Годишњица Церске битке

0
(0)

БЕОГРАД – Ударни део Церске битке, окончане као прва велика савезничка победа у Првом светском рату, коју је извојевала српска војска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године.

Чињеница да је малена Србија успела да на Церу тако темељито да порази аустроугарске трупе, које су у сваком смислу биле у непоредиво бољој позицији од Срба, изазвала је тада шок и неверицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србије неочекивано је порастао.

Тешко исцрпељна у баканским ратовима, против Турске и Бугарске, које је успешно добила по цену великих жртава, изморена и неконсолидовна мала Србија је нападнута од Аустро-Угарске с нескривеном намером да буде потпуно уништена.

Логика властодржаца у Бечу управо је и била да је наступио идеалан тренутак да слабашна Србија буде, како се веровало, једним „малим ратом” уклоњена с мапе.

Пошто су 12. августа Аустријанци, односно њихова Пета армија форсирали Дрину у рејону Лознице, а припадници Аустро-Угарске Друге армије Саву на простору Сремска Митровица-Шабац, започеле су борбе српских одреда на Дрини и Сави, који су се током четири дана, од 12. до 15. августа, супротстављали надирању бројнијих и неупоредиво боље опремљених аустроугарских трупа.

Генерал Степа Степановић, који се по повратку војводе Путника налазио на челу Друге армије, добио је наредбу 14. августа у касном поподневним сатима да поврати Шабац.

У јутарњим сатима 15. августа, суочена са надирањем Аустро-Угарских трупа пут Ваљева, српска врховна команда наредила је да Трећа армија на сваки начин запречи потез ка Ваљеву из долине Јадра, а Друга армија да се запути ка Текеришу, те да удари непријатеља у леви бок.

Ту, на југозападним обронцима планине Цер, код Текериша, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар две војске, који ће се после огорчених борби, заврсити одлучном српском победом.

Уследило је повлачење 21. аустроугарске дивизије, потом 8. корпуса, да би у крајњем 5. армија Аустро-Угарске војске одступила назад преко Дрине.

Како је Аустро-Мађаре захватила паника, после изненадних српских победа, у њиховим јединицама настало је расуло и општа деморализација.

Атмосферу тих дана, међу саборцима, Егон Ервин Киш, познати новинар и литерата, који се ту налазио као припадник Аустро-Угарских трупа, описао је на следећи начин, негде крајем августа те 1914. године, у свом дневнику: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска – не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници…„.

Била је то прва велика савезничка победа у Првом светском рату.

Када је Церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, док је из строја избачено око од 16. 500 српских војника, од чега 2.107 погинулих. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је Церска операција.

Као последица успешног командовања и одлучне победе генерал Степа Степановић добио је чин војводе.

Обележавање стогодишњице Церске битке у уторак

ЛОЗНИЦА – У селу Текериш код Лознице у уторак, 19. августа, на празник Преображење, биће обележена стогодишњица Церске битке, једне од најзначајнијих и највећих победа српске војске у Првом светском рату, саопштили су данас организатори.

Централна државна церемонија почиње у 11 сати, када ће код споменика Церским јунацима бити положени венци и одате државне и војне почасти, најавио је Центар за културу „Вук Караџић” у Лозници, који управља спомен комплексом у Текеришу.

Претходно ће бити освећена Спомен-црква церским јунацима на Липовим водама, где ће Свету архијерејску литургију служити патријарх Иринеј и шабачки епископ Лаврентије.

У послеподневним часовима код школе у Текеришу и цркве на Липовим водама биће одржани пригодни културно-уметнички програми.

Како је саопштено из Центра, посетиоци ће моћи да виде обновљен споменик Церским јунацима, као и две нове бисте – краља Петра и краља Александра Карађорђевића, чију је реконструкцију, санацију и израду финансирало Удружење грађана „Друштво српских домаћина” из Београда.

Организатори су, поред Удружења и Влада Србије, Град Лозница и Шабачка епархија.

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

3 Коментара

  1. Ukrajinski gas će biti pod kontrolom SAD-a

    Kontrola nad jugoistokom Ukrajine značajna je za Kijev prvenstveno zbog nalazišta gasa iz škriljaca koje želi Zapad, rekao je danas šef Odbora za spoljne poslove ruske državne Dume Aleksej Puškov.
    Kontrola nad nalazištima gasa je glavni cilj politike SAD-a u Ukrajini tvrdi Puškov

    „Kijev se bori za istočne regione samo zbog rezervi gasa. Nemačka tvrdi da rezerve iznose oko 5.578 milijardi kubnih metara, američke rezerve su 8.976 milijardi kubnih metara. Kontrola nalazišta biće u rukama SAD“, rekao je on, prenosi Itar-tas.

    Nalazište gasa Juživska nalazi se na granici između regiona Harkov i Donjeck. Prema nekim procjenama, nalazište posjeduje oko četiri triliona kubnih metara gasa.

    U maju 2012. godine kompanija „Šel“ dobila je na tenderu eksploataciju nalazišta. Druga kompanija, koja je ima sertifikat za eksploataciju nalazišta u oblasti Dnjepropetrovsk – Donjeck, je ukrajinska kompanija „Burisma“, u kojoj je nedavno sin američkog potpredsjednik Džozefa Bajdena postao član Upravnog odbora.

    Stanovnici Slavjanska, koji su u centru nalazišta Juživska, organizovali su proteste proteklih godinu dana zbog eksploatacije na ovom području. Najavljeno je i organizovanje referenduma

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *