Портал Крик је објавио текст у којем је објашњено шта све тужилаштво није урадило у овом случају
Портал Крик, који је открио аферу “Тетка из Канаде”, у којој главну улогу имају министар одбране Александар Вулин, тетка његове супруге, и његов луксузни стан, за који је она (тетка) наводно дала више од 200.000 евра, а министар их 9 по 9 хиљада 23 пута уносио у Србију, објавио је и текст који објашњава како је државно тужилаштво “заборавило” на овај случај и “опростило” министру ову аферу.
Преносимо њихов текст у целости:
“Службена белешка Тужилаштва за организовани криминал о поступку против министра Александра Вулина до које су дошли новинари КРИК-а показује траљав, површан и недовршен посао тужилаштва и полиције.
На разговор није позван ни министар Вулин, ни мистериозна тетка која му је наводно позајмила 205.000 евра, а истражни органи нису проверили ни сумњив милионски посао који је Вулин склопио на Косову.
КРИК открива да је случај водила тужитељка Тамара Ристић, у јавности позната по поступку против контроверзног бизнисмена Мирослава Мишковића.
Тужитељки Тамари Ристић у јуну ове године стигао је извештај полиције који је сумирао шта је за годину и по дана откривено о пореклу новца којим је министар одбране Александар Вулин купио стан.
Из пристигле документације није могла да сазна много.
Иако је случај био поверен полицајцима који се баве сузбијањем корупције, посао су обавили површно. Ни то што је министар Агенцији за борбу против корупције давао различита објашњења и неуверљиве доказе о томе одакле му новац, није их подстакло да спроведу темељну истрагу.
Наиме, на разговор нису позвали Вулина, нити су дошли до кључне особе за разрешење овог случаја – мистериозне тетке из Канаде Мире Милић која му је наводно позајмила 205.000 евра.
Уместо тога, полицајци су разговарали са његовом супругом Наташом Вулин, пријатељем Момчилом Филиповићем који им је продао стан и његовим сином Драганом Филиповићем – особама које су умешане у купопродају и лично повезане с министром.
Такође, ни сумњив милионски посао набавке камера који је Вулин склопио на Косову, а на који им је указала Агенција, инспектори нису проверавали.
Нејасно је због чега је полицији требало толико времена да прикупи доказе с обзиром да се радило о свега три разговора.
Тужитељка Тамара Ристић, ипак, могла је да нареди полицији да продуби истрагу и да наложи које кораке да предузима.
Она је, међутим, решила да затвори случај.
Иако је Агенција посумњала у веродостојност доказа које им је породица Вулин доставила, исти искази су били довољни за тужилаштво.
У документу којим обуставља поступак, тужитељка закључује да је објашњење Вулина и његове супруге да су новац позајмили од тетке тачно, као и да министар није злоупотребио положај и примио мито.
Током трајања поступка, Вулин је политички напредовао и два пута је постављен за министра. Овај обожавалац Че Геваре и самопрокламовани социјалиста на функцији министра одбране, већ месец дана избегава да одговори на неугодна питања новинара о томе како је обезбедио капитал за куповину стана вредног четврт милиона евра.
Стручњаци с којима су разговарали новинари КРИК-а сматрају да су обе институције, полиција и тужилаштво, радиле пре на томе да се случај заташка, него да се утврди истина.
КРИК открива детаље белешке Тужилаштва за организовани криминал о томе шта је све полиција урадила и како је поступак текао. Документ смо добили по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
По слању информација, тужилаштво је новинаре КРИК-а замолило да не објављују име тужитељке која је водила случај. КРИК, међутим, сматра да јавност треба да зна имена особа које испитују потенцијалну умешаност функционера у кривична дела.
Вулин је најпре Агенцији пријавио да је новац за куповину новог стана у Београду стекао продајом претходног у Новом Саду. Утврђено је, међутим, да је тако зарадио свега 38.000 евра – што није било довољно да се исплати ни прва рата нове породичне некретнине коју је платио готово 250.000 евра.
Када је поново био упитан да објасни порекло новца, Вулин је дао ново објашњење – Агенцији је рекао да му је 205.000 евра позајмила женина тетка из Канаде.
Агенција је истрагом утврдила да Вулин нема валидне доказе за своје тврдње. Наиме, поменути износ није уплаћен на његов, супругин или рачун продавца стана. С друге стране, ни супружници Вулин, ни тетка из Канаде нису царини пријавили да су новац унели у земљу.
Пошто није могао да објасни одакле му готовина, Агенција је Вулина пријавила Тужилаштву за организовани криминал у децембру 2015. У извештају који је о Вулину сачинила Агенција је указала и на сумњив посао који је као шеф Канцеларије за Косово и Метохију склопио са фирмом свог пријатеља недуго након куповине стана.
На чело тужилаштва тада је дошао адвокат Младен Ненадић. Изабрали су га посланици владајуће већине окупљене око Српске напредне странке, док су опозиционе партије одбиле да гласају за њега – видевши га као неког ко је близак власти.
„Случај Вулин“ додељен је, како КРИК открива, Ненадићевој заменици Тамари Ристић – тужитељки која је у јавности позната по поступку који води против контроверзног бизнисмена Мирослава Мишковића. Овај случај, који је власт најавила као „бескомпромисну борбу против корупције“, пао је на суду. Главни део оптужнице оборен јејер, по речима судије, „тужилаштво није успело да докаже да је Мишковић злоупотребио положај.“
По пријему извештаја Агенције, тужилаштво се обратило Управи криминалистичке полиције (УКП) захтевајући да провере сумње да се министар Вулин огрешио о закон. Судећи по дужини поступка и учињеном, полиција се није претерано заинтересовала за случај.
Новинарима КРИК-а из тужилаштва су рекли да су три пута слали ургенције УКП-у тражећи да поступе по њиховим налозима. Тек након годину и по дана, када је јавност већ знала да постоји поступак и тражила одговоре, полиција је послала извештај.
Полицајци из одељења УКП-а за сузбијање корупције нису успели да утврде да је Вулин извршио било које кривично дело. Према опису полицијске истраге у белешци тужилаштва коју поседује КРИК, мало тога је урађено да се открије истина.
Полиција на разговор није позвала министра Вулина, ни тетку из Канаде – Миру Милић.
Заправо, за годину и по дана полиција је причала само са троје учесника: Вулиновом супругом, продавцем стана и његовим сином, који су потврдили оно што је министар раније испричао Агенцији.
Наташа Вулин испричала је полицији да су она и супруг са инвеститором Момчилом Филиповићем потписали уговор о куповини стана јула 2012. за цену од 244.620 евра.
Рекла је да су продавцу раније уплатили 40.000 евра које су стекли продајом стана у Новом Саду, а да је преосталих 205.000 евра предала на руке Филиповићу у пословним просторијама његове фирме у Београду, на дан када су потписали уговор. Наташа Вулин је испричала и да су Филиповић и она сачинили признаницу на којој је он уписао своју адресу у шпанском граду Марбељи, а коју је касније предала Агенцији као доказ да је стан исплаћен.
Износ од 205.000 евра, како је рекла, позајмила је од своје тетке Мире Милић која са породицом дуго година живи и ради у Канади.
„Новац је позајмљен на бази решавања породичних односа и биће враћен у складу са решавањем имовинско-правних односа између њене мајке и тетке“, пише у службеној белешци тужилаштва.
Валидан доказ о пријему новца, међутим, Наташа Вулин није доставила: на признаници о позајмици коју је показала Агенцији недостајао је потпис тетке.
Рекла је и да је новац од тетке позајмила у Београду. Агенција је, међутим, претходно утврдила да Мира Милић није пријавила да је унела тај износ у земљу.
Новинари КРИК-а позвали су неколико особа по имену Мира Милић које живе у Канади. Нису, међутим, успели да пронађу тетку министрове супруге. Наташа Вулин није одговорила на наше позиве.
Момчило Филиповић, продавац стана и суинвеститор зграде у којој су министар и његова супруга купили некретнину, рекао је да Вулина познаје одавно и да се са њим повремено дружио.
Вулин је сазнао да је стан на продају, испричао је Филиповић, од њиховог заједничког пријатеља Милорада Вучелића.
Новинари КРИК-а контактирали су Милорада Вучелића, главног и одговорног уредника „Вечерњих новости“ и председника фудбалског клуба „Партизан“ како би проверили да ли је тужилаштво у белешци направило словну грешку у презимену и да ли је он јавио Вулину да је стан на продају. Разлог је једноставан: Вулин је, између осталог, радио као одговорни уредник Вучелићевог недељника „Печат“. Вучелић, међутим, није одговорио на наше позиве и поруке.
Филиповић је даље испричао да су супружници у октобру 2011. платили 40.000 евра на руке књиговођи Даринки Ђуровић која им је издала признаницу, а њему предала новац када је дошао у Београд. Преостали део – 205.000 евра платила му је, по његовим речима, лично Наташа Вулин у готовини.
Филиповић је рекао и да се сећа да му је Вулин испричао да је до новца за прву рату дошао продајом стана, као и да је остатак позајмица супругине родбине из иностранства.
Иако се у службеној белешци спомиње да је полиција разговарала и са сином Момчила Филиповића, Драганом, у документу се не наводи шта је он рекао.
Иначе, Драган Филиповић власник је више фирми, како су новинари КРИК-а видели у бази Агенције за привредне регистре, од којих су неке регистроване на адреси где је обављена примопредаја новца.
На истом месту је представништво и офшор компаније са Острва Ман, чији је заступник Филиповић. Он има пословне везе и са Вулиновим кумом Жељком Митровићем, власником „Пинк телевизије“, с којим је био власник компаније за производњу освежавајућих пића „Кристал продукт“.
Новинари КРИК-а покушали су да дођу до Филиповића, али се на бројеве телефона њихових компанија нико није јављао.
Након ова три разговора, полицајци су извештај са исказима послали Тужилаштву за организовани криминал. Тужилаштво од полиције није тражило да сакупи више доказа, већ је на основу достављеног закључило да Вулин није починио кривично дело.
„Мишљења сам да се у радњама Александра Вулина не стичу битни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја и примања мита“, написала је тужитељка Тамара Ристић у белешци.
Даље наводи да је „у току провера утврђено на који начин су Александар и Наташа Вулин прибавили новчани износ од 205.000 евра“ – иако супружници нису понудили ниједан валидан доказ за то, а полиција није успела да стигне до кључне особе у овом случају – тетке Мире Милић из Канаде и провери да ли је новац заиста позајмила, и ако јесте, како је готовина без знања царине унета у Србију.
„Наведени новац је Наташа Вулин позајмила од своје тетке Мире Милић што је правно дозвољено, односно не постоје индиције да је овај новчани износ Александар Вулин прибавио извршењем кривичног дела“, пише тужилаштво заснивајући тврдњу искључиво на изјави министрове супруге.
Тужитељка Ристић у белешци покушава и да оправда Вулина, нагађајући шта се догодило и не нудећи доказе за своје закључке. Тако је навела: „Чињеница да Управа за спречавање прања новца није евидентирала трансакцију од 205.000 евра и да признаница у којој је констатовано да је Наташа Вулин позајмила новац није потписана од стране лица које јој предало новац не указује на сумњу на порекло новца.“
„Без обзира на то што лице које је дало позајмицу има пребивалиште у Канади, не значи да ће новац који се даје на име позајмице бити трансферисан из места где зајмодавац живи, односно, да не поседује одређена новчана средства и на територији Републике Србије“, сугерише тужилаштво.
Да је тужилаштво позвало министра, можда би добило другачији одговор. Вулин је новинарима КРИК-а, након што је поступак обустављен, рекао да је у земљу уносио по 9.000 евра, јер тај износ не мора да се пријави царини. Уколико је ово тачно, он је морао чак 23 пута да путује у Канаду.
Тужилаштво, као и полиција, игнорисали су део извештаја Агенције о сумњивом послу који је Вулин склопио као шеф Канцеларије за КиМ, а о чему су медији писали.
Вулин је, наиме, одобрио набавку и постављање сигурносних камера у Косовској Митровици у вредности од готово милион евра.
„Посао је додељен по хитном поступку без тендера привредном друштву ‘ДБС Консел сецуритy сервице’ чији је власник пријатељ Александра Вулина“, пише Агенција и додаје да је износ плаћен унапред, а да се не зна колико је камера постављено.
Агенција у извештају наводи да би требало истражити овај посао јер он може да има везе са готовином којом је плаћена некретнина.
Тужилаштво, међутим, сматра да то није неопходно.
„Како је у току провера утврђено на који начин је исплаћен део купопродајне цене за стан и гаражу, наводи извештаја Агенције у којима се износе подаци објављени у средствима јавног информисања нису посебно разматрани“, пише у белешци тужилаштва.
Још један детаљ на који је Агенција указала, а којим ни тужилаштво ни полиција нису желели да се баве, јесте то што супружници Вулин својим примањима не могу тетки да врате дуг.
„Све и да је тачно“, наводи се у извештају Агенције, „да је позајмљеним новцем купљен стан, поставља се питање начина, односно платежне могућности њега и његове супруге да тај новац врате имајући у виду висину њихових законитих и пријављених примања.“
Да би тетки за десет година исплатили дуг, супружници Вулин морали би месечно да издвајају 1.700 евра. Министарска плата Александра Вулина је 770 евра, а није познато колика су месечна примања његове жене.
Након што је затворило случај за злоупотребу положаја и примање мита, Тужилаштво за организовани криминал проследило је случај Првом основном тужилаштву – које је требало да провери да ли је Вулин пријавио сву имовину.
Пошто је установило да је имовина пријављена, без обзира што је њено порекло упитно, и оно је затворило случај.
Саговорници КРИК-а наводе да су многа питања остала без одговора и да је очигледна намера да се случај разреши у министрову корист.
Иван Нинић из Центра за владавину права каже да је тужилаштво помогло Вулину изводећи закључке на основу непотпуних и непроверених чињеница и несаслушаних свих сведока.
„Немогуће је да проверавате неко лице под сумњом да је извршило кривично дело, а да га не саслушате. То је уобичајено за све случајеве у којима се појављују високи државни или политички функционери“, каже Нинић.
Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, наводи да не изненађује оваква одлука тужилаштва да без икаквих доказа обустави поступак.
„Новац мора имати своје порекло, а овај нема – ту се отвара место сумњи да би могао долазити из неког кривичног дела. Ако неко још тврди да је новац дат у готовини, као што је овде случај, то је онда избегавање да се докаже порекло. Сваки новац који не иде регуларним токовима ствара сумњу на прање новца“, каже Василић.
Министар Вулин је после објављивања приче изјавио да КРИК води хајку на њега и да је Агенцији рекао истину, али и да се због тога каје. Уредника КРИК-а је његов Покрет социјалиста у саопштењима називао „наркоманом“.
Председник Александар Вучић рекао је да се за Вулина може рећи да је „петљао“, али да није крао као представник власти. Он је рекао и да је Вулин тај стан „добио“ пре него што је ушао у владу и предложио да се истрага спроведе још једном уверен да би то и Вулин подржао.
Вулин се придружио овом предлогу, такође позивајући надлежне да случај опет провере.
„И још једном хоћу да цела Србија зна – искрено се кајем што сам рекао истину, нисам требао“, рекао је Вулин и да се радује и да тражи да се случај још једном преиспита.
Извор: Еспресо.рс/Крик
