БЕОГРАД – Фискални савет оценио је данас да озбиљност ситуације у којој се налазе јавне финансије у Србији налаже одлучније мере од оних које предвиђају Закон о буџету за 2014. и фискална стратегија.
Планирани консолидовани дефицт у 2014. години од 7,1 одсто бруто друственог произода (БДП) превисок је, а још нема јасног плана за решавање проблема највећих домаћих губиташа, као што је, рецимо, Србијагас, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.
Према његовим речима, Фискални савет сматра да је планирани буџет за 2014. неодговарајући и да су неопходне додатне уштеде, као и да се мора одмах завести ред у пословање јавних и државних предузећа и банака на које се троши огроман буџетски новац. То тело је оценило да се структурне реформе, попут пензијске, морају донети у што краћем року и направити кредибилан план средњорочних уштеда.
Према речима Петровића, грађани “плаћају цех” за неуспешно пословање јавних предузећа и државних банака, јер ће само у 2014. години ти субјекти коштати буџет око 560 милиона евра. То је више од збирних ефеката повећања доње стопе ПДВ-а и солидарног пореза, који ће донети укупно 300 милиона евра, рекао је он.
Петровић је истакао да међу јавним предузећима убедљиво највећи проблем представља Србијагас, који је дужан више од милијарду евра, и то око 800 милиона евра за кредите банкама и 225 милиона НИС-у. Он је прецизирао да ће враћање кредита Србијагаса у 2014. коштати државу најмање 150 милиона евра, што је убедљиво највећа државна помоћ неком предузећу, чији је износ чак већи од издвајања за науку. Петровић је нагласио да су у наредној години у буџету потребне додатне уштеде од 0,8 до један одсто БДП-а, односно од око 300 милиона евра.
Како је нагласио, криза се може избећи само ако се испуне сва три кључна услова фискалне консолидације – додатно смањење дефицита, увођење реда у јавна предузећа и државне банке, и усвајање кредибилног плана средњорочних уштеда и почињање реформи.
“Нема сврхе смањивање зарада, пензија и повећање пореза, ако су те уштеде унапред потрошене на Србијагас, Железару, пропале банке, Галенику…”, казао је он.
Петровић је напоменуо да ће на крају 2013. јавни дуг достићи 64 одсто БДП-а, да ће наставити да расте, и у наредним годинама премашити 70 одсто, што је врло опасно. Како је додао, смањење јавног дуга није могуће пре 2017, и то само ако се дефицит смањи на око два одсто БДП-а и обустави или ограничи издавање нових гаранција за задуживање јавних предузећа.
Петровић је оценио да фискална консолидација није довољан услов за привредни раст и да мере које држава треба да спроведе обухватају измене закона о раду, краћу процедуру издавање грађевинских дозвола, решавање проблема предузећа у реструктурирању и реформу јавних предузећа.
Танјуг
