Хрвати покуповали највеће српске брендове док је српска “празилук елита” од Србије направила спаљену земљу

“Смоки”, крем-бананица, “фриком” сладоледи и “бакина тајна” само су неки од двадесетак некада наших брендова чији су данас власници Хрвати.

Истовремено, Срби у Хрватској не поседују скоро ништа! Највише наших брендова у власништву је хртватског “Агрокора”, на чијем је челу Ивица Тодорић, па и “Атлантик групе” Емила Тедеског. “Гранд кафа“ више није српска, чоколада “најлепше жеље”, “дијамант” уље, али ни најстарија српска вода “Карађорђе”.

И док су компаније из Хрватске загосподариле нашом прехрамбеном индустријом, само три наше фирме успеле су да се пробију на тржиште првих комшија. “Свислајон” је купио кондиторску компанију из Сиска, „НЦА инвестмент група“ која је купила трговачку фирму “Магма” и развојни фондови Србије и Војводине који су преузели А штедну банку нису прошли славно. Милан Простран, агроекономиста, објашњава да су српске компаније и у старој Југославији имале проблем да нађу место на тржишту Словеније и Хрватске.

Хрвати нису гасили наше брендове

– Одувек је постојала нека неписана одбојност према нашим компанијама. Ипак, напета ситуација није сметала бизнисменима из Хрватске. Знали су шта хоће и агресивно су наступили, јер “бизнис је бизнис”. Хрватске фирме су промишљено инвестирале и ниједну компанију коју су купили нису упропастили – објашњава Простран.

Он истиче да је оно што су Хрвати купили код нас било здраво и ништа није купљено из стечаја.

– Српске фирме нису успеле да се изборе за место на тржишту те суседне државе. А није да нису покушале. Компанија „Делта“ Мирослава Мишковића покушавала је да купи земљиште „Загрепчанке“ у Загребу и Месну индустрију „Импром“ из Крижеваца. Није успела, упркос пријатељским везама Мишковића и Ивице Тодорића, власника „Агрокора“. „Дунав група“, у чијем саставу су „Имлек“ и „Млекара Суботица“, није успела да купи „Карловачку млекару“.

У ПКС објашњавају да су разлози већа пореска оптерећења за инвеститоре, али и неблагонаклоност према српским производима и фирмама.

– У Србији и даље има доста потенцијала за инвестирање у путну инфраструктуру, индустрију, енергетику, пољопривреду, туризам, док је Хрватска те потенцијале раније искористила. Хрватска има већа финансијска оптерећења страних улагача, веће стопе пореза на добит, ПДВ и више трошкове радне снаге у односу на Србију – кажу у ПКС.

 

Горица Авалић, Блиц