Београд – Доласком страних трговаца у Србију изменио се и квалитет и избор робе на полицама и рафовима. Уочљиво је да је у понуди све мање домаће робе и да је у оптицају све више производа из белог света и комшилука, мада према прописима најмање 70 одсто треба да буде из домаће производње.
То је уочио и премијер Србије Александар Вучић, који је изјавио да је Србија потпуно отворила тржиште за хрватске компаније и да тражи „бар упола такве услове и за наше компаније“.
„Када уђете у наше велике маркете, којима смо ми широм отворили врата, ми не можемо да видимо ‘Књаз Милош’, компанију која је стара више од 200 година, али ћемо видети све друге“, упозорио је Вучић.
Влада Србије ће, додао је, радити с хрватским пријатељима на том побољшању, али је приметио да када „неко зарађује огроман новац у Србији, треба да обезбеди минималне услове нашим компанијама у својој земљи“.
„Немамо ми ништа против Јане, Јамнице и других компанија, али српски „Књаз Милош“ је негде у ћошку и то се онда ту наравно мање продаје, а у њиховим земљама се уопште не продаје“, навео је Вучић.
Како је приметио, фер је и поштено да се то тражи од Хрватске.
„Као председник Владе уопште се не плашим одговора, оваквих и онаквих, јер смо ми понудили комплетно наше тржиште – као на длану, и дали им пуну слободу функционисања и рада у нашој земљи и чак и не тражимо тако добру и чисту ситуацију као у Хрватској. Само тражимо да наше успешне компаније пусте да раде бар 50 одсто у онаквим капацитетима и под онаквим условима како ми њих пуштамо да раде у Србији“, нагласио је Вучић, закључивши да је то поштен начин да се са неким разговара.
Бранко Павловић, добар познавалац домаћих прилика, каже да српска власт води лошу макроекономску политику која фаворизује политику да „је боље увозити, него производити“.
У ЕУ забрањено „купујмо домаће“
Акције „купујмо домаће“, на тржишту Европске уније су забрањене. Хрватска је задржала промоције сопствених производа, али финансира их привредна комора, као и у многим другим земљама, где на потрошаче апелују невладине организације.
„Изненађен сам изјавом премијера јер у Србији не постоји ниједан иоле значајнији домаћи трговац који би фаворизовао домаћу робу. Овде је мото да је неинтелигентно производити, а врло промућурно увозити. То је званична политика ове власти“, каже Павловић.
Према његовим речима, готово све компаније па и оне флаширане воде су у страним рукама, а Србија суштински нема ништа своје. Он сматра да премијер не може да наводи имена брендова, јер тиме фаворизује одређене фирме.
На конкуренцију квалитетом
Уместо „Бирајмо домаће“, удружење Моја Србија последњих година води акцију „Србија има квалитет“. Према речима Милана Ристића, председника тог удружења, назив је промењен како би се омогућило државним функционерима да се лакше укључе, без обзира на ограничења ЕУ.
„За шест година, наша акција није добила ниједан динар помоћи“, каже Ристић.
„Сличне акције су у Хрватској организоване под окриљем тамошње Привредне коморе, све до тренутка уласка у ЕУ, уз велика новчана улагања. Оно што издваја нашу кампању од сличних јесте и то што не позивамо грађане да купују домаће производе пошто-пото. Кажемо уколико је домаћи производ довољно квалитетан и ценовно конкурентан страном производу.“
С друге стране, Милан Ковачевић, експерт за страна улагања, каже да политичари у кампањи и те како могу да користе све за шта сматрају да ће им помоћи у прикупљању изборних поена.
„Након ове избегличке кризе и препуцавања са хрватским властима веома је популарно да се користи оваква реторика. Сасвим је сигурно да ће бити нових избора“, каже Ковачевић.
Бранко Драгаш, економиста, каже да је ван памети коментарисати демагошке изјаве у функцији избора.
„Занимљиво је како је премијер уочио да има много стране робе, па и оне из Хрватске. То је неолиберални концепт који је на снази већ десет година у Србији. То значи да је и пре три и по године када је на власт дошла садашња гарнитура било исто стање. Курс је нереалан и више се исплати увозити него производити. При том Србија нема скоро ниједан већи трговински ланац“, каже Драгаш.
Молба премијера мртво слово
Премијер Србије је и лане позвао један велики трговински ланац да повећа проценат српских производа у својим објектима.
„Једино што бих вас замолио – да проценат домаћих производа у вашим радњама уместо 70 убудуће буде између 75 и 80 одсто“, рекао је тада премијер.
Нажалост, ефекат је био мали, јер и даље се повећава проценат стране робе на тржишту.
Да подсетимо, Србија је ранијих година покушавала да промовише куповину домаћих производа. Кампања „Купујмо домаће“ била је актуелна пре више од 10 година, али никада није у пуној мери заживела у нашој земљи. Било је спорадичних акција и покушаја да се фаворизује домаћа роба, али углавном без већег успеха. Кампања „Купујмо домаће“ у то време је била у складу са законским решењима и споразумима из области трговине. Акција је тада подржана у Министарству трговине због повећања тражње за домаћим производима и отварања нових радних места. Кампања је имала промотивни карактер, а огледала се на организовању скупова и снимању спотова.
Спржена земља
„Србија је политиком царина и прецењеног курса динара увела концепт „спржене земље“, јер је инострана роба јефтинија. Тиме је убила пре свега српски аграр и грађевинарство, али и неке друге гране“, каже др Млађен Ковачевић.
Међутим, актуелни Закон о трговини забрањује ограничења слободе обављања трговине на јединственом тржишту Републике Србије. То значи да сви трговци и сва роба на нашем тржишту имају једнак третман, независно од тога да ли долазе из наше земље или иностранства. Држава због тога више не може да сугерише куповину домаће робе, јер би тиме утицала на слободан избор потрошача, што није у складу са нормама о равноправном третирању производа на тржишту. Право на слободан избор је првенствено међу правима потрошача, у правним системима и ЕУ и УН.
Н. С. Прерадовић, Вести
VUČIĆ – PEDER