Сумња… Каква реч, сунце ти калајисано. Растави пријатеља од пријатеља, жену од мужа, брата од брата… Растави нешто што се кроз историју сматрало правим вредностима, само не растави Александра Вучића од Мила Ђукановића, не растави цигарету од кокаина (апсолутно нема везе с поменутим личностима), не растави шверц од напретка (апсолутно нема везе с поменутим личностима), не растави директора од партијске књижице (апсолутно нема везе с поменутим личностима)…
Да бисте боље разумели о чему се ради, молим вас да прочитате текст
Где почиње Мило, а завршава се Вучић…
Да бисте видели да заиста никакве разлике не постоје међу људима који су жељни власти. У овом случају то се односи на тренутне вође Србије и Црне Горе – не, не – не заједнице држава која је постојала од 2003. до 2006, него одвојених држава, тренутно свету безначајних, са бројем нас који је на нивоу могућег опстанка, а вероватног изумирања, али су реално они опијени влашћу свугде исти.
Прво су била једна лица, па су дошла друга лица, па су трећа лица рекла четвртим лицима да пазе на пета лица… И зато је Александар Вучић премијер, а не ви који не знате те ствари
Ма не, није ни због тога што се свугде зову Александар или Мило! Није то! Негде се зову Барак… негде Владимир… негде Ћи-ћу-ћи… јој, извините Кинези, не знам језик…
Исти су ти људи јер заједнички раде у корист једног циља – останка на власти. Нападају један другог како би дали повода један другом да реагују. Да величају своје, а куде туђе. Да се приупитавају. Да пуће усне. Да спајају прсте (руку, не ногу – не би се видело), праве драмске паузе и гледају замишљено у даљину…
И тако, бејаху избори у Црној Гори. Похапсише бабе и омладину, и Братислава-бившег-српског-жандарма-Но. 1-Дикића. Баш кад су избори. Опет вас враћам на горепоменути текст – Где почиње Мило, а завршава се Вучић… – ко је ту од кога учио?
Јавља се народски премијер Вучић – ха, имамо ми сазнања која Црна Гора нема. Ха, они користе обавештајне податке Албанаца. Ха, чудан је дан кад су се десила хапшења… Ха, ха… хахахаха… И ево га, опет исти тај премијер – е, пази, види, гледај, данашња сазнања – пратили су Мила. Отприлике – једна лица су пратила, и обавештавала друга лица, која је требало да поступе… Ако сте прочитали текст на моју препоруку – је л’ сте сумњали да ће Вучић да нађе Милу нека лица за безболан излазак из кризе?
Брате, Србине… Сестро, Српкињо… Колико треба бити ослобођен личног система логичког размишљања да се и овако нешто прогута? И шта – у праву је Мило, пратили су га, у праву сам и ја (зна се ко је ја – а није писац овог текста) нисмо га ми пратили – криве су наоружани бабе и омладина (оружја иначе, као доказа за црногорски устанички сценарио нема, јер је нестало/уништено – ма, браво, црногорске службе безбедности!), и криве су мајке у Србији које рађају децу да би узимале паре од државе. Их, та трудничка мафија, све нас сатре…
Аман, заман…
Мило Ђукановић… Па немам потпис, само то… Мило Ђукановић… Можда евентуално: Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога, с Братиславом Дикићем…
В. Јовановић – Вестионлине
Za istog rade salo za narod ne.