Из суше уз дебели минус

0
(0)

Ако буде донета одлука о проглашењу елементарне непогоде, пред нама су велики трошкови. Држава не може да надокнади штету пољопривредницима, када је каса празна

АКО одлука о проглашењу елементарне непогоде због незапамћених суша буде донета, Србију очекују бројни трошкови. Држава ће у том случају морати да преузме низ обавеза према пољопривредницима, којима је висока температура уништила приносе. Прве процене показују да ће српски аграр бити у минусу од око две милијарде евра, али све мучи како ћемо покрити све те издатке, када је републичка каса ионако празна.

Закон каже да се у отклањању последица ванредних околности, као што су земљотрес, поплава, суша, пожар, клизишта, снежни наноси, град, животињске и биљне болести, еколошка катастрофа и друге елементарне непогоде, који могу да угрозе живот и здравље људи или проузрокују штету већих размера, користи стална буџетска резерва. За 2012. у буџетској резерви било је око 600 милиона динара. Та средства, међутим, нису била довољна ни да покрију трошкове овогодишњих избора у Србији.

Високе температуре овог лета донеле су велике муке ратарима, воћарима и повртарима Србије. Највеће штете претрпели су кукуруз и кромпир, чији ће род у појединим крајевима бити мањи од 30 до 50 одсто. И код свих осталих култура на ораницама, али и у воћњацима и повртњацима штете су велике. Кандидат за министра пољопривреде Горан Кнежевић каже да је очигледно да је суша нанела велику штету пољопривреди и да ће род бити умањен за 20 до 60 одсто.

 КРИТЕРИЈУМИ 

– Последњих 40 година у нашој земљи због пољопривреде није проглашена елементарна непогода – каже Простран. 

– Размишљало се 2000. године, када је производња кукуруза пала на 2,9 милиона тона, а приноси су током бољих година ишли и до осам милиона тона. У документима није јасно прецизирано шта значи елементарна непогода. Некада је критеријум за њено проглашење, било то када је уништено 10 одсто друштвеног производа.

 – Предложићемо да буде проглашена елементарна непогода од суше – рекао је Кнежевић. – Влада ће, међутим, одлучивати о том предлогу. Министарство пољопривреде ће предложити мере ослобађања закупа државног земљишта, репрограмирања или грејс-периода за субвенционисане кредите, а инсистираћемо код „Србијавода“ и „Војводина вода“ да буде укинута накнада за одводњавање и наводњавање за ову годину, као и да Дирекција за робне резерве предузме мере и интервенише на тржишту. До краја 2012. у скупштини ће бити закон о подстицају у пољопривреди. Очекујемо цео сет системских мера које ће омогућити да храна буде јефтинија и прилагодљива џепу грађана.

Према речима Милана Пространа, стручњака за пољопривреду Привредне коморе Србије, држава може да помогне пољопривредницима на више начина. Код субвенционисаних кредита требало би, сматра Простран, одложити враћање, држава може да отпише или одложи и плаћање пореза, а било би добро обезбедити и повољније кредите за набавку сточне хране, што би био спас за сточни фонд.

– Србија би могла и да регресира ђубриво и гориво за сетву која следи за нека два месеца – истиче Простран. – Требало би проверити и билансе у Робним резервама, које би могле да интервенишу и тако ублаже последице по цене основних намирница. Имамо два проблема – како да санирамо штету од суше, али и да примиримо цене основних намирница. Кукуруз је већ достигао цену од 30 динара, а пшеница би могла да иде и преко ове цене.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Недимовић обмануо све, уместо пшенице и кукуруза – сеје лажи“

4.4 (22) „Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је јуче, не трепнувши, по ко зна који пут …

Kесеровић: Воће у Србији најскупље за последњих 15 година

0 (0) Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Kесеровић рекао је данас да је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend