fbpx
понедељак , 24 фебруара 2020

ЈАД СРБИЈЕ! Држава продала фабрику за војне хеликоптере КОЗМЕТИЧАРИМА

0
(0)

Резервни делови и опрема за војне хеликоптере газеле који се налазе у фабрици 21. мај, стављени су ван употребе након што је ланац дрогерија Лиллy приватизовао фабрику 2012. године. Вредност опреме је означена као „поверљива“, а у међувремену је фабрика прешла у руке предузећа Трећа петолетка. Власник оба предузећа је народни посланик Младен Грујић.

Илустрација: Ђорђе Матић
Илустрација: Ђорђе Матић

У фабрици 21. мај у београдском насељу Раковица налазе се опрема и алати за производњу механичких компоненти и резервних делова за војне хеликоптере газеле, али Војска Србије не може да их користи откако је држава фабрику продала ланцу дрогерија Лиллy.

Продаја се догодила у јулу 2012, а Министарство одбране и Лиллy су од октобра те године без успеха покушавали да се договоре како да реше статус спорне војне имовине.

У Министарству наводе да би употребом ове опреме и алата, односно, ремонтом газела у земљи уместо код иностраних понуђача, могло значајно да се уштеди.

О проблему са резервним деловима за борбене хеликоптере, међу којима су и газеле, говорио је половином 2016. године и садашњи председник Србије, тада премијер, Александар Вучић.

Министарство одбране је више пута указивало Агенцији да је приватизација у односу на војну имовину спорна, „односно да до промене статуса тих средстава, као и њиховог отуђења није могло да дође“ без сагласности Министарства. Агенцији су новембра 2015. године предложили да раскине приватизацију.

То се ипак није десило, упркос контролама Министарства привреде и Савета за борбу против корупције, као и полицијској истрази.

У међувремену је 21. мај прешао у власништво фирме Трећа петолетка, чија је делатност изнајмљивање и управљање некретнинама. Њен власник је Младен Грујић, који је уједно и један од сувласника дрогерије Лиллy. Грујић је самостални посланик у Скупштини Србије, а у сазиву од априла 2014. године био је посланик Нове Србије Велимира Илића.

Грујић није пристао на разговор нити је одговорио на већину питања која му је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) послао, уз објашњење да је Министарство одбране највећи број докумената који се односе на приватизацију означило тајним, због чега је његов став да се цео поступак преговора третира као такав. Додао је да би пристао на разговор уколико Министарство одбране уклони ознаке “службена тајна” и “поверљиво”.

Судски спор који је Грујићева компанија Лиллy покренула против Агенције за приватизацију, због одбијања Агенције да им изда потврду о испуњености уговорних обавеза после приватизације, окончан је 20. јула 2017. године. Грујић је повукао тужбу у октобру 2016, а Привредни апелациони суд је прекоредно решавање спора покренуо након што је добио ЦИНС-ов захтев за приступ информацијама о овом случају.

Министарство одбране није одговорило на највећи број питања ЦИНС-а послатих марта ове године, уз објашњење да је реч о поверљивим информацијама. У одговору ЦИНС-у ово Министарство наводи да је ступило у контакт са Трећом петолетком, као новим власником 21. маја, како би решили спорна питања, али до објављивања овог текста нису званично потврдили да ли се у међувремену нешто променило.

Упркос захтеву новинара ЦИНС-а, Министарство одбране им није обезбедило ни разговор са тадашњим државним секретаром, а касније и ресорним министром Зораном Ђорђевићем, који је био укључен у преговоре о решавању овог питања.

Опрема можда и скупља од спорне приватизације

Основна делатност Фабрике турбомотора и трансмисија 21. мај, према подацима Агенције за привредне регистре, јесте производња осталих делова и додатне опреме за моторна возила. Предузеће је основано 1948. године и налази се у београдском насељу Раковица.

Ремонт хеликоптера

Министарство одбране и Министарство унутрашњих послова су крајем 2016. године са компанијом Аирбус Хелицоптерс потписали Уговор о набавци девет хеликоптера Х145М са резервним деловима, од којих је шест намењено за Војску. Уговор обухвата и опремање, обуку и сертификацију Ваздухопловног завода Мома Станојловић, који би тиме требало да постане и регионални центар за одржавање газела. Из Министарства одбране нису одговорили на ЦИНС-ов упит о вредности уговора, наводећи да су сви подаци из уговора пословна тајна.

Фабрика је правила моторе за авионе и хеликоптере, а средином осамдесетих почињу да производе и ремонтују моторе, квачила и трансмисије за хеликоптере газеле за Југословенску народну армију, по лиценци француског произвођача Аероспатиале. За те потребе инсталирани су опрема и специјални алати које се и данас налазе у фабрици.

Фабрика је све до приватизације била задужена за ремонтовање газела Војске Србије.

Након неколико неуспелих аукција предузеће 21. мај продато је ланцу дрогерија Лиллy 2012. године, за 1,4 милиона евра, иако је процењена вредност према купопродајном уговору била скоро шест пута већа – око 8,26 милиона евра.

Куповином фабрике 21. мајЛиллy је дошао у посед опреме и специјалних алата за ремонт квачила и трансмисије хеликоптера газела.

Мешовита комисија из Министарства одбране и Војске Србије је током 2014. и 2015. године извршила увид у спискове делова и опреме у складиштима фабрике и „идентификовала коначан списак машина, алата, опреме и резервних делова, након чега је утврђено да опрема након приватизације није коришћена ни отуђена од стране новог власника“.

Колика је вредност опреме која се налази у фабрици новинари ЦИНС-а нису успели да утврде. На питања о томе из Министарства су одбили да одговоре, рекавши да су ти подаци „поверљиви“. Са истим образложењем је и власник дрогерије Лиллy, Младен Грујић, одбио да одговори на питање о вредности опреме. Ипак, податак о томе је изнео на једном од састанака са тадашњим државним секретаром, а касније министром одбране, Зораном Ђорђевићем, средином 2013. године.

Грујић је тада рекао да резервни делови по књигама вреде 7,2 милиона евра као и да ће свим законским средствима покушати да спречи поништење приватизације.

Министарство одбране и Лиллy су од 2012. године у више наврата преговарали о решавању статуса ове имовине, али нису постигли никакав договор.

У јуну 2014. године Војска и ваздухопловни завод Мома Станојловић, који је такође ремонтовао газеле, пре и после приватизације, од 21. маја су купили део резервних делова, по цени од нешто више од 50 хиљада евра. После нешто више од месец дана, Лиллy је Министарству одбране понудио да имовину из 21. маја за коју је Министарство заинтересовано откупи по цени старог гвожђа, за 10 хиљада евра. Министарство је ову понуду одбило уз објашњење да би то значило да откупљује сопствену имовину.

Никада није реализован ни покушај договора из марта 2015. године, када је Министарство одбране предложило да изврши увид у документацију своје имовине након чега би закључило списак резервних делова, опреме, алата и резервних делова. Та имовина би без накнаде била уступљена Министарству, а оно би заузврат издало потврду да нема других потраживања од предузећа 21 мај.

Услови из уговора испуњени – преговори у току

Наводећи да је опрема у фабрици 21. мај од посебне важности за систем одбране, Министарство одбране се у допису Агенцији за приватизацију позива на одредбе Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме по којима предузеће које се бави том производњом треба континуирано да ради, а промена делатности може да се изврши само уз сагласност Министарства. У случају 21. маја, Министарство није дало било какву сагласност, нити им је она тражена.

Министарство је 2014. године тражило од Агенције за приватизацију да јој се опрема и специјални алати за ремонт трансмисија и квачила што хитније врате. Такође, под ознаком хитно, навели су да ће предложити чак и поништење приватизације, а пре тога и да сумњају да је фабрика приватизована противзаконито, за шта су тврдили да имају доказе. У једном од дописа Агенцији као решење помињу и раскид уговора, а разлог за то су видели у употребној вредности војне имовине, заштити државног интереса и уштеди новца коју би омогућио ремонт газела у земљи уместо у иностранству.

 Агенција је у јулу 2014. спровела контролу уговорних обавеза компаније Лиллy за другу годину пословања у 21. мају, након које је закључила да не може да заузме став јер јој из ове фирме том приликом нису доставили комплетну документацију.

Уговор о продаји 21. маја предвиђао је да Лиллy мора да отпочне преговоре са Министарством одбране о решавању питања спорне имовине, али нигде се не наводи да је за окончавање приватизације нужно да до договора и дође.

Упркос томе што су преговори отпочели у року, Агенција је одбила да компанији Лиллy изда потврду да су испуњени сви услови из уговора, укључујући и тај око кога је спор настао.

У априлу 2015. године, Лиллy је због тога тужио Агенцију Привредном суду. Суд је одбацио тужбу у септембру исте године, а случај се након жалбе нашао пред Привредним апелационим судом. У фебруару прошле године поступак по жалби је прекинут јер се у међувремену Агенција за приватизацију угасила.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, предложила је наставак поступка средином октобра 2016. године, али је две недеље након тога Лиллy повукао тужбу. У одговору Министарства привреде ЦИНС-у стоји да је Комисија за контролу извршења уговорних обавеза купаца усвојила мишљење ревизорске куће КПМГ из 2014. године, које Агенција за приватизацију није желела да усвоји у целости, а којим је закључено да је Лиллy испунио и ту уговорну обавезу. Од тада Министарство привреде не контролише поштовање уговора у случају ове приватизације.

Истраге о приватизацији без резултата

Према речима некадашњег министра привреде Саше Радуловића, због сумње да је дошло до корупције, истрагу над радом Агенције за приватизацију покренуло је и Министарство привреде у јануару 2014. године, на основу дописа Министарства одбране.

„Ја нисам учествовао у преговорима, али мислим да је становиште Министарства одбране, које је подржало Министарство привреде, било да та опрема није ни била предмет приватизације јер није била процењена, дакле није била део проспекта него је отишла као старо гвожђе, те да купац нема право на ту опрему“, каже Радуловић.

Надзор је обустављен почетком августа 2016. јер је пре тога донет закон којим је Агенција угашена. Приватизацијом се једно време бавио и Савет за борбу против корупције, који новинарима није обезбедио саговорника на ову тему, иако им је тражен интервју.

Истрагу о случају приватизације 21. маја водила је и полиција. Они су априла 2015. године сву документацију коју су прикупили током истраге доставили Првом основном јавном тужилаштву у Београду на даље поступање.

Из овог тужилаштва наводе да је на основу предатих списа формиран предмет о евентуалним неправилностима у пословању предузећа Лиллy ДрогериеФап Фамос и 21. мај, као и да је, у вези са њим, у току предистражни поступак.

ЦИНС.РС (Ђорђевић Д.)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Амерички војници воле Русију, а за то је крива контрола ума од стране Кремља – Пентагон

5 (1) Истраживање Института „Реган“ показало је да скоро половина америчких војних домаћинстава Русију доживљава …

АЛО ПАЦИЈЕНТИ! Ветерани вам већ два месеца протестују у Пионирском парку! Шта ви славите?!

4.1 (28) Свечана академија поводом Дана војних ветерана, коју организују Министарство одбране и Војска Србије, …

4 Коментара

  1. Zasto neko nije mislio o tim delovima pre pocetka privatizacije, vec tek kada se sve zavrsilo, i ko je u Ministarstvu odbrane zmurio par godina dok su oglasavane neuspesne privatizacije fabrike i da li je moguce da neko iz istog tog ministarstva odbije da uzme nazad delove vredne 7 miliona euro za mizernu cenu od 10.000 e?

  2. … народни посланик Младен Грујић.
    Не посланик већ народни непријатељ.

  3. Lako je proveriti da je Agencija za privatizaciju u nekoliko navrata pokusavala da proda 21.Maj, ali kupaca nije bilo, tako da mi malo suludo deluje tvrdnja Ministarstva odbrane da nisu imali pojma sta se desava. Jos cudnije mi deluje da odbijes ponudu da nesto sto vredi 7.200.000 e dobijes fakticki dzabe

  4. Војни министри су постављани тако да се из њиховог става могло претпоставити да нису заинтересовани да нешто сачувају од војне имовине. Него да је се реше што пре. Ако мало вратите филм, Шутановац, чији предмет чами у некој фиоци, неће ли застарити… Вучић, време ће рећи, како када и где…………
    Бата сантос, витез од Крушевца, свеже овенчан ореолом свеца, на икони у сопственој задужбини…
    Покуповао све локалне телевизије, где му углавном раде на црно. са платом од 20 000динара. Са дугом да погледа у очи деци пилота, лекара, техничара… који остадоше без очева , за рад његових министарских трендова….
    Бивши Јоргованкин возач, коме је то најачи адут, чак му ни име нисам запамтила, али ће се вероватно појављивати у контексту неких спорних потписивања…
    Вулин, министар, питам се колико смо Богу згрешили да он понесе ту титулу…
    Ко је од ових имао времена да се заиста бави војском, на одговоран начин, љуством, техником, будућношћу? Нису они за рад тога ни постављени, рола коју играју је дала резултате, па од треће европске армије спадосмо на ово што је карикатура у односу на нека времена…
    Да би се неко препоручио у некој делатности потребно је да бар мало унапреди ресор, овде се не може говорити о унапређењу, ово је било у константном паду….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *