Инфлација највећа још од 2013! Поскупљење поврћа, меса и горива озбиљно повећало укупни раст цена

Инфлација највећа још од 2013! Поскупљење поврћа, меса и горива озбиљно повећало укупни раст цена

Оно што је јасно сваком ко је отишао на пијацу овог лета, коначно је показала и статистика. Храна је, према подацима Републичког завода за статистику у августу ове у односу на исти месец прошле године била скупља за 5,8 одсто, мада се многи не би сложили да су цене повећане само толико.

Цене поврћа су више него пре годину дана за скоро 20 одсто. Месо је, показује статистика, скупље 6,6 одсто, а уље 18,8 одсто. Становање, вода, струја и гас су скупљи за 5,2 одсто у односу на август 2020, где су струја и вода скупљи на годишњем нивоу за више од осам одсто. Транспорт је поскупео 9,2 одсто, а највише гориво, за скоро 17 одсто.

Укупно, инфлација је на годишњем нивоу достигла 4,3 одсто, што је скоро на горњој граници коридора који циља Народна банка Србије, од 1,5 до 4,5 одсто и највиши ниво још од септембра 2013. године. У односу на децембар, односно од почетка године инфлација је на 4,6 одсто. Поставља се питање да ли је инфлација само привремена појава или ће наставити да расте, али оно што је јасно је да је глобални феномен, јер је рецимо у еврозони у августу достигла три одсто, а у САД је јулска годишња инфлација износила чак 5,4 одсто.

Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду, оцењује да инфлација може да буде забрињавајућа када се узме у обзир да се води политика фиксног девизног курса који иначе ограничава раст цена.

„Имамо раст цена у иностранству и то се прелива на Србију, па и кроз тај фиксни курс. Један део инфлације је вероватно последица и линеарног давања из буџета што је утицало на повећање домаће тражње. Опрез је потребан, али са мерама монетарне политике ипак треба причекати. И Европска централна банка је још резервисана“, оцењује Шошкић додајући и да на глобални раст цена вероватно утиче и то што се још нису стабилизовали ланци снабдевања, рецимо и даље је несташица полупроводника.

Грађани Србије су вероватно више од других осетљиви на инфлацију узевши у обзир не тако давно искуство са хиперинфлацијом, али према речима Горана Радосављевића, професора на ФЕФА Србија има системску инфлацију на нивоу од три до четири одсто.

„Више ме је плашило када је инфлација била близу нуле, јер је то значило да у ствари имамо дефлацију. За земље у развоју је одређен износ инфлације стимуланс за економију. Треба имати у виду и да је Народна банка неколико година промашивала циљ, односно да је инфлација била испод циљаног коридора“, подсећа Радосављевић.

Он истиче и да делује као да се европски систем мерења инфлације отргао од стварности.

„Од почетка године храна, а посебно месо је поскупело и по 20 одсто, енергенти, транспорт… А тек ћемо видети шта нас чека на зиму пошто је сада гас на европском тржишту достигао цену од 690 долара за кубни метар, а прошле године је коштао око 240 долара“, опомиње Радосављевић додајући и да је на глобални раст цена утицао нешто бржи економски опоравак, али и одговор држава на кризу огромним улагањима у јавне радове и инфраструктуру што је подигло цене материјала.

„Kолико ће дуго трајати тешко је рећи, али док год се буде водила политика јефтиног новца и док се државе буду бориле против пандемије бацањем ‘пара из хеликоптера’, цене ће расти“, закључује Радосављевић.

НБС: Раст цена привремен

„Повећање међугодишње инфлације у августу вођено је привременим факторима, пре свега ниском базом из претходне године и сезонски неуобичајено високим ценама воћа и поврћа услед неповољних временских прилика и слабијег рода, као и повећане тражње и у Србији и у региону. На инфлацију су утицале и више цене меса, које су такође под утицајем смањене понуде, повећане тражње и изразито ниске базе из истог периода претходне године. Поред тога, знатно виша светска цене нафте у односу на исти период претходне године и даље у великој мери утиче на кретање инфлације, с обзиром на то да раст цена деривата нафте на домаћем тржишту чини око четвртине укупне међугодишње инфлације у августу“, оцењује се у саопштењу Народне банке Србије.

Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) у августу је износила 1,8 одсто међугодишње, што, према оцени НБС потврђује привременост инфлаторних притисака.

„Међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја наставити да се креће у горњој половини циљаног распона од три плус минус 1,5 одсто, након чега прво очекујемо њено смањење ка централној вредности циља током другог тромесечја, а затим и њено кретање у доњој половини циљаног распона од друге половине наредне године“, кажу у НБС.

М.Обрадовић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Издајниче, погрешио си заставу, српску си државу укинуо на Косову и Метохији плус служиш антицивилизацији

Издајниче, погрешио си заставу, српску си државу укинуо на Косову и Метохији плус служиш антицивилизацији

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић објавио је на Инстаграму део свог говора са прославе Дана српског …

Завршена расподела непокретности бивше СФРЈ: Шта је припало Србији?

Завршена расподела непокретности бивше СФРЈ: Шта је припало Србији?

На јуче и прекјуче одржаном састанку у Сарајеву окончана је расподела непокретности бивше Југославије између …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *