Драги вођо, заиста се по први пут у историји нешто и десило за време твог мандата!

Случајно прођох данас Београдом и видех протесте испред Министарства одбране Р.С. И из радозналости се придружих да чујем о чему се заправо ради. И схватих да су се скупили заиста очајни људи који воле своју државу и свој посао. И саслушах говорнике, изнесоше конкретне податке, не нападајући ни владу ни председника ни премијера, већ објективно рекоше шта их мучи и изнесоше податке о систематском уништавању војске, о нерационалном трошењу новца, о отпуштању, о топљењу и расходовању још увек доброг и функционалног оружја, о лажном изговору како пара нема, а има их за којекаква друга министарства, за новогодишње кићење града у почетком новембра, за превелике плате којекаквих саветника, директора државних предузећа (Србија гаса, Телекома, Народне банке, за посланичке плате и дневнице и сл.).
Рекоше говорници и како су претили синдикалцима и на сваки начин се трудили да их буде што мање.
А туга је и жалост што су у томе успели. Јер тек пар стотина људи је изашло на протестну шетњу, и да ту није било синдиката полиције који је подржао протест, једва да би се скупило 200 припадника Војске Србије.
Свака част на храбрости онима који су изашли, а ја се питам, ако су остали толико незаинтересовани за своје мале плате и дневнице и за тешке услове рада или ако су престрашени па зато нису дошли, како да очекујемо да такве кукавице и полтрони сутра бране ову државу???
Можда ми у ствари за одбрану државе од спољњег непријатеља и од нпр. терористичког напада имамо само тих пар стотина људи који су и данас имали храбрости, части и поштења да изађу у протестну шетњу. Што се тиче осталих, ја са таквим кукавицама не бих сутра ратовао ако бих морао.