fbpx
Насловна / Став / Драгана Трифковић: Резолуција 1244 – ноћна мора Александра Вучића
Крст

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 – ноћна мора Александра Вучића

Лошом и исхитреном одлуком да подржи Хилари Клинтон, као кандидата на председничким изборима у САД 2016. године, довела је Александра Вучића у крајње незгодну позицију. Он је у америчкој предизборној кампањи 2016. године био гост Клинтон фондације, када је подржао кандидатуру Хилари Клинтон са два милиона долара. Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Вучић је покушао да релативизује своју подршку Хилари Клинтон и да истакне у први план контакте са политичарима из Трампове администрације. Иако покушава да превари јавност, није успео да превари себе. Александар Вучић би све учинио да може да избрише епизоду у којој седи на столици са усиљеним осмехом на лицу, док га Бил Клинтон цинично тапше по леђима. Да ствар буде гора, Доналд Трамп је више пута позивао специјалног тужиоца да испита криминалне делатности Фондације Клинтон за коју постоје основане сумње да је нелегалним путем стицала средства од којих је финансирала криминалне активности одређених групација. Иако још увек није дошло до судског епилога у том случају, ФБИ и даље води истрагу против Клинтонових, који су у међувремену оптужени за нове афере.

Недавни одлазак председника Србије у посету САД реализован је у циљу проналажења могућности да се приближи Трамповој администрацији, али и због његове личне промоције. У сталној потреби да себе представи као неопходног саговорника и на Истоку и на Западу, председник Србије користи исту врсту пропаганде којом себе на унутрашњем плану представља као неприкосновеног вођу. И на унутрашњем и на спољном плану он преувеличава своју улогу и своју величину, истовремено умањујући важност државе у чијем интересу би требало да ради.

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 - ноћна мора Александра Вучића 1

Посету САД пратили су коментари режимских аналитичара и наручени текстови у домаћим и страним медијима, којима се истицалаважност посете Вучића, малтене и за саме САД.

Сама чињеница да је састанак Вучића са државним секретаром САД организован на маргинама седнице УН која је посвећена Блиском Истоку, говори о томе да је за америчког званичника то био један у низу успутних сусрета који сваки званичник обави на великим скуповима. Да је за САД Балкан или Косово тако важно питање како Вучић тврди, сигурно би се потрудили да организују конференцију посећену управо тој теми. Такође, да је за САД значајно да чују шта Александар Вучић има да им каже, позвали би га да дође у званичну посету уз протокол који је уобичајен за дочек страних председника. Овако успутна кафа у неком ходнику зграде УН, даје утисак да друга страна и није превише заинтересована ни за ту тему, а ни за саговорника. Присуство Тонија Блера у Њу Јорку са Александром Вучићем, само додатно потврђује такве сумње. Као што је познато, председник Србије је ангажовао бившег премијера Велике Британије, који је био један од најистакнутијих лобиста за бомбардовање Србије, како би преко његових дипломатских веза нашао подршку за такозвани план разграничења са Косовом. С обзиром на то да је он и овог пута био присутан у Њу Јорку, вероватно је преко његовог ангажмана уговорио састанке са званичницима САД.

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 - ноћна мора Александра Вучића 2

Од америчких званичника нисмо чули ништа ново ни значајно као поруку након састанка са председником Вучићем, већ уобичајене формалне изјаве. Наравно сам Вучић је то интерпретирао на потпуно другачији начин, како би постигао задати циљ, а то је самопромоција.

С друге стране, из Вучићевих изјава у Њу Јорку може да се извуче доста „мудрих поука“. Једна од главних порука након састанка са Мајклом Помпеом коју је истакао Вучић је то да имамо подршку од Америке за „укидање такси“. Ради се заправо о царинама које су паралелне приштинске институције увеле на робу из Србије, али председник Србије не сме да их назове правим именом с обзиром на то да тврди како није увео границу између Косова и остатка Србије. Чињеница је да јесте увео класичну границу са царином, на којој се сада српска роба царини. Још смешнија је формулација да „ми имамо подршку за укидање такси“ с обзиром на то да ми таксе нисмо ни увели, већ приштинске власти царине српску робу према уредби (Одлука Владе Косова о увођењу царина од 100 одсто на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине) коју су саме донеле. Из тог разлога није логично да Вучић добија подршку да укине царину, јер је он није ни увео. Једини начин да то уради, био би да демонтира границу коју је инсталирао на основу договора са западним властодавцима.

Да је за САД значајно да чују шта Вучић има да им каже, позвали би га да дође у званичну посету уз протокол који је уобичајен за дочек страних председника. Овако успутна кафа у неком ходнику зграде УН, даје утисак да друга страна и није превише заинтересована ни за ту тему, а ни за саговорника. Присуство Тонија Блера у Њу Јорку са Вучићем, само додатно потврђује такве сумње

Али о таквом потезу председник Србије ни не сања. Он сам упорно понавља како је неопходно да разговори са Албанцима буду што пре настављени, иако се одвијају на штету Србије. То је поновио и у САД, па се стиче утисак да је председнику Србије више стало до тога да преда Косово, него самим Албанцима. Да није тако сада би имао чврсте разлоге да прекине разговоре који су вођени под окриљем Брисела због неуспеха, поништи претходне договоре и настави дијалог у оквиру УН. Међутим њему тако нешто не пада на памет, заправо не сме да му падне на памет, јер је обећао да ће потписати договор са Албанцима којим ће признати Косово као независну државу.То потврђује и његова изјава из Њу Јорка „није важна политичка цена коју морате да платите“. Заправо Вучић и овде манипулише појмовима као и у случају такси и царина, како би представио себе као жртву, а не кривца. Цена која треба да се плати је Косово и то је нешто што је он унапред преузео као обавезу, како би дошао на власт. Да ствари буду јасније, Косовом треба да платимо Вучићеву седмогодишњу диктаторску владавину, коју су он и његови сарадници искористили да се обогате на рачун државе. Поред тога као „бонус“ државу и народ који представљају, понижавају на све могуће начине, па је тако председник Србије још једном у Њу Јорку поновио како „Срби имају нежне уши и не воле да слушају ствари које имају везе са реалношћу, више воле оно што има везе са нашим митовима“.

За председника Србије је изгледа Устав Србије над којим се заклео- мит, као и међународна Резолуција 1244 коју не помиње ни у сну. Можда ће једног дана изјавити и како је држава Србија мит и донети одлуку да је ликвидира. Своју личну митологију-да је велики вођа и храбри јунак, државник светског ранга и лидер у региону, кротитељ лавова и освајач Трамповог поверења, пријатељ и Макрона и Ердогана, командант Вулинове војске и мудрац који до сада није ходао Србијом, спаситељ нације и покровитељ радикалског просветитељства, вођа навијача и мангуп из „Блокова“ – с друге стране не би мењао ни за шта. Александар Вучић је у плану „разграничења“ који је договориоса Тачијем видео шансу да добије „нешто“ чиме би могао да манипулише, представљајући договор као велику победу. Суштински, он је спреман на то да поклони преко 10 хиљада квадратних километара територије Србије, а да заузврат добије натраг три села и то прогласи историјском победом.

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 - ноћна мора Александра Вучића 3

Ипак, за остварење својих планова и митова, Александар Вучић и нема тако велике могућности као што мисли. Доналд Трамп има много озбиљније проблеме којима је посвећен, као што су трговински ратови, заустављање прилива имиграната, Блиски Исток и Азија. Чак не показује ни превелику заинтересованост за ЕУ, а Косово му је задња рупа на свирали. Тачи, који му је гарант са албанске стране, губи подршку и неће моћи да му издејствује тај велики успех да три села добије назад. Ангела Меркел, којој је обећао да ће Косово признати у постојећим границама, учиниће све да стопира „разграничење“. И на крају крајева, шта год да потпише највећи му је проблем то што није убедио председника Руске Федерације да Косово треба да постане члан УН.

Колико год сулудо изгледало, председник Србије и поред свега тога не одустаје од плана „разграничења“ и очигледно је да ће се до последње наде борити за могућност да добије три села натраг под условом да поклони све остало и призна Косово као независну државу

Јер једини важећи и обавезујући међународно-правни споразум за решавање косовског питања је Резолуција 1244. Све друго што је потписано, а није у складу са тим документом, неко у СБ УН може да се оспори. Баш као „баксуз“ (с Вучићеве тачке гледишта) нови руски амбасадор свакодневно изговара ту чаробну бројку 1244, од чега председник Србије има ноћне море. Питање је и како би председник Србије објаснио државама које повлаче признање Косова, да је он сам лично решио да уради супротно. Ваљда тиме да не жели да им стаје на муку и доводи их у незгодну ситуацију?

Колико год сулудо изгледало, председник Србије и поред свега тога не одустаје од плана „разграничења“ и очигледно је да ће се до последње наде борити за могућност да добије три села натраг под условом да поклони све остало и призна Косово као независну државу. Да ли ће у томе успети, остаје нам да га спречимо.

Директор Центра за геостратешке студије

НСПМ

 

https://www.youtube.com/watch?v=gj7-V1ryQ8U

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vucic-sa-pompeom-u-njujorku_1041627.html

https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-carls-kapcan/30106850.html

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Рамуш Харадинај: Видим да је Вучић спреман да се врати за преговарачки сто и без укидања такси 13

Рамуш Харадинај: Видим да је Вучић спреман да се врати за преговарачки сто и без укидања такси

Премијер Косова у оставци Рамуш Харадинај изјавио је да види да је Србија спремна да …

Предраг Поповић: Диктатор и уклети шибицар је све ближи паклу и пропасти 14

Предраг Поповић: Диктатор и уклети шибицар је све ближи паклу и пропасти

Александар Вучић је нанео несагледиву штету Србији. Свака његова политичка и пословна одлука допринела је …

Један коментар

  1. Gore napisani članak je razumna i logična analiza stanja u koje Srbe dovodi Pretsejednik
    Srbije. Ako ostvari svoje namjere ragraničenja – Srbi nestaju kao narod i nestaje Srpska
    istorija koja je ionako napadnuta od Katolika i Protestanata u koje se Vučić uključio po intimnom
    razmišljanju i po političkim akcijama. Ako ima imalo preostalog razuma – može se okrenuti ka
    pozitivi.Problem je što on u svom protestantskom umu ne vidi nikoga ko bi imao iole razumne
    ideje i što suludo misli da bi on devalvirao ako prihvati bilo čiju ideju. Sve se nakupilo na gomilu
    ukupno sa velikim brojem indoktriniranih Srba -drugosrbijanaca.
    Srbi treba da obustave bilo kakvi pregovor sa Kosovarima ,bilo ko da su ti Kosovari.
    Normalni državnik može da pregovara sa drugom državom. U našem slučaju to je Albanija.
    I tada će se izbistriti problem i iskristalisati ko što hoće i ko što neće.
    Ko je na položaju da može – neka pokrene akciju da se sa Kosovarima ne pregovara, bili ko bili,
    već da se traži rješenje za narod Albanaca i za narod Srba na državnom nivou entiteta.
    Ako državnici tih država žele dobro svom narodu – jedini je izlaz – razmjena teritorija između
    Srbije i Albanije. Sbi bi mogli da ustupe Albaniji dio KiM južno od svojih svetinja (Peć,Dečani,
    Kosovo polje,Gračanica itd.) i dio tzv.Preševske doline pretežno naseljen Albancima, a da Albanija
    ustupi Srbima pojas Albanije pored CG te obalu od Bojane do rta Rodonit, zatim da granica
    ide od rta Rodonit po brdima zapadno od puta Priština -Drač, te do neke tačke na Kosovu,recimo,
    Prizren ili Junik a zatim preko KiM do Makedonije, ostavljajući Srpske svetinje u Srbiji kako je naznačeno.

    Da ovo ima trajnog smisla , uslov je da se Albanci sa teritorije koja pripadne Srbima i Srbi sa teritorije
    koja pripadne Albaniji – presele na nacionalni teritorij uz pravednu i promptnu materijalnu naknadu.
    To je put ka miru i prosperitetu. Više korisan za Albaniju i njen narod nego bilo što što bi taj narod
    mogao da poželi. Narod koji bi bio preseljavan -trpio bi veliku žrtvu (duhovnu,ne materijalnu jer bi
    imovina bila procenjena i isplaćena od iste komisije koju bi zajednički osnovale i Srbija i Albanija.
    Za ovakvo razumno i vječito rješenje – potrebni su ljudi a ne politički glumci i nesposobni laktaši.
    To je jedini izlaz da nijedan narod ne bude oštećen – a ujedno da je to dobitak za svih.(Na kraju i
    za vječn imir ako bi se naadalje vodile razumne politike,.)
    Srpski političari na vlasti a takođe i opozicija – su D E B I L I. Bog dao da se urazume svi oni koji
    danas mogu da odlučuju. Ili da iz naroda izađu umni i odlučni ljudi koji se nikoga neće bojati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *