Фармакомафија вршља по Србији

„Апотека Београд није поклонила 1.371 милијарду динара својој локалној самоуправи”, тврди за „Политику” директорка ове установе Драгана Симић, реагујући на изјаву директора Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО), професора др Момчила Бабића, да је управо овај износ усмерен на име донација Београду.

Директорка апотеке није могла да нам пошаље и доказ – поменути записник, тврдећи да је реч о документу за интерну употребу, него је очекивала да јој верујемо на реч да сума коју је Бабић поменуо – није тачна.

– У записнику који смо добили од РФЗО, на који имамо право да уложимо приговор у року од осам дана, пише да смо за донације дали 6,784 милиона динара, а износ који је навео директор фонда, у извештају нигде не видим. Износ који је поклоњен и заведен у нашим пословним књигама јесте 309.140.427 динара и то за претходне три и ову годину – тврди Симићева, иначе, економиста по струци.

Она наглашава и да су у самом записнику РФЗО контролори констатовали да је Апотека Београд извршила наменско трошење средстава које је добила од фонда. Зато Симићеву још више чуде изјаве директора РФЗО о донацијама од 1.371 милијарду динара.

Директор РФЗО професор др Момчило Бабић јуче није желео да одговоринатврдњедиректоркеАпотекеБеоградда су они радили по закону, као и да су за донације утрошили 309 милиона динара а не 1.371 милијарду динара како је он изјавио. Др Бабић није одговорио ни на питање шта тачно пише у записнику, а у РФЗО су објаснили да немају право да нам доставе записник, јер поступак није завршен.

У овој институцији појашњавају да је кашњење у плаћању лекова на рецепт апотекама смањено на 60 дана и да тренутно фонд свим апотекарским установама дугује за ове намене 4,3 милијарде динара.

По речима директорке, профит Апотеке Београд за прошлу годину износи 75 милиона динара, а пословање може да се провери на сајту установе. Проверили смо – финансијски извештај апотеке формално јесте доступан на њиховом сајту, али веродостојност навода директорке није могуће проверити из простог разлога што је документ нечитљив.

– Апотека Београд је велика установа и отуда такав профит. Имамо 124 апотеке у свом саставу, а питајте приватника са само четири апотеке у ланцу, колику добит има. Државне апотеке имају комерцијалну продају лекова који нису на листи лекова, као што то имају приватне апотеке. Такође, ми продајемо козметику, у својим лабораторијама израђујемо магистралне лекове и козметичке препарате који се не финансирају новцем из РФЗО – објаснила је Симићева.

Државне апотеке су по тврдњи директорке отклониле и све утврђене неправилности у раду, због којих их је још у децембру прошле године прозвао државни ревизор. Конкретније: сада све лекове набављају системом јавних набавки.

Подсећамо, ревизорском контролом пословања утврђено је да су апотеке незаконито потрошиле 33 милијарде динара, јер нису спроводиле поступак јавних набавки за лекове које су издавале на рецепт РФЗО.

Из Државне ревизорске институције (ДРИ) на питање „Политике” да ли су апотеке уклониле неправилности у раду и како оцењују тренутно пословање ове установе, добили смо одговор да је у поступку након обављене ревизије Апотека Београд обавестила ДРИ да је предузела мере ради отклањања утврђених неправилности.

„Каква је сада ситуација са пословањем моћи ће да се утврди у наредној ревизији Апотеке Београд, која још није обављена”, поручено нам је из канцеларије ДРИ.

О. Поповић, Д. Давидов-Кесар

———————————————————–

По ком правном основу су апотеке поклањале паре

Државне апотеке ипак нису могле да поклањају свој остварени профит, наводе стручњаци из области јавних финансија. Они објашњавају да у начелу за државне апотеке као кориснике јавних средстава важи Закон о буџетском систему, по којем је одређено да се новац добијен коришћењем јавних средстава не може поклањати. Ипак, стручњаци за јавне финансије остављају могућност да је неким посебним законским решењем таква правна могућност остављена.

Професор др Драгана Јовановић, из организације „Доктори против корупције” и некадашња београдска секретарка за здравство, сматра да се у овом случају поставља питање како сме једна буџетска институција да има толику комерцијалну зараду.

– Није ми јасно одакле им право на то? То треба испитати. Када сам ја била на челу секретаријата, 2008. и 2009. године, никакав новац из донација тог типа није ишао преко нашег секретаријата. Имала сам чак конфликте у то време, јер је постојала идеја да се мењају неки прописи око апотека, а ја нисам дозвољавала – додаје др Јовановић.

Председник УО Апотеке Београд је Марко Костић, а чланови Никола Лолић, Милош Стојановић, Наташа Дамјановић и Татјана Микић. Председник Надзорног одбора ове институције је Зоран Капичић, а чланови су Недељко Каракаш и Маријана Ћемаловић.

По члану 38 Одлуке о буџету за 2013. годину (објављен у Службеном листу града Београда), „јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач град дужни су да део од најмање 50 одсто добити за 2012. годину уплате у буџет града најкасније до 30. новембра 2013. године”.

Један од чланова УО Апотеке Београд, др Никола Лолић, за „Политику” каже да је на ту функцију дошао 2010. године када је заменио др Перишу Симоновића, државног секретара Министарства здравља. Он објашњава да је систем давања донација већ постојао онда када је он постао члан УО и да је, колико је њему познато, све рађено по закону.

– Ту ништа није тајно. Ове године је чак било мање донација него прошле године због мање добити. Мислим да не може било ко да узима донације, већ само оснивач установе, а у овом случају то је град Београд – објашњава др Лолић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас у писму протеста нашој редакцији поводом јучерашњих тврдњи директора фонда објаснио је да је град оснивач ове установе, да поставља управни и надзорни одбор, бира директора и заменика и има право и да располаже евентуалном добити коју Апотека Београд оствари.

——————————————————

Партијски кадрови

Професор Медицинског факултета др Зоран Радовановић за „Политику” каже да је Србија партијска држава и зато је могуће да апотека финансира запослење младих лекара уочи избора и да плаћа друге ствари које са пословањем апотеке немају никакве везе.

– На челу и апотеке и других установа које обрћу паре налазе се партијски кадрови и онда се мува са парама. У апотекама је довољно да направите малу разлику у цени лека, па када имате велики број лекова, добијете и огроман новац који онда иде партијском владару, али и у одређене приватне џепове. Апотеку Београд је водио кадар Демократске странке. Није нормално да апотека плаћа све то. Те огромне паре нису могле да се добију на чист и поштен начин – каже овај бивши члан УО „Доктора против корупције”.

Из свог суфицита Апотека Београд је за четири године (2010–2013) поклонила новац за опрему и капиталне инвестиције здравствених установа чији је оснивач Београд, за Београдски беби-клуб, за финансирање зараде лекара, медицинских техничара и физиотерапеута оштећеног вида, који су засновали здравствени однос на одређено време у здравственим установама…

———————————————————————————— 

Продају лекове, а нису привредни субјект

Подаци о пословању „Апотеке Београд” не могу се наћи на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), као за остале привредне субјекте. У АПР-у кажу да се „Апотека Београд” не води као привредни субјект већ као установа и да је зато уписани у регистар установа у Привредном суду. Међутим, на сајту Привредног суда подаци за апотеку нису доступни, а могу се добити тек с посебним захтевом по Закону о доступности информација од јавног значаја.

Интересантно је да на сајту „Апотеке Београд” нема података о члановима Управног одбора. Иначе, финансијски извештај за 2012. годину с додатком плана за 2013. потписао је председник Управног одбора др Марко Костић.

– Чудно је да се апотеке не рачунају у привредне субјекте, јер су профитне организације које продају и купују лекове – каже Милан Ковачевић, саветник за страна улагања.

 

Политика