Сорте јабука отпорне на болести (чађаву краставост, пепелницу) код нас су стигле пре три деценије. Гајили су их и неки већи друштвени воћњаци, али су највећу примену нашле на окућницама. Посебно су биле занимљиве викендашима. Како су се оне показале у производњи?
Од сорти отпорних на чађаву краставост гајено је углавном четири-пет сорти: “прима”, “присила”, “редфри”, “џонафри”, “пријам”, “фридом”, “либерти”. Од ових поменутих сорти најбоље се показала “прима”. Ова сорта, поред изражене отпорности на чађаву краставост, а у појединим подручјима и на пепелницу, има и мана. Склона је наизменичном рађању. Сазрева рано. У нашој земљи сазрева у другој половини августа. У хладњачи се чува око два месеца. Рано пророди и рађа редовно. Квалитет плода јој је добар.
Сличних особина је и “присила”. Сазрева десетак дана после “приме”. Месо јој је слично “старкингу”, али по квалитету заостаје за “примом”.
У Америци се доста гаје “редфри” и “џонафри”, сорте црвених покожица. “Редфри” сазрева у јулу, а плод сорте “џонафри” је сличан “јонатану”.
По речима стручњака, успешна производња ових јабука могућа је и уз само два-три прскања, у зависности од временских услова и појаве штеточина, пре свега минера, паукова и карпокапсе. И уз тако смањена прскања може да се произведе око 30 тона јабука по хектару, уз уштеду 30-40 одсто у односу на друге селекције.
Све сорте отпорне на болести спадају у ред бујних, па се калеме на подлогу М-9. Најбољи систем узгоја је пилар, а размак садње – три до четири метра међуредно и метар до метар и по у реду. С таквом садњом по хектару у четвртој години може се добити 20 тона плодова, а у петој знатно више.
Ове сорте су се у нашој земљи рашириле првенствено због “уграђене” отпорности на поменуте паразите. И у нашим климатским условима оне су ту отпорност у потпуности задржале. Ако се пореде с класичним неотпорним сортама, тада се њихова заштита постиже са упола мањим бројем прскања. Али када је у питању заштита од штетних инсеката, нема никакве разлике.
Уз све добре особине које су условиле њихово ширење – отпорност, квалитет и обојеност плодова – ове сорте имају и неколико мана које им ограничавају комерцијалну производњу. Наиме, оне сазревају у време највећег обиља воћа (август), па презасићено тржиште не може да их прихвати.
Друга мана ових сорти је слабо чување. Одмах после бербе се не могу пласирати, па је једини излаз ускладиштење плодова. Међутим, све оне подносе најдуже два месеца у складишту, односно хладњачи. Али, продаја ни тада није велика јер пристижу јесење сорте јабука.
Све у свему, ове сорте се препоручују за мање засаде и за колекционе засаде на окућницама и викендицама. Уз само једно до два прскања против штетних инсеката, произвођачи ће имати здраве и укусне плодове за сопствене потребе и за своје пријатеље и рођаке.
Новости
Interesuje me imate li sadnice Priscila Najdared i Letnja crvena?