KИKИНДА- Ненад Бутулија (61) из Руског Села код Kикинде, остаће за који дан без две овце због прошлогодишњег дуга за плин “Србијагасу” који износи 60.000 динара.
Јавна продаја обавиће се 25. фебруара, кад ће заинтересованим купцима овце бити понуђене по почетној цени од 21.000 динара. На добош је, одлуком јавног извшитеља, требало да оде и свиња тешка око 100 килограма, а процењена на 30.000 динара. И њена почетна цена износила је 21.000 динара.
– Kрмачу сам, у међувремему, морао да продам, да платим дуг за струју и воду. Да могу, платио бих и плин који ми је искључен прошле године – признаје овај незапослени човек ровитог здравља.
Потврђује да чека да му сваког трена извршитељи бану у двориште: – Ни ове овце немају неку вредност, али нека их носе. Противити се нећу. Свестан сам да дугујем. Следећи пут нека и мене однесу јер друго ништа вредно немам. Док сам био запослен, редовно сам плаћао комуналије, а мени шта остане. Променила су се времена и немам одакле да плаћам.
Помажу ми родбина и комшије. Да њих није, стварно не знам шта би. Струје у кући још имам, али је питање докле ће тако да буде- каже грађевински техничар који је 22 године радио у кикиндском “Северном Банату”.
Није усамљен случај
Продају домаћих животиња огласио јавни извршитељ Лазар Секулић, који је надлежан за подручје Вишег и Привредног суда у Зрењанину. Свиња и овце су пописане још априла прошле године, а продаја ће се обавити 25. фебруара. Kаже да је њихова канцеларија имала шест оваквих пописа у Руском Селу. Пошто им се овај дужник није јавио, огласили су продају стоке.
– Са пропашћу фирме, почела је и моја мука. Радио сам после приватно још седам година. Сад преживљавам од социјале. На својој кожи сам се уверио шта значи имати па немати. Некад сам, како кажу, био и добар фудбалер. Остала су само сећања на пристојан живот. Плућни сам болесник, али би сигурно све било другачије да имам посао. У том случају, пружила би ми се прилика да вратим дугове и живим као човек- признаје Ненад.
Kурир.рс/С. У.
Фото С. У.
У Србији која је некада за грађевинце била рајска земља и која је градила објекте по целом свету, данас нема посла за грађ. техничара са искуством. Сећам се кад је издајник Ђинђић, за кога нико није гласао и потпуног анонимуса, по доласку на власт продао српске цементаре Лафаржу. Новац су наравно расподелили ортаци. Јањушевићи, Колесари, и ко зна ко.
Овом човеку који је социјални случај одузимају апсолутни минимум за живот – зашто му уопште онда дају социјалу? зар није боље да га убију, тако се бар не би мучио гладујући.