Изјаве аустријског шефа дипломатије и предстојећи пут Реџепа Тајипа Ердогана у Москву значи само једно – Турска и ЕУ су завршиле, Турска и Русија тек почињу.
Себастијан Курц је два пута у два дана послао веома јасне поруке, лично ће се испречити на путу ка чланству Турске у Европској унији.
Са друге стране, Ердоган је на сва звона објавио да у уторак путује на разговоре код “свог пријатеља“ Владимира Путина.
Турбулентни односи великих сила овим добијају потпуну кулминацију. Анкара и Москва донедавно нису могле очима да се гледају, а све је по злу кренуло обарањем руског бомбардера на небу изнад границе Сирије и Турске.
Како власти у Турској нису желеле да упуте извињење, нити да се заузму за процесуирање убице руског пилота који је умало преживео обарање, уследила је “дипломатска офанзива“ Москве у којој се готово свакодневно званична Анкара оптуживала за “удружени подухват“ шверцовања нафте џихадиста.
Истовремено, Брисел је на Анкару гледао са све више позитивних осећања, нарочито у јеку избегличке кризе када је било апсолутно неопходно остварити добру координацију и, ако ништа друго, бар регулисати начин на који избеглице из Сирије и Ирака пристужу на стари континент.
Пре свих, немачка канцеларка Ангела Меркел је заговорник тезе да са Турском треба остварити бољу сарадњу, одређени договори су постигнути, укључен је био и новац, као и “зелено светло“ за наставак европског пута Турске.
Ипак, драстичан заокрет се догодио када је Ердоган упутио извињење Путину због обарања руског авиона, из Москве је то прихваћено са задовољством, а после неуспелог пуча било је извесно да ће Ердоган одлучније изабрати страну.
Како из Брисела нису стизале поруке подршке или је то чињено уз одређену задршку и без стопроцентне привржености “важном партнеру“, Ердоган се одлучио да промени страну, а његовој одлуци је вероватно кумовао и хаос који је настао у ваздушној бази Инџирлик у Турској, коју користе НАТО и снаге САД, а одакле је наводно и кренула идеја о пучу.
У најави посете Москви Ердоган је истакао и да Европска унија више од пола века замајава Анкару, тако да је сасвим извесно да на светској политичкој сцени имамо нови савез, спреман да се одлучно супростави евроатланском блоку, упркос томе што је Турска чланица НАТО.
Вестионлине, Б92.нет
