ЕКСКЛУЗИВНО: Народна банка Србије у 2017. години исказала губитак од чак 702,8 милиона евра!

Монетарна дубиоза Србије за претходну годину била је за читаву милијарду евра (тачније, 1,1 милијарда евра!) већа него у 2016. години. Није тешко претпоставити шта ће се десити до краја 2018. године, у којој се још више прикрива инфлација, а енормно расту трошкови живота. У међувремену, пословне банке су у 2017. године са туђим средствима девизних штедиша и наших привредних друштава, дајући их комитентима (грађанима, привредним друштвима и држави) остварили чисту добит од невероватних 68,7 милијарди динара, или 580 милиона евра! Са туђим средствима остварити принос на капитал у висини у тој висини, то може само у земљи Србији.

Народна банка Србије ових дана објавила је три документа, за 2017. годину, и то: Годишњи извештај о пословању и резултатима рада, Годишњи извештај о монетној политици и Годишњи извештај о стабилности финансијског система.

Чланом 95. Устава утврђено је да је Народна банка, као централна банка Републике Србије, послује самостално и подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара, да њеним радом руководи гувернер, док је ставом 2. члана 107. Устава прописано да централна банка има право предлагања закона из своје надлежности. Анализом ових извештаја могу се извести бројни закључци, а међу њима и следећи:

Годишњи извештај о пословању и резултатима рада за 2017. годину

Народна банка Србије обавезна је да овај извештај подносе Народној скупштини за претходну годину, најкасније до 30. јуна наредне године. Тај извештај садржи податке о остварењу циљева и обављању функција Народне банке Србије, и то функција које се односе на монетарну и девизну политику, управљање девизним резервама, мере и активности ради очувања и јачања стабилности финансијскг система, контролу банака и осигуравајућих организација, надзор над управљањем добровољним пензијским фондовима, надзор над обављањем послова лизинга, надзор над пружањем платних услуга и издавањем електронског новца, издавање новчаница и кованог новца и управљање токовима готовине, као и управљање платним системом. Извештај садржи и приходе, расходе и резултат остварен у пословање ове централне установе, као и законодавно – правне активности, међународну сарадњу, заштиту корисника финансијских услуга, те рад Завода за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, као и податке о осталим активностима Народне банке Србије.

Из чега потиче губитак Народне банке Србије исказан у 2017. години у износу од 701,8 милиона евра?

Губитак Народне банке Србије исказан у прошлој години у износу од, чак, 701,8 милиона евра, утврдили смо да не потиче из основне делатности наше Централне банке, већ из уновчавања купљених хартија од вредности на светском тржишту и курсних разлика и ефеката уговорених валутних клаузула. Интересантно је да у својим извештајима Народна банка Србије, датим на око две стотине страница, нигде не објашњава како и из чега је настао толико велики губитак у пословању, поготову, што је у претходној 2016. години остварена нето добит у висини од 398,3 милиона евра, па произилази да је у прошлој години остварен лошији резултат него у претходној, за, чак, 1,1 милијарду евра.

Анализирајући приходе и расходе Централне банке, и ево упоредног прегледа нето прихода од камата, накнада и провизија, на једној и издатака за личне расходе, амортизацију и друге оперативне трошкове, на другој страни у 2016. и 2017. години (у милионима динара):


Док је из пословања са хартијама од вредности и другим финансијским трансакцијама остварен изузетно висок негативан резултат у 2017. години, за разлику од добитка оствареног у 2016. години:


Највећи део губитка потиче из девизних резерви које су положене у водеће банке Европе или су из тих средстава купљене хартије од вредности, па је услед пада вредности евра од 4,05 одсто у односу на домаћу валуту (динар) дошло до смањења вредности тих хартија од вредности, односно наших потраживања за 400 милиона евра. У 2017. години дошло је и до губитка 57 милиона евра на продаји финансијских средстава намењених трговању. Дакле, без позитивног резултата из трговања хартијама од вредности и других финансијских средстава намењених трговању, Централна банка из текућих прихода од нето камата и нето накнада и провизија не може покрити текуће оперативне расходе који су у 2017. години износили више од 11 милијарди динара, или 93 милиона евра.

Основни циљ Народне банке Србије јесте постизање и одржаване стабилности цена, па одмах овде истичемо да је тај циљ и остварен, јер је инфлација у 2017. години износила три одсто. Програм монетарне политике Народне банке Србије у 2017. години предвиђао је да ће монетарна политика бити експанзивна, како би давала подстрек започетом економском опоравку. У јануару 2017. године референта каматна стопа износила је 4%, да би од октобра пала на 3,5%, те се по одлуци Извршног одбора Народне банке и до краја 2017. године није мењана.

Пословање банака у 2017. години

Обавезне резерве банака код Народне банке Србије које су у примени од 2011. године, током 2016. године, нису мењане. Од септембра 2015. године настављен је процес постепеног смањења стопа обавезне резерве на девизне обавезе са уговореном рочношћу до и преко две године, и у том циклусу у шест наредних месеци ове стопе снижене за по један процентни поен. Тај процес је окончан у фебруару 2016. године, када су те стопе утврђене на нивоу од 20 одсто за обавезе са уговореном рочношћу до две године и на нивоу од 13 одсто за обавезе са уговореном рочношћу преко две године. На основу Одлуке из децембра 2015. године стопа обавезне резерве на динарске обавезе индексиране девизном клаузулом почев од јануара 2016. године повећана је са 50% на 100 одсто. Пословне банке морале су да положе Народној банци обавезан депозит 1,7 милијарди евра у девизама и 1,3 милијарде евра у динарима. Са те три милијарде евра Централна банка је умањила кредитни потенцијал пословних банака. Али то умањење није имало одраз на пословање пословних банака, јер поред те „изузете“ три милијарде евра пословне банке сун а позицији финансијска средства расположива за пласман имале још 4,7 милијарди евра, које нису имале коме да пласирају, јер је привреда неспособна за даље задуживање, а грађани су се задуживањем у швајцарцима и уговарањем тзв. девизне клаузуле опекли.

Ако се има у виду чињеница да банке располажу са укупним капиталом, акцијским, резервама и нераспоређеном добити, на крају те 2017. године у износу од 667 милијарди динара, или 5,6 милијарди евра, јасно произлази да у средствима замрзнузим у Централној банци од три милијарде евра и 4,7 милијарди евра финансијских средстава расположивих за продају имају замрзнут целокупан сопствени цапитал, па и више од тога две милијарде неактивних средстава, онда је јасно да банке расолажи само средствима девизне штедње становништва од скоро десет милијарди евра, умањене за део обавезних резерви, који полажу Централној банци И средствма комитената привредних друштава, која ови имају на својим текућим рачунима.

Дакле, пословне банке су у 2017. године са туђим средствима девизних штедиша и наших привредних друштава, дајући их комитентима (грађанима, привредним друштвима и држави) остварили чисту добит од невероватних 68,7 милијарди динара, или 580 милиона евра. Са туђим средствима остварити принос на капитал у висини у тој висини, то може само у земљи Србији. Операције на девизном тржишту у складу са Програмом монетарне политике за 2016. годину Народна банка Србије је наставила да спроводи режим пливајућег девизног курса, па је интервенисала на девизном тржишту ради смањења прекомерних краткорочних осцилација девизног курса, очувања стабилности финансијског система и одржавања адекватног нивоа девизних резерви.

У банкарском сектору највеће негативности су испољене на позицији слободних новчаних средстава спремних за пласман у износу од 4,7 милијарди евра које банке немају коме да пласирају, затим у износу од 1,7 милијарди евра на позицији ненаплативих кредита и 5,4 милијарде евра пласираних у државне хартије од вредности.

Кретање курса евра у односу на динар

На крају 2017 године за један евро утврђен је средњи курс 118,4727 динара, док је на крају претходне 2016. године тај курс износио 123,4723 динара за евро. Тиме је динар ојачао у односу на евро за читавих 5,00 динара, или за 4,05 одсто. Финансијске институције над којима Народна банка Србије врши контролу и надзор су: 30 банака,16 давалаца финансијског лизинга, 21 друштво за осигурање и 7 добровољних пензијских фондова. У банкарском сектору настављен је тренд смањења броја запослених, започет још 2009. године, јер је само у 2017. години број запослених у банкарском сектору смањен за 792 запослена, па је на крају те године износио 21.055 лица. Према евиденцији Народне банке Србије у укупној билансној суми банака банке у власништву страних лица учествују са 76,9 одсто, државне банке 16,1 одсто, а банка у власништву домаћих привредних лица и грађана са седам одсто. Од банака у власништву страних лица, највеће учешће у укупној активи имале су банке из Италије (27,5%), Аустрије (12,7%), Француске (11.1%), Грчке (6,2%), док се на банке из осталих једанаест земаља односило 13,6 одсто. У структури активе укупног банкарског сектора доминатно учешће имају следеће позиције:


Видљиво је да је на позицији финансијска средства расположива за продају веома висок ниво средстава ван функције који је на крају 2017. године достигао 554 милијарде динара, или, чак 4,7 милијарди евра, што чини скоро трећину укупног износа датих кредита комитентима. У структури пасиве банкарског сектора доминантно учешће имају следеће позиције:

Укупан капитал банака чини 19,8 одсто, што је нешто ниже од петине укупно расположивог банкарског потенцијала. Интересантно је да је укупан капитал банака (акцијски капитал, резерве и нераспоређена добит умањена за непокривене губитке) износи 667,1 милијарду динара, или 5,6 милијарди евра и само је већи за 113,3 милијарде динара од износа финансијских средстава које банке не могу данас пласирати, јер у привредне субјекте, јавна предузећа и становништво немају поузданог комитента коме могу дати кредит. Да није државе као купца благајничких записа и обвезница, у износу од 634 милијарде динара, или 5,6 милијарди евра, стање у банкараском сектору било би знатно лошије.

Ненаплативи кредити смањени су на крају 2017. године сведени на 9,8 одсто, што је у односу на претходну годину када су били 17 одсто укупно бруто одобрених кредита, велики успех. Иако су банке у 2017. години отписале 72,8 милијарди динара ненаплативих кредита и продале ван банкарског сектора 22,7 милијарди динара тих кредита, резултат који је постигнут у исказивању нето добити је запањујући, и поред знатног пада каматних стопа. На крају 2017. године остало је још ненаплативих кредита 1,73 милијарди евра,од чега оних код привредних друштава 908 милиона евра, код становништва 447 милиона евра, 333 милиона евра код нефинасијсклог сектора у стечају и код осталих корисника разлика од 42 милиона евра. Проширен је облик ненаплативих кредита које банке могу да уступају другим правним лицима, тако да, поред доспелих потраживања, предмет уступања могу да буду и потраживања која нису доспела, али се сматрају проблематичним.

Сектор осигурања

У сектору осигурања било је 21 друштво, са учешћем укупне премије у бруто друштвеном производу Србије са 2,1 одсто, што представља повећање за 0,1 процентни поен у односу на претходну годину, док је висина премије по становнику достигла 112 евра, што је знатно испод европског просека. У овом сектору остварена је нето добит после опорезивања у висини од 6,4 милијарди динара, или око 54 милиона евра.

Добровољни пензијски фондови

На крају 2016. године у овом сектору пословала су седам друштва. Услуге посредовања приликом закључења уговора о чланству у добровољним пензијским фондовима пружало је пет банака посредника, а услуге информисања о чланству у тим фондовима 433 агента, од укупно 733 лица којима је Народна банка издала дозволу за обављање ових послова. Један од подстицаја развоју добровољних пензијских фондова у Србији јесу пореске олакшице. Њима се уплате појединаца и послодаваца до одређеног износа ослобађају плаћања пореза на доходак грађана, односно доприноса за обавезно социјално осигурање (5.589 динара). Највећи део прикупљене имовине фондова уложен је у државне хартије од вредности, што је износило 83,6 одсто укупних средстава фондова.

Финансијски лизинг

Укупно је 16 друштава имало дозволу за обављање послова давалаца финансијског лизинга, од којих су седам у већинском власништву страних лица, а девет у већинском власништву домаћих лица. Њих 14 су у власништву банака, чланица банкарских група или других финансијских институција. Укупна билансна актива свих давалаца финансијског лизинга, на крају 2017. године, износила је 75,3 милијарде динара, ли 13,7 одсто више у односу на претходну годину. Даваоци финансијског лизинга највећи део својих активности финансирају путем дугорочних задуживања у иностранству, тако да на крају 2017. године ти извори чине претежни део извора средстава. Највеће учешће у пласману овог сектора чини финансирање теретних возила, минибуса и аутобуса. Учешће сопственог капитала у укупној пасиви ових друштава је само 12,3 одсто, док су инострани кредити достигли 65,3 одсто-

Платне институције и институције електронског новца

На крају 2016. године у Србији је пословало 12 платних институција и једна институција електронског новца, које су платне услуге пружале и преко мреже од 1.359 заступника. Други пружаоци платних услуга су пословне банке и јавни поштански оператер.

Управљање девизним резервама

У складу са Стратешким смерницама за управљање девизним резервама, које је усвојио државне хартије од вредности најразвијених земаља, рочности до десет година, минималног кредитног рејтинга према рејтинг агенцијима Биллс, Нотеси Бондс, односно према рејтинг Агенцији Стандард & Поор’с, Моодy’с и Фитцх мање обим инвестирања у обвезнице до пет година најразвијених земаља емитоване у име државе, међународних финансијских институција, федералних јединица најразвијених земаља.

Девизне резерве Народне банке Србије су 31. децембра 2017. године износиле 9 милијарди и 991,7 милиона евра и биле су мање за 243 милиона евра у односу на крај 2016. године. Такав ниво девизних резерви обезбеђивао је више од пет месеци увоз робе и услуга. У току 2016. године највећи утицај на ниво девизних резерви имао је девизни прилив од продаје хартија од вредности Републике Србије на домаћем финансијском тржишту у износу од милијарду и милијарду и 117,2 милиона евра. На основу коришћења кредита за Републику Србију, преко девизних резерви за Републику Србију остварен је укупан прилив у износу од 733,5 милиона евра, и то од Светске банке 311,2 милиона евра, ЕИБ-а (202,8 милиона евра) за Коридор 10, изградњу обилазнице око Београда, унапређење објеката правосудних органа, реконструкцију клиничких центара, мост на Сави, развој малих и средњих предузећа, обнову путева и школа; и за истраживање и развој јавног сектора, Фонд за развој Абу Дабија за подршку буџету Републике Србије (167,8 милиона евра); Банке за развој Савета Европе (37 милиона евра) за изградњу и опремање затворских установа и инвестуције у научну инфраструктуру и ЕБРД (14,7 милиона евра) за унапређење београдског јавног превоза и саобраћајне инфрасатруктуре и за потребе града Крагујевца.

Већи девизни прилив остварен је и по основу обављања привременог платног промета са Косовом и Метохијом у износу од 486,6 милиона евра према Закону о привременом обављању одређених послова платног промета на територији СРЈ, по коме су банке обавезне да девизни прилив који резиденти остваре у пословању с Косовом и Метохијом продају Народној банци Србије.

Девизни прилив по основу донације износио је 232,8 милиона евра.

У току 2017. године редовно су измириване обавезе према инокредиторима у износу од милијарду и 450,7 милиона евра. Већи девизни одливи реализовани су по основу исплате доспелих хартија од вредности Републике Србије деноминованих у еврима у износу од милијарду и 2,9 милиона евра, а за сервисирање старе девизне штедње 23,1 милион евра. Девизне обавезна резерва банака смањена је у нето износу за 284,8 милиона евра. Нето девизне резерве Народне банке Србије на крају 2017. године износиле су осам милијарди и 274, милиона евра и биле су мање за 90 милиона евра у односу на крај 2016. године. Посматрано по структури, девизне резерве Народне банке Србије су на дан 31. децембра 2017. године чиниле:

Емисија новца и управљање токовима готовине

Готов новац у оптицају на дан 31. децембра 2017. године у оптицају је било (изван трезора НБС, благајни банака и Управе за трезор Министарства финансија) готовог новца у износу од 163,9 милијарде динара, како новчаница 98,7%), тако и кованог новца (1,3%), што је за 13,9 одсто што је исто као и на крају 2016. године. У 2017. Години није се издавао златни и сребрни пригодан ковани новац, поводом догађаја од општег значаја за Републику Србију, или догађаја од међународног значаја.

Међународна сарадња

ММФ повећао је квоту свим земљама чланицама тога фонда за сто одсто. Актуелни трогодишњи стендбај аранжман из предострожности, који је Одбор извршних директора одобрио 23. фебруара 2015. године, успешно се спроводи. Главни циљеви овог економског програма подржаног овим аранжманом јесу јачање јавних финансија, повећање отпорности финансијског сектора и структурне реформе којима се успоставља основа за постизање одрживих стопа привредног раста. Аранжман је одобрен из предострожности, што значи да ће се средства користити само у случају платнобилансних потреба.

Светска банка

Од марта 2002. до до краја 2017. године Светска банка је укупно одобрила Републици Србији финансијска средства за програмске и пројектне зајмове у износу од две милијарде и 550 милиона евра, од чега је искоришћено око две милијарде евра.

Европска унија

Са Европском унијом настављена је активна сарадња Народне банке Србије за преговарачке области Право привредних друштава, Заштита потрошача и заштита здравља, и Финансијска и буџетска питања.У периоду од 2001 до 2017. године из Фонда револвинг кредита Републике Србије крајним корисницима одобрена су 1.111 кредита у укупном износу 113,1 милион евра, који се користе преко посредничких банака.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД)

Ова институција од 2001. године, а закључно са 31. децембром 2017. године одобрила нам је средства кредита у износу од четири милијарде и 350 милиона евра, од чега је искоришћено 3,43 милијарде евра. Одобрени зајмови намењени су за финансирање инфраструктурних пројеката у сектору енергетике и саобраћја, заштити животне средине, као и подршке локалним самоуправама. Један део зајмова односи се на подстицање развоја малих и средњих предузећа у области прехрамбене индустрије, трговине, грађевинарства, сектора услуга и др. ЕБРД-у је НБС дала дозволу да може емитовати динарске обвезнице на домаћем тржишту у вредности од 2,5 милијарди динара, ради обезбеђења динарских средстава за кредитирање наше привреде.

Банка за међународна поравнања

Народна банка Србије чланица је БИС-а и учествује у капиталу са 2.920 акција, па учествује у раду редовних годишњих скупштина ове институције, чији је основни циљ да пружа подршку централним банкама у обезбеђењу монетарне и финансијске стабилности, као и подстицање међународне сарадње у тим областима.

Европска инвестициона банка (ЕИБ)

Од 2001. до краја 2017. године ЕИБ је обезбедила финансијску подршку јавном и приватном сектору Републике Србије у износу од 4,37 милијарди евра, од чега је искоришћено 3,79 милијаерди евра. Кредити су намењени за инфраструктурне пројекте, финансијски сектор, сектор енергетике, здравство, образовање и индустрију, као и подршку локалној самоуправи.

Кредитни послови са иностранством

У 2017. години кредитно задужење у иностранству износило је 3,47 милијарди евра. Сви доспели кредити су враћени о року. У тој години враћено је милијарду и 959,36 милиона евра кредита, и то милијарду и 471,63 милиона евра главнице и 487,73 милиона евра камате и осталих трошкова.

Финансијски извештаји и пословање НБС

Укупан збир активе достигао је 1.322 милијарде динара, или 11,2 милијарде евра. Шест највећих позиција активе су:

Миодраг К. Скулић, Таблоид

Актуелно

Народна библиотека Србије затворена после погибије два радника

Народна библиотека Србије ће бити затворена све док надлежни из противпожарне заштите не потврде да …

НБС од почетка године купила чак 1,78 милијарди евра да би одржала курс

Динар данас има приближно исту вредност према евру и званични средњи курс износи 118,0705 динара …

2 Коментара

  1. doktorica ekonomskih nauka, ha ha haj, vise vremena provodila kod, frizera, pedikerke, sminkerice i ostalih usluznih sluzbi nb a i sef ima svoje prohteve, nesto dati nesto izgubiti pa je lako manjak napraviti. a uvek ima onih sto ce pozajmiti, svakom svoj procenat dati i sve izravnati.

  2. Nekoliko puta sam u raznim medijima pokusavao da objavim komentar vezan za NBS. Kao po pravilu, nijedan takav komentar nije objavljen, iako nijedan nije bio uvredljiv. Da pokusam sad ovde sa pitanjem. Da li je NBS stvarno banka Srbije i srpskog naroda, ili je to privatna jevrejska banka, kao u vecem delu sveta? Recimo National bank of England se samo tako zove. U stvari je privatna jevrejska banka. Da li takav slucaj u kod nas i zasto niko ovo ne istrazuje? Pozdrav!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons