Док су вама смањивали плате, пензије и социјална давања дотле су министарства спискала 30 милијарди на “дискреционе трошкове”

Београђанка Нина О. (32), мама тромесечне девојчице, као незапослена породиља за рођење детета добиће помоћ од градске власти у износу од 20.000 динара. Породиље које су добиле бебе пре шест месеци обрадовале су се износу од 50.000 динара. Због мера штедње, градска власт престонице, као и представници других локалних самоуправа, знатно су „скресали” социјална давања.

Приметно је „осиромашио” чувени беби-пакет који је дељен у београдским породилиштима. Некада су се у њему налазила два паковања памучних пелена (десет тетра и пет шведских), пелене за једнократну употребу, креме, купке, оделце за бебу, неколико боди мајица и бенкица, ћебе, пешкир и торба. Сада се у породилиштима дели пакет са промотивним паковањима козметике и два пакета пелена за једнократну употребу.

Суморна статистика која указује да је у Србији прошле године рођено само 65.554 беба – што је најмањи број живорођених у једној години на територији наше земље од почетка 20. века, очигледно није забринула оне који одлучују о помоћи. Београдски одборници су се прошле године сложили да неће финансирати трећи покушај вантелесне оплодње. У априлу ове године укинута је помоћ за тројке, четворке или петорке чијим су родитељима једном годишње, од 2004. године, уплаћиване по две или три просечне плате.

Од овог лета, промењена су правила за остваривање попуста за боравак детета у вртићу. По новим правилима, уколико двоје деце иде у вртић, попуст од 20 одсто има само друго дете, а не обоје, као што је некада било. Истовремено је укинута субвенција од 10 одсто на коју су имали право подстанари и породице са стамбеним кредитом уз субвенцију државе.

Највећи проблем је, према мишљењу Драгане Соћанин, из удружења „Родитељ”, што укидању појединих накнада и услуга није претходила анализа, а све је одрађено готово кришом.

– Власт очекује да имамо разумевања за мере штедње које спроводе, а „кола се ломе” на најугроженијим категоријама становништва. Нико нас не обавештава колико је новца трошено за одређену услугу која је укинута и колико ће се убудуће уштедети. Покушавамо да разумемо разлоге због којих се смањују или укидају поједина новчана давања, али већи проблем је укидање појединих услуга. У Руми је затворен дневни боравак за децу са сметњама у развоју, што је велики ударац за ове породице – истиче наша саговорница додајући да нико не рађа децу због новчане помоћи коју ће добити од државе, али системска подршка заједнице важна је свим породицама.

Локалне власти имају широк спектар деловања у области социјалних давања и баш из тог разлога се третирање деце у вртићима, трудница и породиља разликује широм Србије.
У Крагујевцу су крајем прошле године протестовале незапослене породиље којима је каснила месечна помоћ на коју су имале право до дететовог првог рођендана. У септембру прошле године та помоћ је смањена са 20.000 до 11.000 динара, али ни тај износ није уплаћиван. Уместо протеста, многе породиље су одлучиле да „пресавију табак” и туже градску власт.

Са друге стране у Јагодини незапослене породиље и труднице сваког месеца и даље добијају 12.000 динара. Свако новорођено дете добија 200 евра, а свако четврто, пето и наредно рођено дете добија по 200 евра месечно 18 година до пунолетства. На територији ове општине сви ђаци имају право на бесплатан превоз до школе, сваки првак за полазак у школу добија 8.000 динара и бесплатну екскурзију. Новосадске породиље и даље добијају родитељски додатак за прво дете у износу од 20.000 динара, тројке имају право на помоћ од 100.000 динара, бесплатан градски превоз, вртић и исхрану за децу из петочланих породица.