Најзад је, 73 године од промене назива Озне у Удбу, изашла капитална књига докумената о злочинима организације основане у Србији 1944. године, са задатком да има улогу „мача револуције”. Аутори су историчари Срђан Цветковић и Немања Девић.
Сматра се да је у Београду стрељано близу 10.000 грађана, без суђења. Милан Трешњић, једини познати начелник Озне у Београду, знао је имена већине колега, али није хтео да их открије због њихових породица. Тако је Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године Београд мање истражила. Од 16 квартовских књига са именима стрељаних од Озне, пронађене су само три. Знају се локације 19 тајних масовних гробница насталих после 20. октобра 1944. на територији Београда. Осамнаест локација нема чак ни најскромније обележје у виду бетонског крста. Додуше, на Ади Циганлији постоји климави дрвени крст на месту где је 1946. вероватно стрељан ђенерал Драгољуб Михаиловић.
Слободан Ђурић,
Београд
Политика.рс
А у Србији имамо ситуацију да та иста ОЗНА, али сада под другим именом и даље вршља
и ради и против србског народа и против србске државе, а само за интересе уског круга
наследника комуњарског режима, а у овим временима ОДНАРОДОВАНЕ И КРИМИНАЛИЗОВАНЕ ВЛАСТИ.