Јавни сектор, држава и њена предузећа пробијају све рокове у намиривању обавеза. Привреда плаћа пенале и камате на сва кашњења, али не и “буџетлије”
ОБАВЕЗЕ према “Фијату” само су врх леденог брега. Дуговања државе према привреди још се сабирају, а буџет је толико “плитак” да је мало вероватно да ће повериоци бити скоро намирени. Последњи подаци показују да предузећа од јавног сектора ишчекују чак 110 милијарди динара, а највећа потраживања од државе и даље пишу грађевинари.
Србија ће током ове године италијанском партнеру исплатити само део пристиглих обавеза – 50 милиона евра. Остатак ће чекати наредну годину. Од ребаланса, међутим, очекују и многе домаће фирме – добављачи и извођачи. Њихова потраживања мере се милијардама.
– Према последњим подацима, из августа, јавни сектор приватном дугује 110 милијарди динара – каже Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије. – Период наплате од јавног сектора негде иде и до 300 дана. Та предузећа су на себе преузела обавезу да на време испоруче робу, изведу радове, јер у супротном се наплаћују пенали. Ако предузеће дугује држави, месечна камата је два одсто, значи 24 одсто годишње. Држава, с друге стране, не плаћа камате на дугове привреди. Додатно оптерећење је порез на додату вредност, јер то морају да плаћају редовно, а наплату још чекају. Зато је важно да држава ребалансом предвиди средства и за враћање старих дугова.
И без редовног подмиривања својих обавеза, државни буџет је стигао до “минуса” од 7,1 одсто бруто домаћег производа. Рекордан мањак државе, локалних самоуправа и фондова је стигао до око 230 милијарди динара. А влада би да га до краја године смањи макар за двадесетак милијарди динара. Тако да је мало простора за враћање заосталих обавеза.
– Последњи пресек дуговања ми смо радили пред изборе – кажу у Унији послодаваца. – Тада се дошло до податка да локалне самоуправе дугују 42 милијарде динара. Обавезе из државног буџета су износиле између 11 и 12 милијарди динара. У међувремену дуг је вероватно и порастао. Пред изборе држава је још и плаћала за радове, али је онда успорила исплате. У том тренутку просечни рокови плаћања у грађевинарству су били око 170 дана. Данас су вероватно премашили и 200 дана.
ДАЈТЕ ЗАКОН
ПРИВРЕДНИЦИ су притиснути ненаплаћеним фактурама и зато од државе већ годинама траже закон који би регулисао редовност плаћања. И поред најава, нацрта тог документа још нема. У међувремену многе фирме су неодговорност државе платиле стечајем и ликвидацијом.
Новости
