Дачићева жабокречина на светоме месту битке

Данас је на Церу обележено деведесeт девет година од победе србијанске војске над аустро-угарском армијом. Србска војска је показала невероватну храброст и умешност ратовања извојевавши битку над далеко бројнијим и јачим непријатељом и добивши тако прву освојену борбу у Првом светском рату.

Данас један век након те славне битке, коју су заиста водили најбољи, на споменик најбољима дошао је најгори.

Полажући венац, само његово присуство које се може декларисати као светогрђе и једна велика срамота што је дозвољено једном таквом човеку да се појави на свечаности у част ових јунака, чија је он највећа могућа супротност, очигледно да западним партнерима вечно жељним понижења србскога није било довољно те је морао сву ту срамоту уприличити и једним крајње дрским говором.

Могуће сасвим и изреволтиран честим вербалним нападима од пролазника који га поздрављају са „издајниче Косова“, Ивица Дачић у својој немогућности да и поред невероватне способности и могућности манипулаторских метода, народ не може преварити наводним државничким идејама и представити предају Косова као победу а не пораз једне кукавице, најзад потеже последњим адутима, апсолутном тоталитарношћу кроз претње и уцене.

„Нико нема права да води политику која је супротна државним интересима Србије, а који се у овом тренутку састоје у томе да Срби на Косову имају своје легитимне и легално изабране представнике који ће бити међународно признати, а не само представљени као неке паралелне структуре које нико не признаје“.

Дакле уколико се неко покуша успротивити „државним интересима“ које заступа Ивица Дачић и Влада по његовим даљим наводима биће смењен са датог места. Коначно када су „паралелне структуре“ успеле да сакупе Србе на једно место и са једним и јасним циљем бојкотом избора, односно непризнавањем шиптарске власте, која је једина нелегална структура на Косову и Метохији, имамо ситуацију у којој ова особа која се такође може сматрати нелегалним премијером државе Србије имајући у виду број гласова које је покупио на изборима, разједињује то јединство претећи да ће Србима којима је већ одузео отаџбину, одузети и хлеб.

Односно да ће им одузети могућност опстанка на територији коју је заједно са сада већ неуставном Владом, предао у руке Шиптарима.

Поставља се питање: У име чије државе Ивица Дачић на овакав начин брани државне интересе?

Ако је основни државни интерес одбрана територијалног интегритета и суверенитета, за коју Владу и у име чијег народа говори ова особа?!

Очигледно је да не говори у име државе Србије, јер претећи српском народу да ће добити отказе и да неће више бити помоћи од државе Србије, он јасно стаје на страну Шиптара и у име ратног злочинца Хашима Тачија обезбеђује све адуте државности на уштрб Србије и србског народа, легализијући нелегалну и непризнату тзв. републику Косово и обезбеђујући управо шиптарским сепаратистима територијални интегритет.

Цела ова ситуација и претње Србима имају далеко дубљу конотацију управо из разлога што су изговорене крај споменика оних најбољих који су били спремни да положе своје животе за Отаџбину, спремни на жртву за живот у слободи и рад за културолошко-економски напредак, и који су то и учинили. А те њихове жртве и намере проћердаше веома брзо карађорђевићи и радикали.

Ово је ништа друго него контраиницијација, која у свему изврнутом врхуни садашњицом. И остаје Нам да се дубоко, скоро па невидиво припремамо за обртање ове стварности која Нас истребљује, извитоперује и умртвљуjе. Као што сада многи не виде начин и решење ове изврнутости, тако ни многи у време Церске битке нису видели да је контраиницијација почела 1903.

То Нам је нада за могућност обртања воде на Наш млин, јер као што нас потопи та понорница „уједињењем“, те титоизмом, тако Нам ваља уочити ову бистру понорницу која ће опрати смеће и наслаге. Уочити и извести на лице Србије.

 

Весна Веизовић

Васељенска