fbpx

И храна на картицу

0
(0)

УПРКОС кризи, промет остварен кроз платне картице непрестано расте, па је лане достигао чак 624,3 милијарде динара. Међутим, иако све лакше посежемо за картицама, појединачна куповина све је мање вредна како по показатељима банкара, тако и по речима самих трговаца. А ова чињеница указује на – све већу беспарицу са којом се суочавамо, јер се картицама пазаре и само основне намирнице, које су свакодневно на трпези.

– Данас није неуобичајено да купац картицом плати пазар од 200-300 динара, што је раније била реткост. А у корпи често буде само хлеб и млеко – указују у једном великом трговинском ланцу у Београду.

Подаци Народне банке Србије говоре да смо лане у продавницама, бензинским пумпама, ресторанима и осталим продајним местима потрошили више од 194 милијарде динара у земљи и још 27 милијарди у иностранству. Остатак до 624,3 милијарде се односи на подизање готовине на банкоматима и шалтерима у земљи и ван ње.

Колико промет расте, најбоље се види у поређењу са предкризном 2007. годином. Тада је, са активних 2,5 милиона картица, остварено 256,8 милијарди динара промета, док је данас са 2,7 милиона картица, годишњи промет више него удвостручен. Међутим, иако се картице данас више користе, појединачне куповине пре кризе биле су вредније, па је и просечан трошак по картици раније био већи него сада. Тако је 2007. у иностранству просечна куповина била „тешка“ 84 евра, а сада је 15 евра мања. Просечан пазар у Србији пре пет година био је 2.159 динара, када је вредност евра била 78 динара, а данас је тачно 111 динара мањи, док је евро значајно већи.

ТРОШАК ЛАНЕ је било активно чак 2,7 милиона издатих картица. То значи да је свака, бар једном, употребљена за подизање новца или за плаћање. Статистика НБС каже да је, у просеку, свака лане коришћена 13 пута, док просечан трошак у Србији износи 3.983 динара, када се урачуна и подизање кеша и плаћање. Просечан износ свих врста трансакција у иностранству је 76 евра.

Изношење кеша из Србије законом је ограничено на 10.000 евра, али зато лимит по картицама не постоји. Тако су грађани из земље, преко картица, лане изнели равно 268 милиона евра. Иако је највише новца управо утрошено на плаћање смештаја, бензина, хране и одеће, чак 211,6 милиона евра, просечан износ по једној трансакцији није велик: 69 евра. Са банкомата је подигнуто непуних 55 милиона евра, у просеку по картици 127 евра. Било је и оних који су новац подизали картицом директно са шалтера банке, што се сматра најскупљим начином доласка до кеша: укупно 1,6 милиона евра, у просеку 170 евра по трансакцији.

– За плаћање у иностранству најповољније је користити платне картице које су директно везане за девизни рачун клијента у Србији – објашњавају банкари. – На тај начин избегава се додатни трошак обрачуна евра у динаре, коју зарачунава банка у Србији.

Банке углавном за овај обрачун користе свој продајни курс за ефективу, на дан задужења. Поједине добијају обрачун од међународних центара ових платних картица, који рачунају горњи курс по Ројтерсовој курсној листи.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Economist: Србија десета на свету у „одливу мозгова“

5 (1) Британски Економист на Инстаграм профилу објавио је графикон „одлива мозгова“ што је метафора …

ЗЛАТНО ДОБА: Отац шесторо деце извршио самоубиство због сиромаштва

5 (1) У Великој Јасикови код Зајечара, З.С. рођен 1982. године јутрос је извршио самоубиство. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *