливера Ћирковић, маркетинг менаџер „Универекспорта“. – А, на основу тога и трговац мора да креира своју понуду. Тако, акцијски производи заузимају значајан део већ „мршаве“ потрошачке корпе. Такође, одложено плаћање користи се више него икад, као и све врсте бенефита које трговци нуде потрошачима, од „лојалити програма“, до посебних платних картица.

Да бисмо схватили колико је куповна моћ опала довољно је да се загледамо у новчаник свега неколико дана после плате. Али за армију људи од најмање 780.000 незапослених у Србији ни датум више не игра никакву улогу, пошто новца подједнако немају ни 1. ни било ког другог дана у месецу.

КАКО МАМЕ КУПЦЕ

КУПАЦ је, због драматичног пада промета, драгоценији него икада трговцима, а велике трговине се „прате“ да би их задржале. Тако, чим су у једном трговинском ланцу увели викенд-попуст од десет одсто, то су одмах урадили готово сви други. Након што су једни смислили попуст за пензионере, убрзо су им се придужили и други. Последње „оружје“ које се још није довољно омасовило код нас су такозване картице лојалности.
Председник Покрета потрошача Петар Богосављевић указује на све већу несразмеру између раста цена и примања становништва.

– Храна је данас у Србији јефтина само за богате, а све више недоступна за милионску армију сиромашних – каже Богосављевић.

– Зато за најсиромашније грађане треба увести социјалну карту, рецимо за хлеб, али и за друге производе, као што то чине поједине земље, и могли би упола јефтиније да набављају основне намирнице.
КОРПА И ПЛАТА

ПРЕМА последњим подацима Министарства трговине, просечна потрошачка корпа износила је око 64.000 динара, или 1,43 просечне плате. Просечна плата у Србији износи око 43.000 динара, а према прорачунима, само на храну се троши готово половина месечне зараде, око 43 одсто примања.