Дозвољени минус у Србији најскупљи на планети

Београд — Коришћење дозвољеног минуса у Србији је чак четири пута скупље него у Европској унији, пише Блиц.

Све док имамо двоцифрену инфлацију, висок проценат ненаплативих кредита, малу штедњу у динарима, па тиме и слабе изворе за финансирање банака, као и нестабилни курс, плаћаћемо скупо коришћење те позајмице, објашњава се у тексту овог београдског листа.

Према подацима Народне банке Србије, просечна годишња каматна стопа за коришћење дозвољеног минуса у мају износила је 35,62 одсто. У Европској унији просек је 7,92 одсто. 

“Камата на дозвољено прекорачење је свуда у свету најскупљи облик кредитирања с обзиром на то да банка није у могућности да предвиди када ће клијент користити овај вид позајмице, те да у сваком тренутку мора да има ликвидна средства на располагању која не може да пласира у друге зајмове”, рекли су Блицу у Банци Интеза. 

Дозвољено прекорачење је најчешћи вид задуживања грађана и они му често прибегавају јер је то флексибилнији начин задуживања од кредита, пре свега због једноставније процедуре одобравања. 

“Код дозвољеног минуса, као и код других кредитних производа, висина каматне стопе зависи од цене извора средстава за конкретан производ, али и од других фактора као што је обавезна резерва, трошкова ризика одређеног пласмана… Сви ти фактори утичу на то да банке међу собом имају различите каматне стопе за крајњег корисника”, каже за Блиц члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Мирослав Ребић. 

Како би скупу позајмицу ипак паметно користили, савет грађанима је да не буду непрекидно у минусу, пошто се позајмица обрачунава на основу времена коришћења. 

“Клијентима препоручујемо да дозвољену позајмицу користе за ванредне ситуације и у нижим износима. За решавање неких озбиљнијих питања препоручљивији су кредити, на које се обрачунава нижа каматна стопа, или кредитне картице, код којих се камата такође плаћа само на потрошени износ, али уз лимит који може да буде вишеструко виши од дозвољеног минуса”, истиче Мирослав Ребић. 

У Уникредит банци указују на то да се коришћење минуса исплати када се он користи за премошћавање одређеног кратког периода беспарице. 

“Он је адекватно решење за покривање непредвиђених трошкова јер клијентима обезбеђује да премосте период од неколико дана док им наредна зарада или пензија не легну на рачун. Каматна стопа се обрачунава дневно, и то само на средства у коришћењу, што у случају да клијент дозвољено прекорачење користи у периоду од само неколико дана овај производ чини исплативим”, кажу у тој банци. 

Колико плаћате за минус, показује рачуница. Ако сте на почетку године искористили дозвољену позајмицу од 40.000 динара, уз месечну каматну стопу од 2,5 одсто, и током целе године увек користили износ максимално дозвољеног минуса, односно нисте месечно умањивали свој дуг, ваша укупна годишња обавеза по основу камате била би 12.000 динара (1.000 динара месечно). 

Међутим, и поред тога што бисте за годину дана платили 12.000 динара за коришћење дозвољене позајмице, ако нисте умањивали свој минус сваког месеца, ви бисте и након годину дана и даље дуговали 40.000 динара. На наплату би дошло 52.000 динара.

 

Блиц