fbpx
Насловна / Здравље / Имунолог Сладољев „ОЧИТАО министру Лончару буквицу о ВАКЦИНАМА“

Имунолог Сладољев „ОЧИТАО министру Лончару буквицу о ВАКЦИНАМА“

5
(2)

Хрватски имунолог Срећко Сладољев објаснио српском министру Златибору Лончару да вакцинација иглом НЕ штити, већ угрожава јавно здравље: “Имунитет крда је мит! Вакцине су бескорисне и штетне!”

Стручњака за имунологију и дизајнирање вакцина, др Срећка Сладољева из “Имунолошког завода” Загреб, замолили смо за експертизу о наводима изнетим у Изјашњењу Министра здравља РС, Златибора Лончара, поводом случаја забране боравка у вртићу – здравом, невакцинисаном детету из Сремске Каменице. У интегралној верзији је предочена суду…

Наиме, у прошлогодишњој “епидемији” малих богиња, Министарство здравља РС је, позивајући се на Закон о заштити становништва од заразнх болести који прописује обавезну вакцинацију, упутило ДОПИС предшколским установама (државним и приватним) да се свим малишанима који не приме ММР вакцину, забрани боравак у вртићу. Ова препорука министарства у многим вртићима није дочекана са одобровањем, па самим тим ни испоштована, али је нажалост већина управа предшколских установа одлучила да противправно УСЛОВИ своје кориснике “ММР”-ом… Како је великом броју малишана одложена вакцинација услед испитивања животних и здравствених ризика и њихове преосетљивости на састојке у вакцинама, многи родитељи су били приморани да дају отказе у фирмама и своју децу чувају код куће или их упишу у вртиће чији су директори одбили да учествују у сегрегацији невакцинисаних.

Због причињене неправде и очигледне, на овим просторима никад виђене дискриминације најмлађих, неколико породица је поднело тужбу против Министарства здравља РС, а од лани, ово питање се налази и пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

***

Срећко Сладољев
Водитељ Одјела за истраживања
Имунолошки завод Загреб

ОЧИТОВАЊЕ

на Изјашњење Министарства здравља Републике Србије (даље: Министарство, број 7-00-00044/2018-10) према министру др Златибору Лончару у поступку тужбе родитеља против Министарства и Основне школе из Сремске Каменице с основа дискриминације због присилног цијепљења.

Оправдање медицинских разлога присилног цијепљења (вакцинације) дјеце у предметном Изјашњењу Министарства извире из идеолошке, а не податковно утемељене тврдње о спрјечавању и елиминацији заразних болести цијепљењем кроз повијест. Из ове, ничим утемељене тврдње, изводе се закључци о „благодатима“ поступка умјетног стицања имунитета цјепивима којег поричу стотине независних знанствених студија. Здравствени закључци о „повољнијем односу здравствених користи од здравствених штета инвазивним цијепљењем (иглом)“ морају се темељити на чињеницама, а никако усменој предаји.

I.

Оправдавајући Закон о заштити становништва од заразних болести (Сл. гласник РС, број 15/16, даље; Закон) и Правилник о начину имунизације и начину заштите лековима (Сл. гласник РС, број 88/17, 11/18, 14/18, даље: Правилник), Министарство каже да је, цит.:

„за боравак деце у колективима неопходна потврда изабраног педијатра којом се доказује вакцинални статус. То је од изузетне важности јер се на тај начин осигурава појединачни имунитет деце али и подиже општи, колективни имунитет деце што представља једину могућу одбрану од настанка и ширења заразних болести“ (стр. 2 Изјашњења),

због чега би, цит.:

„Укидање обавезности имунизације, довело би до смањења обухвата становништва вакцинацијом, смањења колективног имунитета и следствено томе, ризика појаве епидемија давно заборављених болести које су до увођења вакцинација, изазивале велику смртност становништва“ (!) (стр. 6 Изјашњења) ;

јер, цит.:

„само на тај начин (оп: цијепљењем) могуће је одржати тековине модерног друштва у искорјењивању болести које су пре вакциналне ере биле пошаст цивилизације и не дозволити да се као друштво вратимо стотинама година уназад.“ (!) (стр. 8 Изјашњења).

Чињенице говоре супротно. „Давно заборављене болести“ нису „нестале због цјепива“ како тврди Министарство, јер осим против великих богиња, цјепива до 50-их година прошлог стољећа није ни било! Када су статистике средином 19. стољећа показале да се више умире од цјепива него богиња, струка је почела сазивати протувакциналне конгресе износећи податке да се заразе не потискују вакцинацијом него санитацијом. Псеудострука, дворска камарила, државни чиновници и добро плаћени инокулатори (предници фамацеутске „индустрије“), били су гласнији. У Енглеској је, примјерице, унаточ 98% процијепљености 2-50 годишњака 1871-72 избила највећа епидемије богиња икада с 45.000 смртних случајева. У више изолираних епидемија 1880-1908, међу умрлима било је 8-27% цијепљених, а само 1-5% нецијепљених! Нека Министарство наведе које су то „давно заборављене болести које су изазивале велику смртност до увођења вакцинације“!?

Све заразне смртоносне болести за које је прописано обавезно цијепљење, у највећој мјери повукле су се прије увођења масовног цијепљења након 2. свјетског рата, неке и за 98% (оспице)! Туберкулоза се у Америци и без цјепива повлачила брже него нпр. у Енглеској уз цјепива! Шарлах, смртоносна болест, у потпуности се повукла без цјепива. Кривуља пада смртности након увођења цјепива наставила је асимптотске падати без назнаке убрзања пада или се пад чак успорио (!). Тврдња Министарства како цијепљење „представља једину могућу одбрану од настанка и ширења заразних болести“, очигледно није точна. Настанак и ширење заразних болести зауставиле су друге јавноздравствене мјере: хигијена, санитарна инфраструктура, здравствено исправна вода (клорирање), боља исхрана и боље чување намирница (откриће струје, хладњаци) и антибиотици.

Као извор чињеничног субстрата о неточности навода Министарства, упућујем Државно правобранилаштво Србије (даље: Правобранилаштво) на књигу др M. Černič „Ideological constructs of vaccination“ (Идеолошка конструкција цијепљења, Vega Press Ltd, 2018) у којој су на више стотина страница приказане статистике глобалних учинака модерних цјепива у односу на вријеме прије њих, а точност могу провјерити преко повезница на националне статистичке уреде!

II.

Изјашњавајући се о правима дјеце (путем родитељске или скрбничке скрби) на цит. „услуге ради очувања и унапређења здравља, спречавања, сузбијања и раног откривања болести и других поремећаја здравља“, Министарство каже како је, цит. „право родитеља односно старатеља на све информације које су основу научних истраживања и технолошких иновација доступне“ (стр. 3 Изјашњења).

Као извор чињеничног субстрата „на информације које су у основу научних истраживања“, предлаже се Правобранилаштву да ишчита збирку знанствених радова VACCINE Peer Review. The History of The Global Vaccination Program In 1000 Peer Reviewed Reports And Studies 1915 – 2015, Jeff Prager Publication, 2015) у којој је сабрано преко 1000 (тисућу) рецензираних радова који говоре против употребе цјепива (у игли). Ови подаци „који јесу у основу научних истраживања“, темељ су стручних књига које говоре против инвазивних цјепива (у игли): Barbara Loe Fisher, Harris L Coulter: Vaccination, Social Violence and Criminality, (Цијепљење, социјално насиље и криминал, North Atlantic Books, 1990); Dr David Kirby: Evidence of Harm (Евиденција штета, St Martin’s Griffin, 2006); Dr Gerhard Buchwald: Impfen – Das Geschaeft mit der Angst (Цијепљење – посао са страхом, Emu – Verlag, 2008), Dr Friedrich P. Graf: Nicht impfen – was dann? (Не цијепити се – што онда?, Sprangsrade Verlag, 2. Auflage 2010), Andreas Bachmair: Leben ohne Impfung. Eltern berichten (Живот без цијепљења. Обавијестити родитеље, Andreas Bachmair – Verlag, 2012); Dr Johann Loibner: Mythos Ansteckung – Was von der Ansteckung bleibt (Мит убода – што остаје након њега, Michaels Verlag, 2014); Michel Georget: Vaccinations – les verites indesirables, Dangles, 2009; Dr Francoise Berthoud: La sante des enfants non – vaccines, Jouvence, 2013; Francoise Joet: Tetanos – le mirage de la vaccination, ALIS, 2013.

Министарство се у свом експертном Изјашњењу не позива на сличне, једнаковриједне знанствене публикације, књиге или уџбенике који би знанствено говорили у корист цјепива већ се ослања на набрајање законских одредби којима се нешто прописују, а које извиру – из идеологије! Овакав приступ у супротности је с позитивним ставом Закона о јавном здрављу (чл. 2, став 1 Службени гласник РС, број 15/16) који каже, цит. „јавно здравље је скуп знања, вештина и активности усмерених на унапређење здравља“. Министарство очигледно или прешућује или није упознато са „скупом знања“ о цјепивима која – угрожавају јавно здравље (!), цит.:

„Из свега напред наведеног (оп.: Законских одредби), произлази да је имунизација, као посебна мера превенције заразних болести, Законом о здравственој заштити, Законом о јавном здрављу и Законом о заштити становништва од заразних болести утврђена као део друштвене бриге за здравље, која представља општи интерес у здравственој заштити.“ (Изјашњење, стр. 5, такођер и стр. 9);

III.

На стр. 5 и 6. Изјашњења, Министарство први и једини пут наводи конкретне, могло би се претпоставити, знанствено утемељене податке о мјерама спрјечавања или заустављања епидемија, цит. „Из разлога што је спречавање појаве епидемија заразних болести потребно достићи висок степен колективног имунитета, који подразумева да је више од 95% одређене популације вакцинисано против те болести“.

Податак о нужности 95% -тне процјепљности да би се спријечиле или зауставиле епидемије – произвољан је, незнанствен и неточан! Знаност признаје чињенице, ништа се не „подразумева“. Појам колективног имунитета или “имунитета крда” наметнуо се проматрањем епидемија оспица у првој половини 20.-ог стољећа. Послије јаких, долазиле су слабе и тако у циклусима. Након што је 1930. г. у Балтимору епидемију оспица прележало 55% становништва, зараза је стала, па је др Hedrich с John Hopkins Универзитета закључио како ће 55% оних с природним имунитетом штитити остатак популације или „крдо“. Касније, кратко након увођења цјепива против оспица, Уред за јавно здравство Сједињених Држава (US Public Health) 1966. г. инзистирао је на 55%-тној процијепљености (или више) како би се оспице сузбиле слиједеће године. Када се то није догодило, заштита је подизана на 70%, па 75%, 80%, 83%, 85%., а 2001. на 90%! Када нити то није било помогло, подигнута је на 95%! Оболијевање од оспица није у корелацији с процјепљеношћу. Према подацима WHO-а и Еуропског центра за сузбијање и контролу болести, у раздобљу 2000-2013, Енглеска, Швицарска и Аустрија иако нису имале тражени „заштитни обухват“ 95%, просјечно су биљежиле свега 566, 469 и 95 случајева оспица годишње, а Русија и Украјина, у истом раздобљу, с изнадпросјечним „заштитним обухватом“ од 98-99%, имале су просјечно чак 863 и 6222 (!) случајева богиња годишње.

На стр. 5 Изјашњења Министарство упозорава на ризик епидемија због смањења обухвата према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“, цит. „вакцинација према календару имунизације у Републици Србији бележи у 2015. години најнижи обухват у последњих десет година (68% – 95%), чиме се повећава ризик од поновних појава епидемија заразних болести које су деценијама уназад биле спречене имунизацијом“. Чињенице су другачије. У Србији је 2011., уз идеалну „заштиту“ с 96.5% цијепљених против од оспица обољело 370 људи, а 2012., уз само 90.3% цијепљених, није оболио нитко!? Против заушњака 2012., процијепљеност је била 90.3% с 584 обољела, а 2014. уз 85.8% цијепљених, обољело је само 63!?

Међутим, ни 100%-тна процијепљеност не може спријечити провале оспице из једноставног разлога. Умјетно створени имунитет нема учинке природног или прележаног. Природни је доживотан, а вакцинални краткотрајан. Када су двадесетак година након увођења цијепљења у Америци чак и уз 95%-тну процијепљеност почеле избијати епидемије новорођенчади и одраслих, дакле код најосјетљивијих скупина, истраживања су показала да генерација мајки с умјетним имунитетом – нема имунитет па га дојењем ни не може пренијети дјеци. Ради тога уведена је друга доза, али и та је за кратко. Цијепљењем у здравствене сврхе, постигао се учинак супротан очекиваном. Умјесто да „крдо“ смањи, оно се повећало! Цијепљењем смо претворени у големо „крдо“ које је у опасности, али не од дивљих, већ од цијепних сојева (оспица)! Исто је и за полио. У САД од 1976 није забиљежен нити један случај дјечје парализе због дивљег полиа. Биљеже се само вакцинални.

Тумачећи Закон о правима пацијената (чл. 15, став 1), цит. „пацијент има право да одлучује о свему што се се тиче његовог живота и здравља осим када то угрожава живот и здравље других лица“, Министарство превентивни поступак цијепљења дјеце изједначава са мјерама обавезног лијечења и прегледа (!) особа за које су ови здравствени поступци оправдани, оних с менталним сметњама, овиснима о алкохолу и дрогама, психијатријским случајевима, особама осумњиченим или осуђеним за кривична дјела, цит. „Треба напоменути да није само обавезна имунизација изузетак од општег правила пристанка… обавезно је лечење особа са менталним сметњама према условима дефинисаним у Закону о заштити лица са менталним сметњама, мере безбедности обавезног лечења алкохоличара, наркомана и обавезног психијатријског лечења према Кривичном законику… као и прегледи осумњичених, оптужених и других лица без њиховог пристанка…“ јер ће, цит. „укидањем обвезности имунизације (оп. дјеце), довести до смањења колективног имунитета и следствено томе, ризика појаве епидемија давно заборављених болести које су, до увођења вакцинације, изазивале велику смртност становништва“ (стр. 6 Изјашњења). Није јасно на који би начин 10% нецијепљене ђеце, њих пар тисућа годишње чији савјесни родитељи, црпећи знања из „скупа знања“, а не из идеологије – могли одбијањем цијепљења угрозили цијепљену дјецу и милијунско „крдо“ без имунитета!? Истина је у нечем другом. Нецијепљена дјеца угрожавају идеологију, мит о цјепивима као „највећем достигнућу у повијести медицине“. Статистике би у времену без цјепива брзо показале да су у повијести медицине – цјепива била бескорисна. Додао бих – и штетна!

IV.

Није добро што се Министарство у Изјашњењу не осврће на главни приговор цјепивима, на здравствене штете која изазивају. Управо њихово прикривање и игнорирање води отпору родитеља који због тога одбијају цијепити дјецу. Министарство се са „скупом знања“ која говоре о штетама, чини се, не жели суочити. Из тога се може закључити да је незнање основа дискриминације дјеце и родитеља због одбијања цијепљења!

Четири су групе оштећења повезаних с масовним кориштењем цјепива у игли које у људској популацији од 80-их година прошлог стољећа расту експоненцијално:

(1) Неуролошки проблеми. Спектар поремећаја понашања, епилепсија и аутизама, манифестан је код трећине дјеце (статистички доказано). Ови су поремећају посљедица блокаде стварања синапси и мијелинизације, процеса у развоју живчаних станица мозга дјетета до 6-7 године (!) због алуминија у цјепивима (знанствено доказано). Алуминиј се користи као „појачивач“, а улога му је осигурати понављајуће (репетитивно) дјеловање цјепива. Цјепиво је конформулант имунопровокатора и појачивача, који се након уштрцавања, мјесецима у тијелу биолошки распада (знанствено доказано). Распадом, алуминиј одлази у мозак (нпр. макрофагима, знанствено доказано) гдје код дјеце ради каос демијелинизације и синаптогенезе (знанствено доказано).

(2, 3) Имунолошки проблеми. Распадањем конформуланта, из цијепног локуса, уз алуминиј, ослобађају се и имунопровоцирајуће твари и тако један убод постаје стотине „убода“. Имунопровоцирајуће твари из вирусног материјала узрокују „сигналну олују” која уводи имунолошки сустав у кроничну имунолошку упалу, стање интензивног имунолошког надзора властитих ткива (“immunological surveillance”). Цитокинска олуја активира гене СВИХ тјелесних станица (осим еритроцита, знанствено доказано) чији продукти појачано процесирају и презентирају дјелиће властитих структура на станичним мембранама путем антигена ткивне сношљивости (знанствено доказано). Тијеком процеса, који се интензивира новим жариштима даљњим цијепљењима (!), имунолошки сустав може ПОГРЕШНО препознати неки ситни детаљ властитог као да је страни и реагирати против станица која га презентирају, аутоимуном реакцијом. Због големог броја могућности гдје могу „ударити“, аутоимуне болести имају тисућу лица. Природно настају након дуготрајних упала, ситуација сличних описаним увођењем цјепива иглом у тијело (знанствено доказано)! Исти су патолошки механизми и у темељу настанка преосјетљивости на безазлене твари из околиша (алергије), од којих такођер већ пати већ свако треће дијете (знанствено доказано). Посебан проблем је цијепљење пријевремено рођене дјеце код којих није завршен процес тимусне елиминације аутореактивних станица из феталне јетре (знанствено доказано). Данас је инциденција аутизма у САД-у 1:36 што је повећање 30.000% у односу на 1980. г. (знанствено доказано). Међу аутистичарима је због тога 600% више оних рођених прије времена (знанствено доказано) (2)

Због “цијепног жаришта” или цијепне ПРЕВАРЕ, имунолошки сустав пропушта на вријеме и адекватно видјети СТВАРНЕ ситуације па масовно цијепљење уводи у повећану болежљивост интензивно цијепљене дјеце у односу на ону нецијепљену или мање цијепљену (знанствено доказано) (3).

(4) Мутагени проблеми. Десеци милијуна људи заражени су SV-40 вирусом путем живог цјепива против полиа. Уведено је 1953., а у замијењено мртвим 1999. Повезаност SV-40 и тумора у људи, открили су истраживачи Loyola свеучилишта 1994., а касније су исто потврдиле бројне знанствене студије (преко 60)! У половине људи с туморима мозга, плућа и лимфатичких ткива пронађен је SV-40. Знанствени часопис Lancet објавио је 2012. откриће да половина од 50,000 новообољелих од non-Hodgkina сваке године има SV-40! Вирус се проширио на људе из мајмунског субстрата (станица) кориштеног за умножавње полиа за производњу цјепива. Струци је требало 40 година да то открије. Maurice Hillemana, водитељ Merck-овог тима за цјепива (развио их је преко 40), изјавио је за цјепива (у игли) да су „технолошко дно дна медицине 20. стољећа”.

*

Поштована господо из Министраства, у опису готово свих цјепива јасно је наглашен „ризик мутагенезе“ због присутности страних нуклеинских киселина. То родитељима треба посебно нагласити темељем чланка 7 и 8 Закона о правима пацијената („Сл. гласник РС“, број 45/13). Бити ћу одређенији: макар се као супстат за узгој нпр. вируса оспица за производњу цјепива, већ 30 година користе ALV негативна јаја, независне студије откриле су и у таквим јајима вирус птичје леукозе (ALV)! Истичем да ALV изазива туморе пилића! Нешто није у реду с критеријима изврсности у данашњој знаности. Dr Haraldu zur Hausen-у додијељена је примјерице Нобелова награда за откриће повезаности HPV-а и гениталних тумора. Направило се и протуцјепиво. Међутим, за откриће повезаности тумора и вируса SV-40 који је дошао преко цјепива (!) и повезан с тисућама и тисућама обољелих од тумора, не само да није додијељена Нобелова награда, него се о томе шути!

Закључак

Споменуте 1980. г. Влада САД-а на челу с предсједником R. Reagan-ом упустила се у „коначни“ обрачун с јавним здравством. Због профита. Тада је донесен закон којим су произвођачи цјепива ослобођени кривње због могућих оштећења здравља цјепивима, а исплату одштета пребацили на леђа оштећеника (порезних обвезника). Охрабрени тим актом, цијепљења су се намножила с тадашњих 7–8 на данашњих 76, а у припреми је 270 нових. Грађани САД су до сада оштећенима од цјепива исплатили 4 милијарде долара. Након Залјевског рата 200.000 војника обољело је од аутоимуних болести због цјепива са снажним појачивачем скваленом. Исти је појачивач кориштен у цјепиву против свињске грипе која је посљедично узроковала глобалну епидемију тешке аутоимуне болести, амниотрофичне латералне склерозе (ALS, знанствено доказано). До 2024. тржиште цјепива нарасти ће на 77 милијарди долара (предвиђање).

У Хрватској је цијепљење такођер обавезно. Међутим, снажнија од било какве законске присиле извршења неког медицинског поступка стоји Одлука Повјеренства за медицинску етику Хрватског лијечничког збора од 4. сијечња 2012. (бр. 17/2012) према којој, цит. “Присилно цијепљење није у складу с лијечничком етиком”, а “Лијечник има право одбити присилно цијепљење позивајући се на призив савјести”. Ово је истински став лијечничке струке и он је универзалан. Вриједи и за лијечнике Србије.

Моје компетенције описане су у приложеној краткој стручној биографији и избореној професионалној позицији (политици унаточ!) на Имунолошком заводу у Загребу, једном од најстаријих института за производњу цјепива и крвних приправака на свијету гдје сам водитељ Одјела за истраживања.

На Божић 2018. г.

***

Приредила: Драгана Баша
26.3.2019.
УГ”Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”
ИТ подршка: ВакцинеИНФО ТИМ

НоВа

ИЗВОР: ВАКЦИНА ИНФО

————-

29.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Зашто су у Јапану забранили ММР вакцине?

Јапан је престао да користи ММР вакцине пре 7 година. То је практично једина развијена …

Биополитика и насилно вакцинисање: Србија и неолиберални тоталитаризам

Појам биополитике увео је француски философ Мишел Фуко, одређујући је као растућу бригу државе за …

5 Коментара

  1. kad je neko ,,doktor smrt,, il ,,doktor krpidupe,, dzaba o njemu komentarisati, neko mora i dalje u infuzioni rastvor otrov davati i dupeta siti. — zna da ako se nadje na vetrometini moze ga vetar odneti. — zato guzicu mesto glave imajuci, svog posla se treba drzati i numizmatikom se zanimati, i sa svojim pacijentima bivsim, sadasnjim i buducim uvek u ljubavi biti.

  2. Da, kad neko nema pojma sta laprda jer laprda zato sto je placen a ne zato sto zna onda je sve jasno!
    Sam pogled na ovu labrnju skotovsku ti sve govori!
    Ovo nema trunke savesti, svesti, radi iskljucivo na pogon zvani PARE, MNOGO PARA!
    O strucnosti da ne pricamo, svodi mu se na krpljenje razbucanih zadnjica podrumskih pantljicara!
    Tol’ko!
    Sarmotno!

  3. Сачувајмо разум

    Само једно штиво да приложим.:
    „Farmaceutska mafija hara Srbijom ministar zdravlja najkorumpiraniji
    Tabloid istražuje
    Špricaju nas kao životinje
    Da bi zaradili proviziju koju plaćaju farmaceutske kuće, naši lekari prepisuju i lekove koji pacijentu ne trebaju, kao i one koji su štetni. Ministarstvo zdravlja se ne bavi takvim „sitnicama“, jer njegovi čelnici zarađuju milione evra godišnje od uvoza tih lekova. Novousvojenim pravilnikom predviđena je vakcinacija celokupnog stanovništva, a oni koji to prežive biće bolesni, ludi i neplodni.
    Milan Malenović
    U Srbiji je na snazi uzbuna zbog straha od predstojeće epidemije malih boginja, a kao žarište i rasadnik klica navodi se Kosovo gde je, navodno, izuzetno niska stopa vakcinisanja. Realni izveštaji, lišeni ostrašćenosti i ličnih interesa, pokazuju sasvim drugu sliku.
    Od petoro do sada zaraženih na severu Kosova i Metohije, njih četvoro je prethodno primilo vakcinu, dok se vakcinalni status petog pacijenta ne zna. Ovo su rezultati analiza rađenih u beogradskom institutu „Torlak“.
    U ostatku Srbije u trenutku kada nastaje ovaj članak zabeležen je 41 slučaj malih boginja što je deo stručne javnosti proglasio početkom kataklizme i epidemije mitskih razmera. Sa druge strane, svakog dana u Srbiji u proseku jedno dete oboli od raka, a od ove bolesti prosečno jedno dete umre svake nedelje. O ovome se ne govori, bar ne na onaj način kao o malim boginjama, jer farmaceutskim kućama se daleko više isplati (neuspešno) lečenje od karcinoma, nego njegova prevencija. Pri tome jedna doza terapije košta najmanje 10.000 dinara, a prodaju se lekovi koji u najboljem slučaju usporavaju bolest, neki nemaju nikakvo dejstvo, a postoje i oni koji izazivaju rak.
    Prvi slučajevi malih boginja na Kosovu i Metohiji dijagnostfikovani su još u junu mesecu, ali se histerija oko navodne epidemije u Srbiji pojavila tek u oktobru. Razlog za ovo je činjenica da su u međuvremenu kupljene nove vakcine, pa je Ministarstvo zdravlja odlučilo da krene u njihovu masovnu prodaju, pošto od svake prodate vakcine lekari i zaposleni u Ministarstvu imaju proviziju.
    Medicina je sve manje lečenje, a sve više trgovina koja na globalnom nivou obrće hiljade milijardi dolara godišnje. Posle vojne industrije, ovo je najprofitabilnija privredna grana.
    U prilog tezi da se potencira prodaja onih lekova koji donose dobit, a ne onih koji zaista i leče, govore podaci sa nedavno održanog seminara „Pedijatrijski dani“. čiji je pokrovitelj bila farmaceutska kuća Glaxo Smith Kline (GSK), poznata po tome što proizvodi i prodaje dečije vakcine poznate pod nazivom MMR. Od ukupno 110 pristigla naučna rada čak osam se odnosilo na vakcinaciju spornim vakcinama i oni su svi pročitani u udarnom terminu prvog dana, dok su samo dva posvećena raku kod dece, a nijedan se nije odnosio na leukemiju. Farmako-mafiji se ne isplati prevencija i izlečenje od raka, jer je smrt za njih unosnija.
    Krajem oktobra u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu bili su organizovani „Psihijatrijski dani“ čiji je sponzor, takođe, bio GSK koji je na ulazu u dvoranu postavio štandove za deljenje prigodnih poklona i reklamnog materijala. Nijedno predavanje se nije odnosilo na neku novu metodu lečenja, već su sva glorifikovala poznate preparate sponzora. Po rečima jednog od učesnika bila je to „parada sponzorstva i kiča“.
    U časopisu „Toscana Medica“, regionalnom italijanskom mesečniku o zdravlju, moglo se pročitati da su toskanske vlasti sklopile ugovor sa regionalnim lekarima o novčanim iznosima koji im se svake godine isplaćuju za izvršeno vakcinisanje pacijenata: po 15 evra za svako vakcinisanje (monovalentnim ili viševalentnim vakcinama), te povrh toga po 1.000 evra za postignute posebne ciljeve u pogledu stope vakcinisanja.
    Naše Ministarstvo zdravlja ne objavljuje ovakve podatke, ali je javna tajna da i lekari, ali i zaposleni u Ministarstvu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje imaju finansijski interes da se staraju da što je moguće više dece primi vakcine, ali i da se prepisuju neretko potpuno nepotrebni lekovi. Najniža nagrada je plaćanje troškova za učešće na nekom od simpozijuma koje organizuju farmaceutske kuće, oni sa boljom prodajom imaju pravo da prilože i „naučni rad“, odnosno da održe referat koji se nagrađuju sa između 300 i 500 evra. Najmanje 1.000 evra za svoja predavanja dobija Slavica Đukić Dejanović, kolika je, otprilike, i „tarifa“ nekog od zaposlenih u Ministarstvu ili RFZO, kao i onih koje preporuči ministar Zlatibor Lončar, odnosno neki od državnih sekretara u Ministarstvu zdravlja, s tim što takvi predavači polovinu honorara dele sa onim ko ih je preporučio.
    Stotine hiljada evra se na ovaj način slivaju godišnje u ruke ministra Lončara i njegovih najbližih saradnika. Kako bi povećali sopstvene prihode, ali i smrtnost stanovništva, u Ministarstvu su odlučili da uvedu obaveznu vakcinaciju svih stanovnika Srbije.
    Krajem septembra usvojen je novi Pravilnik o imunizaciji koji etapno stupa na snagu počev od 30. septembra 2017. On predviđa obavezni pregled vakcinalnog kartona pri prijemu u bilo koju državnu instituciju, kao što su predškolske ustanove, škole, fakulteti, ali i kod prijema u bolnicu!? U slučaju da neko nije vakcinisan i da na prijemu odbije vakcinisanje biće odmah udaljen. Od 2020. svi radnici u zdravstvenim ustanovama, računajući i čistačice, moraće da budu vakcinisani raznim vakcinama, pa i onom ozloglašenom MMR.
    Na ovaj način će ministar i njegovi najbliži saradnici godišnje na osnovu provizija za uspešnu prodaju vakcina dobijati više od pet miliona evra.
    MMR vakcina, koja je obavezna nije bezbedna, i sve je više dokaza da izaziva nepoželjne efekte, kao na primer autizam, pa čak i smrt. U poverljivom izveštaju GSK-a od 16. decembra 2011. (potpisali kao autor Vanesa Koremans, naučnik za bezbednost, i revizor dr Feliks Arelano, MD), a do koga je došla redakcija Magazina Tabloid (iako je on namenjen isključivo nadzornim službama GSK-a) navodi se kako ne može da se isključi mogućnost da je MMR vakcina izazivač ili u najmanju ruku okidač autizma.
    I u srpskom „Farmakoterapijskom vodiču za primarnu zdravstvenu zaštitu“ iz 2014. nalazio se dokument „Autizam, farmakoterapijski protokoli“ sa tabelom u kojoj se navode uzročno – posledične veze između različitih bolesti i određenih vakcina. Za MMR se tvrdilo kako izaziva autizam.
    Ubrzo je ova stranica skinuta na urgenciju ministra Lončara. Ipak, savesni medicinski stručnjaci su kompletan Vodič sačuvali u memorijama svojih računara i prosledili našoj redakciji.
    U više sudskih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama (kao na primer u slučaju Said Modžabi i Parivaš Vahabi protiv Sekretara zdravlja, Vrhovni sud SAD, broj 06-227 V, presuda od 3. septembra 2009.) dokazana su neželjena dejstva MMR vakcine.
    Lobisti proizvođača vakcina najčešće se pozivaju na stav američke državne institucije „Center for Disease Control and Prevention“ („Centar za kontrolu zaraza i prevenciju“ – CDC) kako ne postoje dokazi da je MMR uzročnik ili okidač autizma. Ovo mišljenje je zasnovano na radovima danskog istraživača Pola Torsena, koji je izričito negirao bilo kakvu povezanost vakcine i pomenute bolesti.
    U međuvremenu je Torsen postao veoma tražena ličnost. Traži ga i Interpol zbog optužbe koju je protiv njega podigao sam CDC da ih je prevario za milion dolara. Toliko o moralnim kvalitetima lobista obavezne vakcinacije.
    Glavni zagovornik vakcinisanja u Srbiji je dr Zoran Radovanović, poznat, između ostalog, i po tome što je svojevremeno žustro zastupao tezu kako osiromašeni uranijum kojim su nas američki bombarderi zasipali tokom agresije 1999. neškodljiv – još malo pa dobar za zdravlje. Ako obični predavači na simpozijumima na kojima se promovišu lekovi sponzora za jedno predavanje dobijaju i po 1.000 evra, pitanje je koliko para za svoje piskaranje po novinama i društvenim mrežama dobijaju dr Radovanović i njegovi saučesnici: dr Predrag Kon, dr Vladimir Đurić i drugi.
    Vladimir Cimerman iz Novog Sada je vođa medijskog tima lobista vakcinacije. Krivičnom prijavom Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP Srbije KU broj 34/17 od 8. marta 2017. na teret mu je stavljeno ugrožavanje sigurnosti dr Slađane Velkov, poznate protivnice obaveznog vakcinisanja. Cimerman je prihvatio nagodbu sa tužilaštvom, priznao krivicu i obavezao se da plati novčanu kaznu u visini od 50.000 dinara. Postupak protiv njegove devojke za isto krivično delo još uvek se vodi, pošto je ona nesposobna da prisustvuje suđenju, jer je na lečenju u psihijatrijskoj ustanovi „Dr Laza Lazarević“.
    Dr Branislav Blažić je na jednoj sednici skupštinskog Odbora za zdravlje demonstrativno pokazao kako bi nogama gazio i rukama davio protivnike vakcinacije. Posle toga je Cimerman formirao internet tim da populariše ove šerijatske metode, zbog čega je i osuđen.
    Sa druge strane, protivnici obaveznog vakcinisanja, kao što je dr Jovana Stojković, traže da Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) uradi nezavisnu analizu sadržaja vakcina i da se roditeljima prepusti da, nakon što ih lekar podrobno informiše kako o neophodnosti davanja vakcine, tako isto i o mogućim kontraindikacijama, sami odluče da li će njihovo dete biti vakcinisano ili ne. Tako je, na primer, u Nemačkoj, u kojoj ne postoji obavezna vakcinacija, iako se ova zemlja nalazi na trećem mestu liste Svetske zdravstvene organizacije po broju obolelih od malih boginja, ali je na dnu liste po broju smrtnih slučajeva od iste bolesti. Male boginje nisu smrtonosne, a to znamo svi mi iz generacija kada nije postojala vakcina protiv njih.
    Glaxo Smith Kline nije samo veliki davalac donacija, već ih on sam i prima. Jedan od najvećih donatora je jedan od najbogatijih ljudi sveta, Bil Gejts, poznati zagovornik depopulacije Zemlje. Zbog toga GSK raspolaže nezamislivo visokim budžetom iz koga se isplaćuju ne samo mito za lekare, već i za nadležne institucije da ne vrše dodatne kontrole sadržaja njihovih lekova. Kod nas se, kao što smo videli, plaćaju čelnici Ministarstva zdravlja i ALMS-a. Kako se ovo sprovodi na globalnom nivou, pa i kod nas, objašnjava sociolog Nemanja Đukić.
    Problem imunizacije treba sagledavati unutar konteksta globalne kontrole ukupne svetske populacije, koja predstavlja osnovni cilj projekta održivog razvoja, koji je definisan u dokumentu sa konferencije UN-a o demografskoj dinamici i održivom razvoju održanoj 1992. godine, tvrdi Đukić. Prema ciljevima tog dokumenta i mehanizmima za njihovo ostvarenje, a koji će prema slovu tog istog dokumenta biti finansirani i realizovani uz pomoć MMF-a, Svetske Banke i drugih globalnih finansijskih institucija, te vlada i nevladinih organizacija („Fondacija Bil Gejts“, „Otvoreno društvo“ Džordža Soroša i slični), ukupnu svetsku populaciju potrebno je u značajnoj meri redukovati.
    Naročito mesto u tom projektu pripada razvoju eksperimentalne medicine (poglavlje 6). U tom smislu, imunizaciju valja posmatrati kao direktnu, sistemsku i sistematsku kontrolu zdravlja (dovođenje i održavanje populacije u određenom zdravstvenom stanju) u cilju kontrole globalnog bio-suvereniteta (reproduktivne bio-moći).
    Razvijene su i kontraceptivne vakcine, dizajnirane tako da indukuju imuni odgovor koji će sprečavati začeće.
    Godine 1993. kampanja masovne vakcinacije protiv neonatalnog tetanusa je pokrenuta u Meksiku, Nikaragvi i na Filipinima. Ciljnu grupu su predstavljale žene u reproduktivnom dobu (12 do 45 godina). Godine 1994. meksičke organizacije povezane sa organizacijom Human Life International, postale su sumnjičave, započela je analiza nekih od seruma i otkriveno je da oni ne sadrže samo anti-tetanus, nego i humani horionski gonadotropin (HCG), osnovni sastojak vakcina protiv začeća. Vakcina za koju je dokazano da je HCG-kontaminirana takođe je stigla i do Filipina, gde je vakcinisano preko 3,4 miliona žena tokom kampanje. Nijedna od njih nije znala ništa o tome da je iskorišćena u eksperimentu sterilizacije.
    Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ova anti-tetanus vakcina se koristi u više od 140 zemalja. O smanjenju ukupnog stanovništva za 10 do 15 odsto putem vakcinacije, te o smanjenju stanovništva u siromašnim zemljama primenom polio vakcine (koja se kao obavezna nameće i stanovništvu u Srbiji) u svojim javnim nastupima eksplicitno govori i Bil Gejts, tvrdi sociolog Đukić.
    Zbog toga je hitno potrebno da se izvrši detaljna analiza svih lekova, posebno vakcina, i to od strane nezavisnih stručnih tela i da se rezultati daju javnosti na uvid . To, međutim, nije moguće dok su čelnici ALMS-a (direktor je dr Saša Jaćović) i Ministarstva zdravlja na platnom spisku farmako-mafije, na prvom mestu GSK-a.
    A 1. Daju mito od naših para
    Glaxo Smith Kline i ostali iz farmako-mafije najviše su posvećeni podmićivanju načelnika odeljenja i upravnika bolnica, a posebno ustanova zatvorenog tipa (zatvori i specijalne ustanove za duševno obolele). Bolnice nabavljaju lekove širokog spektra, pri čemu se oni, uglavnom, razlikuju samo po nazivu.
    Ustanove zatvorenog tipa, posebno zatvori, zbog ograničenosti budžeta najčešće nabavljaju samo jedan ili dva leka iz iste grupe. Kupovina se vrši putem javne nabavke i podmićeni upravnici obavezno kao najpovoljniju ponudu izaberu onu koju im je dostavio sponzor simpozijuma ili stručnog savetovanja na kome su oni održali nepotrebno predavanje za honorar od nekoliko stotina evra.
    Problem u tim nabavkama je da se uzimaju, za velike pare, lekovi uskog spektra delovanja, tako da se određene bolesti nedovoljno ili se uopšte ne tretiraju. Veoma često se uzimaju isključivo vakcine (na primer protiv tetanusa) koje su najjeftinije, jer ih subvencioniše „Fondacija Bila Gejtsa“ ili Međunarodni monetarni fond u sklopu neke „humanitarne“ pomoći, a koje sadrže kontraceptivnu vakcinu (razvijenu u međuvremenu i za muškarce i za žene).
    Pošteni lekari u ustanovama zatvorenog tipa (koji su u ogromnoj većini) upozoravaju da se zdravstveno stanje njihovih pacijenata, posebno psihijatrijskih slučajeva, pogoršava, jer im se prepisuju neadekvatni lekovi koje je odredilo ili nabavilo nadležno ministarstvo.“

    Паметним и нормалним је веома тешко опстати међу лудацима, кретенима, педерима, пропалим, поткупљеним и настраним докторима.

  4. Сундце ти не је*ем.
    Ено вечерас Лончара у тв дневнику РТС-а и прича о свему и свачему,…како ће нас пелцовати и старо и младо свим и свачим и кажњавати и наплаћивати лечење, ако се неко дрзне да не дозволи убризгавање ђубрета у свој организам, а сва та благодет нам је припремљена захваљујући ВИЗИЈИ ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА, рече „др Смрт“ и остаде жив.

    Ови лудаци своје лудило и умоболност сваке врсте називају ВИЗИЈОМ1

    Хитлер, Менгеле, Гебелс,.. су били обични почетници.
    Да виде само како се сад ради.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *