Криза са мигрантима најозбиљније је уздрмала опстанак Шенгенског споразума, једног од кључних договора чланица ЕУ који омогућава несметани проток људи и прелазак провизорних граница без пасоша.
“Имамо ли Шенген или не”, недавно је драматично упитао шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак, док је европска истраживачка агенција Стратфор најавила да европски лидери разматрају измену споразума и додатна ограничења слободе кретања.
Мигранти и српска зима
– Успостављањем мађарског зида, постоји опасност да мигранти бораве дуже код нас, па да у промењеним временским околностима, због доласка зиме, остају дуже и крећу се спорије. То би захтевало додатну помоћ и представљало оптерећење за наш здравствени систем. Све би то ставило додатне финансијске изазове пред земљу. Србија као транзитна земља не може преузети сву обавезу статусног решавања ове кризе, све то мора бити решавано у разговору са европским партнерима – каже Владимир Петронијевић.
– Шенген на неки начин јесте угрожен дешавањима са мигрантима, али сматрам да је овај споразум уграђен у темеље ЕУ и сувише је значајан да би тек тако пропао, јер је Унија, пре свега, економска заједница и она функционише баш зато што нема граница. Мислим да је та најава преиспитивања Шенгена својеврсни притисак на оне земље које одбијају да прихвате одређени број избеглица – каже за “Вести” Ненад Радичевић, дописник листа “Политика” из Берлина.
Тренутно се на европским границама спроводе контроле у ванредним околностима и те контроле су, како каже Радичевић, у складу са правилима Шенгена, али уколико контрола између Мађарске и Аустрије буде стална, то већ доводи под знак питања постојање овог споразума.
С обзиром на то да се Србија налази на рубном подручју европске територије уређене Шенгеном, поставља се питање да ли се поред Орбанове жичане ограде са друге стране српских граница може подићи неки нови зид административних забрана, док би дуго ишчекиван безвизни режим, тзв. бели шенген, који је Србија добила на Светог Николу 2009, био суспендован.
– Сигурно би се преиспитивали споразуми са земљама кандидатима о визној либерализацији, тако да постоји ризик да ће у наредних годину-две путовање из држава Балкана у Европу без визе бити доведено у питање – процењује Никола Јовановић из Центра за међународну сарадњу и одрживи развој.
Земље Балкана које још нису чланице ЕУ, а свима им је то приоритет, ни криве ни дужне, нашле су се на двоструком удару. Први је већ у пуном замаху, јер су на хиљаде миграната из Сирије, Авганистана, Ирака и других земаља захваћених ратом, ушле у Македонију и Србију, као транзитне земље које се налазе на најкраћој траси до њиховог циља. Други удар би представљао укидање безвизног режима, иако је он до сада издржао и искушења лажних азиланата, српских држављана који су због социјалних повластица протеклих година похрлили у ЕУ, пре свега у Немачку.
– ЕУ још није заузела став како ће се понашати према региону западног Балкана као транзитним земљама и тек треба да видимо која ће бити позиција ЕУ. Бар за сада размишљања Немачке иде у супротном правцу и Берлин не помиње могућност суспензије безвизног режима за Србију као део решења проблема – каже за “Вести” Владимир Петронијевић, извршни директор Групе 484, невладине организације која се бави проблемима миграција.
Неће бити масовне депортације
Извештач “Политике” из Немачке Ненад Радичевић каже да је мало вероватно да би одједном из Немачке могло бити депортовано 100.000 лажних азиланата у Србију.
– У Немачкој и даље због наслеђа Другог светског рата зазиру од масовних депортација. Између осталог, и због тога је процес враћања избеглица из земаља сигурног порекла тако дуг и траје и по годину дана у Немачкој, за разлику од Аустрије или Швајцарске, где се протерују у року од три-четири дана – каже Радичевић.
Ових дана немачка штампа је објавила план Ангеле Меркел о плану решавања кризе са мигрантима, а од седам тачака тог решења једна се односи на лажне азиланте. Протеривање би се односило пре свега на грађане са Балкана, јер се Србија, БиХ и Македонија воде као “земље сигурног порекла”, па њихови грађани немају право на азил. У том смислу биће скраћен рок за депортацију на једну седмицу, уз петогодишњу забрану уласка, а и значајно смањен тзв. џепарац. Осим тога, круг “земаља сигурног порекла” требало би да буде проширен и на Албанију, Косово и Црну Гору. За сада, званични Берлин се не залаже да се у Србију враћају избеглице са Блиског истока.
Колико је велики проблем који мора да реши немачка влада, види се и из податка да је од свих земаља Уније Немачка примила највише избеглица са Блиског истока. Само у августу у најмоћнију државу ЕУ ушло је рекордних 104.460 азиланата.
По 700 евра џепарца
У немачким покрајинама у којима су на власти Зелени, посебно су осетљиви на људска права и зато српски држављани који настоје да што дуже буду у Немачкој у избегличком статусу најрадије иду у покрајине као што су Северна Рајна – Вестфалија или Баден Виртемберг.
– И када им буде одбијен захтев за добијање азила и када се донесе одлука о депортацији, довољно је да кажу: “Долази зима, а ја нисам купио огрев” и њима се још шест месеци продужи боравак – преноси Радичевић.
За петочлану породицу на име таквог статуса добија се џепарац од 700 евра, што на годишњем нивоу, уз плаћен стан и храну, није мала сума.
Ј. Арсеновић – Вести
