Свет

Еврозона као глобални баук

ММФ: дужничка криза монетарне уније ЕУ кључна претња финансијској стабилности света

Траљави успех еврозоне у рвању са дужничком кризом јача изгледе распарчавања те монетарне уније и најављујебекство капитала из Европе и њено економско понирање. На међународном плану, дужничка драма зоне евра је највећа претња финансијској стабилности света, најизгледнији окидач следеће глобалне финансијске кризе и дуготрајне рецесије.

То је резиме Глобалног извештаја о финансијској стабилности Међународног монетарног фонда објављеног јуче уочи генералне скупштине фонда ове недеље у Токију.

Очигледно незадовољан темпом банкарских, финансијских и фискалних интеграција еврозоне, ММФ је јуче отишао и корак даље у заоштравању односа према Бриселу. ММФ, кључни фактор пакета помоћи Грчкој, Ирској и Португалији, сада наговештава да „највероватније“ неће издвојити новац за евентуалну помоћ Шпанији.

„ММФ би радије надгледао спровођење реформи”, најавила је Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а.

Слутећи шта би могла да буде главна тема скупштине ММФ-а, немачко министарство финансија издало је јуче саопштење да ће „најјача чланица монетарне уније настојати да дужничка криза еврозоне не буде једина тема у Токију”, преноси Ројтерс.

Европљани ће у Токију тешко избећи статус главне финансијске бриге света. По процени ММФ-а, одлив капитала са европериферије ка средишту монетарне уније одвија се у „незамисливом обиму”. Од јуна 2011. до јуна 2012. из шпанских и италијанских банака комитенти су повукли готово 500 милијарди евра, што је скупо коштало те државе, њихову привреду, становништво и спољне партнере, упозорио је Хозе Виналс, директор сектора за тржиште капитала у ММФ-у.

Уколико неизвесност око сапињања кризе потраје, водеће европске банке могле би да смање своју активу за око 2.800 милијарди евра – што би изазвало економску блокаду, преливање ризика на финансијски терен околних земаља и већине европартнера.

Европско оклевање да осмисле и сместа спроведу резове и мере неопходне за стабилизацију финансијских тржишта и привреде треба да буду лекција и за САД и за Јапан.

„Оклевање не купује време, већ само пружа лажну наду“, каже Виналс.

Европљани јуче нису коментарисали ни тајминг ни профил критика ММФ-а.

Од избијања глобалне финансијске кризе пре пет година, актери одавно знају да ангажовање ММФ-а у дужничкој кризи европериферије није било сасвим безгрешно. У случају Грчке, ММФ је 2010. и 2011. омануо у процени тамошње рецесије за укупно 8,9 одсто, признао је ове седмице Оливије Балшард, водећи економиста ММФ-а. Та процена одиграла је кључну улогу у каснијем обликовању пакета помоћи Атини.

Питер Дојл, бивши водећи економиста ММФ-а за Европу, у јулу је оптужио руководство фонда да је годинама прикривало сигнале дужничке кризе у монетарној унији ЕУ, да би касније оправдало свој уплив. Лане је ММФ оптужен за прикривање анализе финансијских слабости ЕУ.

Европљани и ММФ ће остатку света у Токију ове недеље ипак полагати рачуне о набујалој кризи чији се исход још ни изблиза не наслућује.

 

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!