ФУКАРА

Фукара је морални олош. Протува који гази преко мртвих људи да би се докопала свог циља. Пробисвет спреман да погази све што му се нађе на путу. Скот који издаје кума, породицу, пријатеља, нацију, грађанина и државу.

Фукара постаје моћна и злоставља људе тачно онолико колико им ти људи дозволе. А људи се повлаче пред фукаром јер су уплашени, наивни, неорганизовани. Изманипулисани и културни. Сматарју да је борба са фукаром узалудна. Немају снаге да се боре против ње. Песимисти су и сматрају да једна фукара увек мења другу. Ништа се не може променити. Такав став одговара фукари који преотима моћ.

Није фукара крива што је фукара. У свим друштвима постоје фукаре. Криви смо ми сами, што дозвољавамо да нас фукара зајаше. Свако мисли – неће мене! Гледам своја посла. Уосталом, ништа не могу ни да променим. Све су то велике игре које не разумем и нећу да се мешам. Али, фукара нам изненада закуца на врата. Узима нам увек оно на шта смо поносни. Када останемо без поноса, онда фукара може са нама да ради све шта хоће. Поробе нас и морамо да им будемо слуге.

Фукаре увек желе да покажу моћ. То им испуњава празнину у души. Даје им снагу. Добијају осећај значја у друштву. Успевају да за кратко време, преваром и обманама, крађом и поткупљивањима, претњама и насиљем, узму сву власт у држави. Постају господари наших живота и судбина. Нико им ништа не може. Сви их хвале као да нису фукаре.

Постају обесни, безобразни и прости. Сматрају да је то успешан живот. Постају тоталитаристи, догмате, плагијатори, издајници, курвини синови и шпекуланти. Грабе свуда и на сваком месту. Тамо где има свега у изобиљу, фукаре нема. Нико не жели да изгуби привилегију живота у благостању. Фукара се коти тамо где су услови за живот тешки. Њихова жеља да се уздигну и да остваре сигуран успех, праћена је сталном неверицом околине. Исмејавањем. Спрдањем. Лоше стање у друштву им даје снагу да истрају. Лоши услови за живот, сиромаштво и понижавање, рађа у њима завист и мржњу.

Из те мржње рађа се насиље. Немоћ да се уздигну буди осветољубивост. Спремни су на све. Како им се ретко ко супроставља у успону, бахато наступају и злостављају народ. Постају опасни тирани и убице. Сматрају да су недодирљиви. Изузетни. Непоновљиви. Сматрају да се свет окреће око њих и све подређују својој похлепи. Злостављају народ. Држе га у сталној инфатилности.Обасипају народ лажним обећањима и демагошким паролама.

Фукара мора да се размеће својим украденим богатством. То им је живот. Без тога показивања, мачења и пренемагања, они не могу да владају. Шта им вреди велико богатство, ако не могу да га покажу. Ништа није вредно уколико се не огледа у очима поданика. Сурови су према својим пријатељима и стручњацима, кажњавају их за све своје слабости. Окружени су поданицима и према њима су немилосрдни, јер их се плаше. Знају да су и они фукаре. Није им веровати. Искористиће сваки тренутак да их потисну са власти. Држе их на ланцу и наређују када морају да лају. Када лају на друге, онда неће њих да уједу.

Фукаре су пред моћнима понизне кукавице. Штакори који се крију од светла. Прикривена звер која чека своју прилику да уграби. Будите опрезни! Никада не знате како ће реаговати. Најбоље се сналазе у мраку прљавих канала људских односа.

Како се одбранити од фукаре?

Фукара се плаши светлости јавних односа. Беже од прошлости. Плаше се пораза. Не дозволите да вас увуку у своје мрачне комбинације. Будите доследни. Упорни. Будите отворени и просветљени. Изнутра. Будите одлучни и искрени. Не одустајте од онога што сте замислили. Не комбинујте превише, јер ће те се разочарати. Будите једноставни, искрени и скромни.

Научите да добијете велики ударац. Али, научите и да одговорите. Око за око, зуб за зуб! Не верујет фукари када вам се увлаче. Ишибајте је бичом оштрих речи. То је једини начин да буде послушна. Натоварите је обавезама. Контролишите. И држите ван дворишне ограде. Тамо јој је место.

Ако ова упутства заборавите, сигурно ћете зажалити.

Срби се вечито боре против заборава.

Бранко Драгаш, Београд, 05. Август 2014.