НА слабљење динара, поред домаћих финансијских проблема утиче и назнака да би америчке Федералне резерве могле да смање или чак престану да штампају доларе. Због глобалних очекивања заокрета у политици ове институције које би могле довести до пораста интереса за доларска улагања и повлачења једног дела инвеститора са осталих тржишта, и код нас услед тих очекивања расте курс.
– Значајан део девизног прилива у Србију долази из такозваних портфолио инвестиција, односно улагања у хартије од вредности, па су оба ова разлога тим битнија – истиче Соња Миладиновска, члан ИО Сосијете женерал банке. – Актуелни промет девиза на домаћем тржишту са привредом и становништвом је мање-више на уобичајеном нивоу. У овом тренутку евро гурају ка нивоу од 113 динара тржишна очекивања инвеститора из иностранства, што због сигнала које добијају у земљи, везано за буџетски дефицит и недовољно јасне планове како исти превазићи, али и због глобалних очекивања заокрета у политици америчких Федералних резерви.
Нема разлога, према мишљењу Миладиновске, да НБС мења своју досадашњу политику интервенције. Биће свакако интересантно пропратити предстојећу одлуку НБС о висини референтне каматне стопе крајем ове недеље, што додатно може утицати на ниво курса динара. Ако дође до повећања ове стопе, курс може да се умири и да крене да јача.
ПОЗИТИВНО
– АНАЛИТИЧАРИ Сосијете банке су прогнозирали курс од 108 динара за евро – каже Миладиновска. – Постоји и даље низ позитивних сигнала који се односе на српску економију и који оправдавају наведену прогнозу. Притом, много значајније од самог нивоа курса је прогнозирање његовог тренда – јачања или слабљења. Краткотрајне осцилације не могу променити тренд. Стога је преурањено за било какве модификације постојећих прогноза.
Новости
