Држава дала 240 милиона евра за сточарство, резултата нема

4.4
(38)

Иако је за три године из државног буџета издвојено 28 милијарди динара, неких 240 милиона евра, за подстицаје у сточарству, у Србији се не види напредак на овом пољу ни у једном сегменту.

Није се повећао број грла стоке, нити производња меса, а повећања нема ни када се ради о извозу. Србија се деценијама бори са проблемом у сточарству које је толико пало да смо сада ако се рачуна број свиња на нивоу из 1955. године.

Kрајем 2016. имали смо више од три милиона свиња, две године касније тај број је пао на мање од 2,8 милиона, док је број говеда са 893.000 у 2016. пао на 878.000 грла. И то су конкретни ефекти државних улагања у сточарство које је Државна ревизорска институција анализирала и објавила у свом извештају о ревизији сврсисходности подстицаја за период од 2016. до 2018. године.

„И поред погодних природних ресурса за развој сточарства, мере подстицаја у сточарству нису довеле до значајног напретка у извозу и обиму производње посматраних врста животиња“, наводи се између осталог у извештају ДРИ.

Министарство пољопривреде, како се наводи у извештају, није обезбедило стабилну и предвидиву политику у систему подстицаја у сточарству, а приликом планирања није полазило од потреба пољопривредника већ се прилагођавало добијеним средствима. За те три године, три пута су мењане уредбе о расподели подстицаја и чак 12 пута правилник о томе.

Зато и не чуди што је ДРИ у својој анализи дошла до закључка и да пољопривредни произвођачи не знају када ће добити подстицајна средства и када поднесу уредне захтеве јер одлучивање по захтевима предуго траје. А један од разлога за то је и тај што се захтеви не обрађују хронолошки, већ што се најпре обрађују највећи потом мањи. Све то ствара несигурност код корисника подстицаја да ће им подстицајна средства уопште бити на располагању за нови производни циклус, приметили су ревизори.

ДРИ надлежном Министарству замера и то што Управа за аграрна плаћања није успевала да реши све захтеве којих је на годишњем нивоу 150.000, и што неизмирене обавезе из претходних година преноси у следећу. Те неизмирене обавезе чине чак 35 одсто планираних средстава у наредној годину, истиче се у извештају.

На питање да ли су сами урадили процену ефекта подстицаја у сточарству и како коментаришу ревизију ДРИ из Министарства пољопривреде током протекле недеље нисмо добили одговор.

Због недостатка стоке и квалитет земљишта опада те не чуди што стручњаци говоре о томе да ће Војводина уколико се нешто не уради брзо постати пустиња. Бранислав Гулан каже да је тренутно ситуација таква да би наша северна покрајина уколико не будемо имали довољно јунади да узгајамо остати без плодне земље. Kвалитет земљишта је драстично опао, сматра он, због недостатка говеда проценат хумуса у њивама је са некадашњих пет одсто спао на мање од два одсто.

Оно што не иде на руку опоравку сточарства јесте и то што се буџет, како за пољопривреду, тако и за сточарство смањује. Од 2016. опада ниво планираних средстава за подстицаје у сточарству и 2018. подстицаји су били мањи за милијарду динара у односу на 2017. годину.

Посматрајући поједине врсте животиња, код това јунади је, на пример, у 2017. планирано више средстава него 2016, али је зато 2018. за ову категорију подстицаја планирано готово 300 милиона динара мање. И док субвенције за овце и козе варирају, оне за тов свиња имају тенденцију пада, те се од 835 милиона динара планираних у 2016, пре две године за то издвојено тек 600 милиона динара.

Аграрни аналитичар Воја Станковић каже да ништа не може да се промени преко ноћи и да је сточарство у Србији запуштено последњих 50 година.

„Са минималним субвенцијама државе и без добре организације и добре саветодавне службе боље неће бити“, истиче Станковић за Данас. Он напомиње да са неолибералном агендом не може да се подигне сточарство, а оно што нам је потребно је озбиљна реформа.

„Немамо основни потпорни стуб, а то је газдинство. Некада смо имали пољопривредне комбинате који су организовали услужни тов, постојала су саветодавна тела, али тога данас нема и пољопривредници су препуштени сами себи“, напомиње наш саговорник.

Број произведених грла у Србији током три анализиране године, осим у области овчарства, има тренд пада, а разлог је, између осталог, смањен број пољопривредних газдинстава. Kрајем 2018. од укупно 442.553 пољопривредна газдинстава, било је 383.116 у активних.

Просечан број грла по пољопривредном газдинству је нешто мало већи од пет, а половина пољопривредних газдинстава у Србији има један до два грла говеда, док се највише говеда гаји на фармама које имају три до девет грла.

Станковић каже да је и предлог са задругама закаснео јер су села остала празна, а фармери изгубили поверење у задруге и удруживање. Он каже и да не разуме због чега држава не користи прилику која јој се пружа, а по чему смо некада били познати, да извози бејби биф. „Постоји та квота од 8.700 тона, али већина се не реализује. Свега неких 12 до 15 одсто од те квоте се извезе“, истиче Воја Станковић.

Мањи извоз

Смањење стоке утицало је и на извоз пољопривредно-прехрамбених производа, тако је он у укупном извозу Србије смањен са 23,4 одсто, колико је било 2009, на 17,5 одсто у 2018. години. Те године је вредност спољнотрговинске размене пољопривредно-прехрамбених производа била 4,6 милијарди евра, односно 3 одсто више него претходне године. Вредност увоза је повећана 6 одсто у односу на 2017, док се извоз задржао на нивоу из претходне године, неких 2,8 милијарди евра. Овакав однос размене резултирао је суфицитом од 1,1 милијарде евра.

Пише: Љ. Буквић, данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија: Да ли је узгајање говеда пут у пропаст?

0 (0) На домаћем тржишту нема организованог откупа товне јунади, па произвођачи имају проблем. Један …

Алексић: Србија увезе више парадајза из Албаније него што укупно извезе

4.8 (5) Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић позвао је данас Владу Србије да пољопривреднике ослободи …

Један коментар

  1. …prosle godine (2019) registrujem poljoprivredno gazdinstvo…nije proslo par dana izadje konkurs APV, fond za razvoj čini mi se…ja se tu dadoh u skupljanje papirologije,izradu biznis plana,jurio po Vojvodini,trazio da kupim junice,i prodje to mesec dana u tome svemu,predam papire sve redovno,i naravno ljudi poceli da me zovu…naime,napravili smo kupoprodajni predugovor i sada te iste ljude zanima sta se toliko ceka,jer njima treba novac,a i nece vise da hrane stoki. I prodje to 2-3 meseca i na sajtu fonda ja prosao za kredit (ali da ne spominjem kako i koliko). Ja ti lepo javljam coveku da ne brine,konacno je reseno…kad prodje nedelju dana ja opet izasao na sajtu fonda,ali kao obavestenje da nemaju para vise i da sam otpao. E,tada sam radio nesto bespovratno i amin…nema nista dok ne udjem u banku i trazim kredit,kakva drzava kakva bespovratna sredstva,pa zna se ko to dobija!!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend