fbpx

ЕПС у последњих пет година има пад производње од осам одсто

0
(0)

Да би задовољио нарастајућу тражњу за електричном енергијом и европске еколошке стандарде, у ЕПС би у наредних 10-так година требало инвестирати 5,6 милијарди евра, изјавио је дописни члан САНУ и председник Фискалног савета Павле Петровић на предавању посвећеном економским изазовима електроенергетске стабилности Србије.

ЕПС у последњих пет година има пад производње од осам одсто, док потрошња електричне енергије у Србији прети да премаши производњу, нагласио је Петровић.

Он упозорава на мале инвестиције у ЕПС последњих деценија и чињеницу да је последњи нови електроенергетски капацитет изграђен 1991. године – ТЕ Kостолац.

У следећих 10-так година очекује се раст потрошње од најмање 10 одсто, а у случају динамичног привредног раста за чак 17 одсто, док ће пет одсто капацитета морати да буде замењено, што значи да ће бити потребно изградити бар 15 одсто нових капацитета.

Према процени професора Петровића, ЕПС-ове инвестиције у наредних 10 година морале би да буду око 600 милиона евра годишње, односно да се повећају за 50 одсто.

За еколошке инвестиције биће потребно око 800 милиона евра, од чега 600 милиона евра за смањивање загађивања ваздуха. Јер и поред споразума са Европском енергетском заједницом о смањењу загађења до 2027. године, емисија сумпор диоксида у Србији је осам пута већа од договорене, док су емисије сумпор диоксида из наших термоелектрана за 10-15 пута веће у односу на европске.

Да би ЕПС успео да обезбеди ове инвестиције, према речима Петровића, мора да се реструктуира.

Наиме, ЕПС има мали профит, од свега 40 милиона евра годишње, последњих неколико година. Да би могао да финансира инвестиције мора да има профит од 200-250 милиона евра годишње, што је на нивоу сличних компанија у Европи.

ЕПС има проблем са вишком запослених (бар 10 одсто), плате су високе, као и технички губици у преносу струје и од крађе струје. Србија такође има најнижу цену струје за домаћинства у Европи, одмах иза Украјине, а следећа на тој листи Северна Македонија има 23 одсто већу цену струје.

Цена струје у Србији је за 35 одсто нижа у односу на регион, док је цена гаса у Србији нешто виша од просека региона.

Уз смањење броја запослених за 10 одсто, повећање цене струје за 15 одсто, смањење техничких губитака у преносу струје и од крађе, као и бољој наплати, ЕПС би могао да оствари уштеде од 230 милиона евра годишње, што би могло да се искористи за потребне инвестиције, истакао је Павле Петровић.

Он је такође упозорио да Србија треба дугорочно да разматра друге изворе за производњу струје, осим угља, у складу са тенденцијама ЕУ да смањи емисију гасова и ефекат ,,стаклене баште“.

Србија добија 70 одсто струје од угља, и тај удео би требало смањивати, а повећавати производњу струје од обновљивих извора – ветра, воде, сунца, гаса, а и од нуклеарне енергије.

ФоНет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Следећих 12 година дупло скупље ћемо плаћати „зелену струју“ иако нам иста треба као чир на дупету!

3.3 (3) За десетак дана Електропривреда Србије почеће домаћинствима да наплаћује струју скупље за 3,9 …

Уништавате реке, пљачкате народ и из буџета финансирате тајкуне и још сте поносни на то?!

1 (1) Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је данас да је у 2018. …

Један коментар

  1. DA LI STRUJA MORA DA POSKUPI?

    Akademik Pavle Petrović mogao je, umesto paušalne ocene, da bude konkretniji u vezi pojevtinjenje troškova proizvodnje elektrike tehnički i organizaciono. Električna energija poskupila je minimalno, samo 3,9%, a Antić, takozvani ministar, kaže da je to minimalno povećanje i da je ona najeftinija u Evropi. On nije pomenuo da su i plate i standard najniži u toj Evropi. Ne znam da li Antić zna da niska efikasnost termoelektrana, kod nas oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, u periodu 2012. do 2017. godine ukradena je električna energija za 6,18 milijarde evra (31,9 milijarde kWh struje), gubici električne energije iznosile 22% (dozvoljeni tehnički gubici su 5%), visoke plate zapošljenih (u 2020. g planira se prosečna plata od 100.000 dinara, u 2017. prosečna zarada NKV radnika iznosila 57.000 dinara, 20% više od srpskog proseka) i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar. EPS je prebukiran sa stručnjacima iznad 10.000. Šta je ETF obrazovao, kada je najveća energetska kompanija spala na roštiljdžije i pečenjare sa platama vodećim u zemlji. Naše rukovodstvo ni slučajno ne bi povećalo cenu struje, već MMF silom s motkama ih naterao, bezobraziluk? U avgustu mesecu 2019. godine potrošnja električne energije, u jednom domaćinstvu u Boru, je ostvarena u iznosu od 263 kWh (VT 200 kWh i NT 63 kWh). Svi troškovi koji pripadaju EPS-u jedinična vrednost iznosi 6,67 din/kWh ili 73,39% od cifre u računu, a ukupna specifična cena za 1 kWh, koje platio potrošač, iznosi 9,02 din/kWh ili 100% što je više za 2,53 din/kWh ili 28,05% su troškovi koji ne idu EPS-u, a idu iz džepa potrošača. Sa dodatnim troškovima struje, a kalkulacija je rađena samo sa troškovima koji idu EPS-u, Srpska struja nije najjeftinija, jeftinija je u Ukrajini i Kosovu, do duše i plate su tu negde bedne. Račun za struju je opterećen, neopravdano, ciframa naknada, neopravdano, za povlašćene proizvođače električne energije (0,093 din/kWh), naknada za unapređenje energetske efikasnosti (0,015 din/kWh) i na sve to PDV od 20%, TV pretplatom, koja takođe ide gore za 35 dinara, kako bi mogao ΛV sa kamarilom da nas laže do iznemoglosti sa hvalospevima i bajkolažima. Na ovaj način.potrošač koji je imao potrošnju 185 kWh mesečno i platio ukupno 10,14 din/kWh, od Nove godine će platiti 10,68 din/kWh za istu potrošnju električne energije ili ukupni račun biće skuplji za 99,9 dinara ili za 5,33%.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *