Фабрике као мучилиште

Фабрике као мучилиште

Инспекторат за рад покушао је да умири српску јавност хитним слањем инспектора да испитају инцидент са видео-снимком на ком се виде радници јужнокорејске компаније Јура у Лесковцу како клече пред шефовима, све са српском заставом.

Истовремено, синдикалци оптужују власт да не реагује на кршење закона и лош положај радника у страним компанијама. Они истичу да Влада не питајући за цену вуче странце за рукав да би бирачима представила како запошљава људе, неретко преувеличавајући њихов број.

О психичком и физичком злостављању запослених у Јури синдикати су годинама обавештавали јавност. Сада је Министарство рада упознало јавност да су у Јури обављене 24 контроле и да је утврђено да уговори о раду нису имали висину основне зараде, да нема распореда радног времена у радној недељи, нити одлуке о коришћењу паузе, али и да радницама на породиљском нису уручени обрачуни накнаде зараде, нити се евиденција тих зарада води.

Међутим, стање у Јури и другим компанијама је горе него што може да се сакрије иза бирократског речника министарства и инспектората. Синдикати Слога још 2011. доказивали су да је у Јури осим физичког и психичког било и сексуалног злостављања, јер им се радница пожалила да је шеф ухватио за задњицу док је радила. Радници су шамарани током обуке, на послу ударани штанглама, а жене које су од високих температура падале у несвест враћане су да раде чим би дошле себи.

У италијанском Геоксу у Врању, према речима бивше раднице Гордане Крстић, извесна Тицијана Ћесони раднике је називала “циганима”. Објашњавано им је и како да користе пелене да не би ишли у тоалет. У немачко-српском предузећу Мелер, како је објављено, радници су приморавани на прековремени рад.

Само прекршајне пријаве

– Није био утврђен поступак периодичне провере оспособљености запослених на радним местима са повећаним ризиком, а део радника није био оспособљен за безбедан рад ни пружање прве помоћи. Није обављено ни испитивање услова радне околине за зимски период – наводи Министарство рада, уз објашњење да је послодавцу налагано да недостатке отклони у одређеним роковима, као и да су поднете прекршајне пријаве.

Вучић изневерио обећање

Председница Асоцијација слободних и независних синдиката Ранка Савић главног кривца види у Влади Србије и Министарству рада који одавно знају шта се дешава у Јури, али ништа нису предузели.

– Зашто премијер Александар Вучић није отишао у Јуру да прича са радницима и руководством, када је то још у априлу обећао? А шта би било и да је отишао, кад не крије жељу да страни инвеститори долазе по сваку цену. Он држи конференције и прича да ће бити запослено 1.000 радника, мада је одмах планирано свега 100, а тек за пет година десетоструко. Има и оних страних инвеститора који само искористе субвенције државе, па оду из Србије – указује Ранка Савић за “Вести”.

Она каже да Синдикат у Јури не могу да направе због претњи отказима. На основу стања на терену сумњају да инспектори одлазе у контролу тек реда ради.

– После измена Закона о раду инспектори се баве само откривањем рада на црно, да не би било штете за државни буџет, а прескачу шиканирање радника претворених у робље – каже Ранка Савић.

Проблем са организовањем синдиката у Јури имала је и Конфедерација синдиката, а њен лидер Ивица Цветановић каже за “Вести” да се причало и да је руководство Јуре покушавало да подмити судије када су отпуштени радници поднели тужбе. Ипак, прекршаји су били евидентни и радници су враћени на посао, али нису издржали мобинг и сами су отишли.

Азијати по сваку цену

– Проблем је што је држава на страни послодаваца и поручује да нам неће доћи Самсунг ако се радници у Јури буне. То се, нажалост, сведе на чињеницу да не долазе системски организоване велике иностране фирме, попут норвешког послодавца у Теленору, већ оне које се служе силом – сматра Ивица Цветановић.

Систем раднику ломи кичму

Београђанин Дејан Јанковић, радник фирме Пилепром Ћирковић из Ваљева, тврди да се повредио на послу, а упркос томе што не може да ради, здравствена комисија тражи да се врати на радно место док се не обави преглед и снимање магнетном резонанцом, заказано за 31. мај 2017, док послодавац за то време покушава да му уручи отказ.

Неважан властима

Јанковић је на много адреса тражио помоћ, али га нико није удостојио одговора.
– Коме у овој држави да се жалим. Писао сам неколико пута премијеру Александру Вучићу, министру здравља Златибору Лончару, комисијама, инспекцијама, нико ме није удостојио ни слово да ми одговори – у неверици објашњава Јанковић.

Наиме, да би био утврђен степен његове повреде потребан је снимак магнетне резонанце, на основу чега би му здравствена комисија одобрила боловање, а лекари одредили лечење. Међутим, снимање му је заказано тек 2017. године, па до тада мора да ради, иако је неспособан за посао.

– Почетком јула стигло је на фарму у Ваљеву 12 тона хране за пилиће коју сам истоварио с колегама. Морао сам то да урадим, иако сам већ имао повређену кичму. Успео сам пет тона да избацим и нисам више могао, кичма није издржала. Отишао сам код лекара у Београд и добио 14 дана боловања. Тада су тек почели моји проблеми – прича Јанковић за “Вести”.

Током боловања стање се погоршало и морао је хитно ноћу да оде у неурохирургију Земунске болнице. Прегледао га је дежурни неурохирург и рекао да је неспособан за рад и да мора да сними кичму. Јанковић је отишао у болницу на Бежанијској коси, где су му заказали магнетну резонанцу за 31. мај 2017, дакле за готово годину дана.

– Без тога не може да се утврди да ли треба да идем на операцију. Међутим, пошто немам снимке магнетне резонанце, две лекарске комисије су одлучиле да сам способан за посао и крајем августа су ми прекинули боловање. Терају ме да радим док не снимим кичму, а ја не могу ноћу да заспим по два сата због болова – огорчен је Јанковић.

Он сада мора да бира да ли да се врати на посао и погорша стање, или да се брине о здрављу. Једини спас може да му донесе трећестепена комисија.

– Међутим, и то мора да се плати 4.500 динара, које немам. Да имам, платио бих магнетну резонанцу. Плате су лоше, а и не исплаћују ми зараду. Још ми дугују паре из прошле године. Слали су ми два пута поштом отказ, нисам хтео да потпишем и примим. А од болова не могу да заспим као човек – прича Јанковић “Вестима”.

Д. Декић – Ђ Баровић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Сваки 10. запослени у Србији у ризику од сиромаштва, али се о радничким правима ретко прича

Сваки 10. запослени у Србији у ризику од сиромаштва, али се о радничким правима ретко прича

Сваки 10. запослени грађанин Србије је у ризику од сиромаштва, међутим, теме сиромаштва или приче …

Чланови Синдиката радника ЕПС-а протестовали испред седишта тог предузећа (видео)

Чланови Синдиката радника ЕПС-а протестовали испред седишта тог предузећа (видео)

Неколико стотина чланова Синдиката радника Електропривреде Србије, који не признаје смену његовог председника Милана Ђорђевића, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *