Србија

Холандска студија: Србија је заробљена држава, СНС бира ко добија шансу а ко не – последица је “одлив мозгова”

Процес проширења ЕУ на Западни Балкан неће дати резултате ако се најпре не реши проблем заробљених држава у региону, оцењује се у студији холандског Kлингендил института.

У извештају који преноси ЕурАктив Србија се наводи да растућа улога актера попут Kине на Западном Балкану може да буде аргумент за убрзавање преговора о приступању ЕУ.

Међутим, разлога за оптимизам око брзе интеграције региона у ЕУ неће бити ако се прво не реши проблем заробљене државе, наводи се у студији “Деструктивни ефекти заробљавања државе на Западном Балкану. Поткопано проширење ЕУ”.

Термин “заробљена држава” односи се на процес у коме се политички актери инфилтрирају у државне структуре уз помоћ клијентилистичких мрежа и користе те државне структуре као плашт за сакривање коруптивних радњи.

Kако то делује у пракси, аутор студије, истраживач сарадник Kлингендил института Мартен Лемстра, показао је на примеру Србије која, како се наводи, бележи пад владавине права и демократије од 2012, што је кулминирало преласком из категорије демократских земаља у хибридне режиме у извештају Фридом хауса за 2020.

Уз помоћ механизама за заробљавање државе, владајућа Српска напредна странка, предвођена Александром Вучићем, проширила је своју моћ на све аспекте друштва и политике, наводи се у студији. Kако се додаје, заробљавање државе у Србији вуче корене од власти Слободана Милошевића, када је садашњи председник Вучић био министар информисања.

СНС највећа партија у Европи

СНС је од доласка на власт 2012. покренула политизацију јавне управе, где се лојалност владајућој партији награђује радним местом, наводи се. Постављења на основу лојалности, а не само по заслугама представљају моћан начин повезивања присталица, који обезбеђују гласове својој партији.

“Значај чланства у владајућем СНС као путу до посла и прилика показује се кроз величину партије”, каже истраживач холандског института.

Чланство СНС нарасло је на 730.000 људи, па је то највећа партија у Европи. Поређења ради, немачка ЦДУ има “само” 407.000 чланова, иако је Немачка 11 пута већа од Србије.

Постављање присталица на најважније позиције у државној администрацији значи још једну корист за политичке елите – обезбеђује контролу над кључном фазом спровођења закона.

“У Србији легални оквир за владавину права и слободу медија често постоји само на папиру, а у пракси се примењује селективно, у корист владајуће странке”, указује се у извештају холандског института.

Наводи се и пример истраге због прања новца коју су српске власти недавно покренуле у невладиним организацијама, док таквих истрага није било међу члановима владајуће странке, који су заправо наводно умешани у такве активности.

Kонтрола над јавном администрацијом, укључујући правосуђе, помаже влади да “таргетира” критичаре, а да заштити присталице, пише даље.

Јавни ресурси се користе за контролу медија, што српској влади омогућава да и даље буде задужена за наратив који медији обликују о српској влади и ЕУ, наводи се у извештају и додаје да јавни сервис, пошто зависи од финансирања државе, пристрасно извештава.

Указује се и на примере напада на независне новинаре који нису кажњени, што води самоцензури. Према Светском индексу слободе штампе, Србија је на 93. месту а ситуација у земљи је оцењена као забрињавајућа.

Поред тога, последица заробљавања државе може да се претвори у заробљавање прилика – када коруптивна влада надгледа ко добија економске прилике, а ко не. Зато млади и талентовани људи често дају предност одласку из земље, што за последицу има “одлив мозгова”, један од главних изазова на Западном Балкану.

Аутор: Еурацтив

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!