Досије „Полицијска мафија“ (3): Лака зарада прљавих полицајаца од тешке и чисте дроге

У писму групе радника Полицијске управе Крушевац, које је упућено магазину Таблоид, описани су детаљи присне сарадње организованог криминалног удруживања појединих полицијских функционера са нарко дилерима, зеленашима и другим „еминентним“ представницима подземља у расинском округу. Због ограниченог простора, редакција преноси најважније делове из њиховог обраћања јавности…

Као што знате први смо (2013. године) у Србији јавно дигли глас противу нашег криминогеног руководства ПУ Крушевац, као и руководства ПС Александровац и Варварин. Против њих се ништа није предузело од стране надлежних органа, јер су они ипак дубоко укорењене и умрежене„зверке“на свим нивоима…

Да подсетимо ко су они у чије смо гнездо „жутих оса“(чланова старе и Нове ДС) чачнули. То су, начелник ПУ Крушевца Миљан Петровић, бивши шеф БИА-е, Саша Вукадиновић, његов помоћник Ивица Петровић, начелник Расинског округа Милош Радуловић, посланик ДС-а Срђан Миливојевић и његов партијски колега државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић, специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, шеф ОКП-а Дејан Пурић…Ту су и начелници, Саша Ђуровић, Горан Спасић, Зоран Игњатовић, С. Себић и многи други, као и командир саобраћајне полиције са неадекватном школском спремом, Момир Минић, који је у потеру за нама укључио и свог полицајца из ауто-мафије Александра Пајовића умешаног у аферу са Ивицом Бошковићем из Коњуха (детаљније можете погледати на Интернету) код кога су пронађени спискови полицајаца са којима је сарађивао и који су му остали дужни стотине хиљада еура за услуге које им је пружао!

Међутим, у потрагу за нама се укључује и посебно издваја група полицијских службеника ПУ Крушевац која на себе преузима задатак да нам стане на пут,а предводи је поред уздрманог начелника ПУ Крушевац Миљана Петровића и са великим разлогом узнемирени начелник Јединице за заштиту сведока МУП-а Србије Милош Перовић, који је ангажовао своје најоданије инспекторе: Игора Милосављевића и Предрага Јаковљевића да „прочешљају“сваког колегу уз незаконито и неовлашћено прислушкивање, које увелико користе. Успут је начелник (ЈЗЗ) М. Перовић, наложио и Славку Ивезићу да ослушне шта се прича међу осталим полицајцима.

Иако је неплански премештен Милоша Перовића (ЈЗЗ) у ПУ Ниш, како би га сачували од афера у које је умешан, то не омета М.Перовића да и даље вуче конце, и управља својим марионетама у ПУ Крушевац, и да злоупотребљава јединицу за личне потребе, и потребе свог кримогеног клана, преко поменутих најоданијих инспектора.

Зашто кажемо да је неплански премештен-зато што им је првобитни, али неуспели план био да начелника Миљана Петровића доведу у Београд. То обећање још важи, само да се Петровић стрпи док се прашина не слегне и не прођу предстојећи парламентарни избори,а да Милоша Перовића поставе за начелника ПУ Крушевац, и самим тим би његови најоданији инспектори из клана напредовали, и били уз његове скуте.

У почетку нам није било јасно одакле им толика смелост и бахатост да отворено крену у хајку, па да нас како кажу: смене, преместе, суспендују, избаце, среде и ућуткају, али на нашу жалост, може им се…

Треба да објаснимо и зашто албански нарко-бос Ћазим Османи користи баш лажно име Милош Петровић (М.П.). Наиме, на ту идеју су дошли начелник Јединице за заштиту сведока МУП-а Србије Милош Перовић(М.П.) и начелник ПУ Крушевац Миљан Петровић(М.П.) да Ћазим има име од једног, а презиме од другог. Погледајте само датуме и године рођења од све тројице М.П. и видећете да се свима нама, па и вама господо из врха одлазеће и долазеће власти спрдају испред носа.

Овај огранак полицијске мафије из ПУ Крушевац не задовољава са оним делом наркотика који добијају по службеној и „жутој старој и новој“ ДС-партијској линији,већ се за своје велике апетите додатно снабдевају из суседне Бугарске, уз помоћ огранка полицијске мафије из ПУ Ниш, и то без знања челника полицијске мафије Србије…

Велике количине новца овај огранак полицијске мафије заједнички је улагао преко бившег шефа БИА-е Саше Вукадиновића код Александра Андрејића-Карелија за куповине предузећа, као што је то случај са крушевачким предузећем „Цепак“.

Такође, Карели даје њихов новац на дугорочне позајмице са добрим каматама озбиљнијим приватним предузетницима по Србији, а док су М. Перовићеви (ЈЗЗ) кум Остоја и пријатељ Горан Макрагић, иначе вођа мање криминалне групе са дебелим досијеом, власник кладионица и хотела„Палас“у Крушевцу, задужени за каматарења по Расинском округу…

За успешне послове и стални прилив новца крушевачки огранак полицијске мафије мора да захвали и својим сарадницима-криминалцима из грађанства. Начелници ПУ Крушевац Миљан Петровић и Јединице за заштиту сведока МУП-а Србије Милош Перовић, а уз помоћ својих оданих инспектора створили су велику дистрибутивну мрежу за наркотике придобивши уценама, договорима и међусобним услугама крупне и ситне криминалце као и вође озбиљнијих криминалних група.Такав један придобијени вођа криминалне групе је Горан Обрадовић, звани Суша, који је под личном заштитом Милоша Перовића, и његових инспектора. Како и не би када је Сушина група једна од главних за растурање наркотика крушевачког огранка полицијске мафије.

Када ухапсимо неког из Сушине групе „кога није требало да хапсимо“, као што је био случај прошлог лета са чланом поменуте групе, код кога је пронађено близу 30 грама кокаина, одмах буде обавештен Милош Перовић, те он са својим инспекторима врши притисак да се том лицу прикаже само мала количина кокаина довољна „за личне потребе“, како би му ублажили кривично дело и несметан даљи рад као њиховог дилера. Преостали кокаин М. Перовић, задржава и преко својих инспектора враћа својим уличним дилерима. Таквих примера има доста, а имамо случај младог инспектора, тек примљеног у полицијску мафију, који је у крушевачком насељу Уједињене нације лично снабдевао дрогом малолетничку дилерску групу из тог насеља и „ОШ Доситеј Обрадовић“!

Тај полицајац није суспендован, већ је само премештен ван града, јер га штити полицијска мафија. Затим имамо случај где крушевачки огранак полицијске мафије добија дојаву о великој плантажи опојне дроге марихуане у селу преко реке Мораве. Тајно су обилазили плантажу чекајући време бербе и по завршеној берби одабрана група инспектора крушевачког огранка полицијске мафије чамцем је прешла реку уз помоћ рибара и извршила претрес власника плантаже код кога је пронађено између 1 и 2 килограма марихуане, али од остале дроге није било ни трага, а ни мириса.

Власник плантаже је приведен, али је убрзо и пуштен, чим су искусни „травари“ и конзуматори дрога из овог огранка полицијске мафије утврдили да је квалитет заплењене марихуане одличан и да тамо негде тога има у изобиљу. Затим су позвали свог компањона вођу криминалне групе Г. Обрадовића, који им, као и сви остали служи за прљаве послове, па му дају инструкције о пуштеном власнику плантаже, како би отишао код њега и понудио нагодбу: да му власник плантаже преда још 9 килограма исте марихуане, како би са већ одузетом све тежило нешто више од 10 килограма, и да се цео случај заташка и заборави, али да је власник плантаже од тада у обавези да сваке наредне године од бербе одваја десетку (10 кг.) првокласне марихуане, за ову групу инспектора из крушевачког огранка полицијске мафије.

Власник је пристао и предао чак 11 килограма, јер тај вођа криминалне групе за себе узео 2 килограма, и још увек узима колико му треба!

Дешава се и то да мање групе ситних криминалаца, па и расељена лица са Косова и Метохије, преваром дођу у посед већих количина тешких дрога (по неколико килограма чистог албанског хероина). Да би ту дрогу уновчили, не обраћају се за помоћ познатим криминалцима, него се, „ради сигурности“, директно обраћају уваженим и „поштеним“ инспекторима из крушевачког огранка полицијске мафије. Један такав је и Игор Милосављевић (да не откривамо сада сва имена и све групе из разлога даље истраге). Са њим се, на пример, тешке дроге лако претворе у велики новац.

Подели се тако и више од стотину хиљада евра, али, полицијска мафија обично узима већи део као би таквог криминалца примила у своје јато као сарадника и гледала га као свог брата.

Десило се да један такав криминалац и један инспектор по обављеном послу срећни, задовољни, пијани и надрогирани од своје робе заврше у соби али као„топла браћа“. Немамо ништа против такве романсе док је иза затворених врата али против оваквог криминала имамо и те како!

Познато је да крушевачки огранак полицијске мафије држи у шаци добар број судија Вишег и Основног суда у Крушевцу, и да сви грађани који су имали било какве додирне тачке са овим огранком полицијске мафије, а нису завршили у њиховом јату, заврше код њихових судија. Те судије по наређењу полицијске мафије прихватају подметнуте доказе, лажне сведоке, и изричу казнене мере које полицијска мафија одреди некоме.

Треба утврдити коју корист они имају од полицијске мафије, па их тако слепо слушају?! Са неким тужиоцима, какав је Миодраг Сурла, који је шетан по партијској линији(ДС) од града до града, по централној Србији и за собом остављао хаос, и њиховим заменицима у оба суда, је исто као и са судијама.

Уместо тужилаштво да буде наредбодавни орган полицији и другим државним органима који се баве сузбијањем криминала, оно је постало слепи слуга полицијској мафији, која се поставила изнад тужилаштва. Са оваквим тужиоцима и судијама нека се позабави министар правде Никола Селаковић.

Позивамо све часне, савесне и поштене колеге из осталих 26 ПУ Србије да следе наш пример и да се огласе противу полицијске мафије у Србији. Дајемо пуну подршку нашем колеги Звонку Лазаревићу, који се већ десетак година бори противу крушевачког огранка полицијске мафије.

Извор: Таблоид