Насловна / Србија / ГМО соjа на нашим њивама
ГМО соjа на нашим њивама 1

ГМО соjа на нашим њивама

САМО у прошлој години у Србији је пронађено 45 њива са генетски модификованом сојом. Боља зарада и мања улагања главни су разлози због којих се српски сељак одлучује да илегално гаји овакве усеве. Стручњаци упозоравају да њих здравствена страна не интересује много, јер месо животиња товљених таквом храном неће дати својој породици, већ ће продати. Да су мачванске, банатске и сремске оранице на мети ГМ соје, где се највише она и узгаја, потврдио нам је и Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

– Очигледно да се све засејане површине недовољно контролишу, а биљке не уништавају у току вегетације – прича Бугарин. – Генетски модификовано семе пореклом је са страних подручја и није легално ушло у Србију. Може да дође неким превозним средством и да се и не примети. Почетне количине не морају да буду велике, јер је за хектар земље потребно свега стотинак килограма. Тада на четвртини хектара умноже семе за следећу сетву. Тако се ГМО соја, кроз године репродукује и увећава.

Када је реч о употреби сојиног „мутанта“, наш саговорник сматра да се оно користи у термичкој обради за исхрану стоке, и то у малим погонима, у којима се иначе, према подацима Привредне коморе Војводине, обради између 50 и 60 хиљада тона конвенционалне соје годишње.

– Србија је једина земља где је сојина сачма скупља од соје – прича Бугарин. – Произвођачима се не исплати да меркантилну соју продају фабрици и да онда узму сачму, јер за сто килограма ове житарице, када се све обрачуна, добију између 62 и 65 килограма сојине сачме. У малим домаћинствима они за ту количину соје добију 80 килограма сачме.

КОНТРОЛА

Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде контролише усеве соје на присуство генетске модификације и проверава ГМ соју на подручју Србије. Казне за прекршаје крећу се за пољопривредника од 30 до 50 хиљада динара, док компаније плаћају од 500.000 до три милиона динара: – Такве усеве уништавамо, а против власника се покрећу кривичне или прекршајне пријаве. – У присуству фитосанитарне инспекције тањирањем се уништава ГМ соја. Исто тако контролише се и производња семена соје код регистрованих произвођача. Свака пошиљка семена приликом увоза испитује се на генетску модификацију.

Бугарин наглашава да надлежне службе морају све да униште и да обаве комплетно уситњавање, како соја не би могла да се регенерише у току вегетације:

– Генетски модификовану соју сеју углавном пољопривредна газдинства која имају веће површине под овом житарицом. Тиме смањују трошкове, јер употребљавају тоталне хербициде, које производи компанија „Монсанто“. Те хемикалије уништавају све осим ГМ соју. Ратари имају мање трошкове. У току вегетације имају само једно прскање. Сељаци не размишљају о томе да ли је то штетно или не, већ гледају само да уштеде на расходима.

Наш саговорник каже да је пре неколико година било индиција, да је на 180 локација у Србији био посејан ГМ кукуруз. Никад није доказано, прича Бугарин, или је једноставно заташкано.

– То сам чуо од првог човека фирме која се бави производњом семена – тврди Бугарин. – Убрзо после тога он више није био на тој позицији. Постоји велики интерес страних семенских кућа да заузму наше тршиште. Прошле године је „Ратар“ из Новог Сада поново изгубио део колача, јер је опао извоз семена кукуруза за 25 одсто. Било је покушаја да се овај институт претвори у научни и комерцијални део, и да се приватизује. Заинтересован је био „Пионир“, и у том случају домаћа памет не би дошла до изражаја. Када постанете зависни од неког страног, изгубите суверенитет и у науци.

СТОЧНА ХРАНА

Сигурно да постоји уигран систем од сетве до крајњег производа за ГМ соју, јер је то све умрежено, сматра Ладислав Томић, председник Одбора за пољопривреду Скупштине Војводине.

– Претпостављам да је гајење такве културе јефтиније и тај ко то продаје мора да стимулише људе нижом ценом семена и хемије – каже Томић. – То се сигурно кроз неке сиве токове провлачи кроз фирме, и употребљава за исхрану стоке. Контрола сточне хране много је мања него она за људску употребу. Нико не контролоше шта је свиња јела.

 

Ј. Субин, Новости

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Рекордна добит банака у Србији у 2018, кредити привреде у паду 11

Рекордна добит банака у Србији у 2018, кредити привреде у паду

Банке у Србији су у 2018. години имале укупну добит од 70,5 милијарди динара, што …

Светски економски форум: Квалитет путева у Србији и БиХ најгори у региону 12

Светски економски форум: Квалитет путева у Србији и БиХ најгори у региону

Статистика Светског економског форума у последњих осам година јасно показује да је Србија, када је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *