ИЗМАНИПУЛИСАНИ ЗА 1.000 ДИНАРА! ПИСМО РАДНИКА ФИЈАТА: Вратили смо се за машине, свесни да нисмо урадили баш ништа

Због 1.000 или 3.000 динара смо пристали да будемо изманипулисани и искоришћени за ко зна какве циљеве, и сада нам се смеје цела земља. Многи и даље тврде да нам сада треба смањити и плату, јер смо се уопште дрзнули да ово радимо!

Након што су радници „Фијата“ прекинули штрајк јер им је обећано повећање плате од 3.000 динара, многи су остали разочарани у исход штрајка и пристанак на много мање од очекиваног. Тим поводом, један изреволтиран радник је написао писмо које се шири друштвеним мрежама. 

Објављујемо га у целости:

Ово је, на крају, очекиван исход.

Фијат се држао по страни, као и од почетка штрајка, ушушкан и заштићен својим уговором, а није се удостојио да испоштује ни оне основне законе о штрајку, бар формално.

Нас је повео човек коме су малверзације и преваре добро познате, уосталом, већ сте установили да од Орбовића ништа добро не може доћи, у тренутку када Фијату не требају возила (планирало се девет нерадних дана у јулу) и када му Синдикат преузима чланове и добром пропагандом покушава да покрене неку своју причу.

 

Тако смо се, без икаквог плана и програма, нашли даље од машина, са четири захтева које смо понављали толико да их свако у држави знао напамет. „Иста мета, исто одстојање“, како је драги Зоран викао, орило се испред објекта данима, а да се притом нисмо померили ни за милиметар. Нису нас чак ни схватали озбиљно иако смо  убедљиво највећи извозници ове банана-државе у којој живимо.

Убрзо смо постали државни непријатељи број један, људи који блокирајиу инвеститоре, и незахвални створови који хоће хлеба преко погаче јер имамо редовну плату и отворену здравствену књижицу!

Народу је полако падао морал, постало је јасно да штрајк није ни покренут зарад побољшања услова радника, беле крагне су вршиле страшан притисак да се крене са производњом (мало је фалило да сви лете), и на крају смо се мирно вратили на радна места, сломљени и свесни да нисмо урадили баш ништа.

Изгубили смо 16 дневница (биће нам дато по 1.000 динара за сваки дан, ваљда „поклон“ државе, пошто Синдикат сигурно то не даје), а најгоре од свега је што смо добили скоро никакву подршку, пошто је јасно да већина радника у Србији ради и у горим условима, али ћуте и трпе.

ФОТО: ФОНЕТ

Све је ово могло да доведе директне борбе између радника и човека који у овој земљи ведри и облачи, али то се нажалост није десило, и што се Фијата тиче, вероватно више никада и неће. Треба рећи да се од званичног прекида штрајка радници више нису ни питали, Зоран Марковић је одлучивао о свему, а ово је исход.

Повећање плате је најобичнија смејурија, много ће месеци проћи док повратимо само оно што смо појели и попили у продавници у оквиру фабрике током нерадних дана, а ово дељење 3,5 и 6 посто и чекање фебруара не бих ни коментарисао, то је тек испод сваке части.

Због 1.000 или 3.000 динара смо пристали да будемо изманипулисани и искоришћени за ко зна какве циљеве, и сада нам се смеје цела земља. Многи и даље тврде да нам сада треба смањити и плату, јер смо се уопште дрзнули да ово радимо!

 

Две ствари су сигурне, ми обични радници ни са каквом политиком везе нисмо имали, желели смо да својим породицама обезбедимо макар мало бољи живот, а са друге стране још једном се видело да државу немамо, и да ће пре штитити црног ђавола него своје раднике тј. робове.

Радници који праве 6 милиона евра дневно ће уместо неких 39.000, кући носити 41.000 динара, и вашој срећи нема краја.

ИНФО ЖУРНАЛ / АМГ