Писање руског дневног листа „Комерсант“ да је, на састанку са руским председником, Александар Вучић од њега тражио да Русија „не стави вето на признање Косова од стране Србије“ само осликава размере издаје коју председник Србије чини по питању јужне српске покрајине.
Владимир Путин је тај предлог са индигнацијом одбио, како пише „Комерсант“.
Можемо само да замислимо са каквим гнушањем је Владимир Путин посматрао политичког бедника у лику председника Србије, када је могао да му изнесе понуду да Русија „не стави вето на признање Косова од стране Србије“. Уосталом, председник Русије у интервјуу Оливеру Стоуну казао је да „од свега на свету, највише мрзи издају“
У истом тексту каже се да је Александар Вучић у посети код руског председника „наглашено истицао да Србија никада неће ући у НАТО“. Руског председника није убедио, имајући у виду да ће Косово, као претеча по признању од стране Београда, ући у ову војну организацију, а онда за њим иде и остатак Србије.
Писање руског дневног листа „Комерсант“ кабинет српског председника није демантовао, нити је то урадио званични Кремљ, што говори да је информација истинита. Можемо само да замислимо са каквим гнушањем је Владимир Путин посматрао политичког бедника у лику председника Србије, када је могао да му изнесе овакву понуду. Уосталом, председник Русије у интервјуу Оливеру Стоуну казао је да „од свега на свету, највише мрзи издају“.
Иако се, и по слици и по самим изјавама Александра Вучића, видело да је код руског председника прошао „као бос по трњу“, режимски медији су се трудили да спиновањем „испеглају“ скандалозну посету. Тако „Вечерње новости“ пишу да је Владимир Путин прихватио позив да посети Србију ове године на Светог Николу, што није тачно. Дворски политички аналитичар Драгомир Дража Анђелковић на телевизији Пинк каже да је Александар Вучић од руског председника тражио да Русија чува Резолуцију 1244, што је ординарна лаж. Управо се председник Србије задњих годину дана истицао у упорном негирању Резолуције 1244 наглашавајући да се она односи на Југославију, а не на Србију. Нормално, Александар Вучић скрива истину да је Србија правна наследница Југославије.
Иако је председник Србије јавно признао да је његова политика разграничења са Албанцима „доживела пораз“, он и даље преко свог саветника Тонија Блера и новопеченог пријатеља Александра Сороша у светским центрима моћи лобира за своју идеју разграничења – што у стварности значи одвајање и признање самопроглашене републике Косово од стране Србије. Парама српских пореских обвезника он плаћа ове лобисте. Испада да грађани Србије својим новцем финансирају одвајање једног дела своје територије. Русима је све то добро познато, те зато данас апсолутно ништа не верују Александру Вучићу.
Да би се колико-толико додворио Москви, Александар Вучић по ко зна који пут позива Владимира Путина да посети Србију. Поставља се питање зашто би руски председник дошао у Србију?
Политиком разграничења са Албанцима председник Србије компромитује руски став о Резолуцији 1244, који значи очување територијалног суверенитета и интегритета Србије. Ставио је забрану уласка руског капитала у Србију, док у Србији сви други могу да улажу – и Немци, и Кинези, и Бангладеш, само не Руска Федерација. Иако је више пута обећао да ће то урадити, не пада му на памет да руском хуманитарном центру у Нишу да дипломатски статус.
У исто време се са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом шепури по Србији посматрајући заједничку вишедневну војну вежбу Србије и Алијансе. Ако мисли да Путин дође у Србију због пријатељства руског и српског народа – опет није у праву, јер то пријатељство између два народа траје више од хиљаду година и не зависи од Александра Вучића.
Шестог децембра 2012. године Ивица Дачић и Александар Вучић као први потпредседник Владе успоставили су границу између Косова и Метохије и остатка Србије
Једну ствар председник Србије заборавља. Он нема обавеза само према Западу, него и према Русима, због њихове вишегодишње подршке.
Одборници Заједнице српских општина – бирани по Уставу и закону Републике Србије, а не по сепаратистичким законима – 2009. године су прогласили Владимира Путина за свог почасног грађанина. И нису се покајали, јер се он данас снажно залаже да се Косово и Метохија поново врати у правно-политички систем Републике Србије.
Албанци из јужне српске покрајине, претпоставља се да ће за свог почасног грађанина да прогласе Александра Вучића.
Бриселским споразумом Александар Вучић је институције српске државе предао сепаратистима у Приштини. Предао је полицију, цивилну заштиту, телекомуникације, судство… Српске судије су положиле заклетву код његовог пријатеља Хашима Тачија на сепаратистички устав. И не само то!
Шестог децембра 2012. године премијер Ивица Дачић и Александар Вучић као први потпредседник Владе успоставили су границу између Косова и Метохије и остатка Србије. На приложеној фотографији можете видети текст одлуке Владе Србије.
Косовска Митровица
11. октобар 2018. године.
Отаџбина
НСПМ.рс
Ако је Путин велики заштитник Срба, зашто прима Вучића ”кога се гнуша” кад год је то Вучићу потребно?
Kakav si ti cuburac kad ne kapiras. Pa pusta ga da sazna od budale sta sve zapadnjaci planiraju za u buduce. Jel’ vidis da je saznao da ovaj ide sa izdajom do kraja. A mi, narod ? Pa valjda smo se opametili do sada da ovo govno uvek ide tamo pred neko novo sranje. A sto to trpimo, to Putin nije kriv, nego mi sami. I sve cekamo neku pomoc od njega a mi nista. Bas smo pi… .
Могуће, могуће. Западњаци све своје планове сигурно преносе Вучићу. Поготово када га посети трећи баштованов помоћник другог заменика секретара. То је одличан канал да Путин сазна истину. Жао ми је што нисам раније схватио ову генијалну игру.
imena luda nalaze se svuda, pa i kod Putina. – Sveti Covek, nadje toliko strpljenja da i budalu pokusava na pravi put izvesti, al dzaba; ludom govoriti il slamu mlatiti isto mu se vata. – da ga oce bar u Sibir poslati da vata zjale i sto reko djoka visekrunisani da ojaca pilece grudi. — pade mi na pamet da ne ide tamo tako cesto obelezavati mesta gde ce bombe padati kad oni nato manijaci pocnu bombardovati. – al eve im ga na, pre ce oni u ognju izgoreti nego dugme za paljbu dovatiti.