Још нема одлуке о приватизацији ЕПС

Београд — Влада Србије још није одлучила на који начин и које делове ЕПС-а ће приватизовати, рекао је за Б92 председник Економског савета СНС Миленко Џелетовић.

Новац од најављених приватизација јавних предузећа, међу којима су и Телеком и београдски Аеродром, не би требало да оде у потрошњу због чега смо проверавали да ли Србија било шта друго у овом тренутку може да приушти.

Најављена прватизација дела Електропривреде Србије покренула је бројне спекулације – да ће ЕПС отићи Русима, да ће бити продат Немцима или да ће бити докапитализован изласком на берзу.

Председник Економског савета владајуће странке каже да је једино сигурно да ће у ЕПС-у бити завршена реорганизација у циљу повећања ефикасности без обзира да ли ће приватизације бити или не.

“Дакле једно је реорганизација, смањење трошкова и припрема за приватизацију, а оно што јесте сада стратешко опредељење Владе јесте делимична приватизација ЕПС-а, односно њених профитабилнијих делова, мада се у том смислу и сада раде неке анализе и чим буду завршене Влада Републике Србије ће о томе обавестити јавност”, поручује Миленко Џелетовић.

Поред ЕПС-а Влада Србије нада се приливу свежег капитала и од продаје власништва у Телекому Србија као и од приватизације Аеродрома Београда који је премијер Вучић назвао, једином правом државном сребрнином.

С обзиром на најновије процене економиста да би Србија годину могла да заврши са највишим дефицитом у Европи од 8 одсто БДП-а поставља се питање да ли ће новац од приватизације још једном бити протраћен на потрошњу.

Професор Банкарске академије Зоран Грубишић каже да се мора начи простор за подстицање привредне активности у земљи.

“Упркос отежаним ванредним околностима, ставкама у буџету које се појављују у расту расхода по основу камата на доспели дуг који је у овој години порастао за 27 одсто, мора да се надје простор за подстицање привредне активности јер једино тако наша дугорочна економска политика постаје одржива”, наводи он.

Улагање у привреду у другој половини године очекује и Миленко Џелетовић који је уверен је да Влада неће брзоплето улетати у приватизације уколико не буде имала капиталне инфраструктурне пројекте који би брзо створили нова радна места и поправили крвну слику српске привреде.

“Приватизовали смо ми и све три цементаре, Железару и НИС, па опет данас имамо 8 одсто дефицита у односу на БДП. Дакле, било би заиста катастрофално да се и ова последња капитална предузећа употребе за санирање буџетских рупа, а да ми ништа не учнимо на плану фисклане консолидације. Ако то преведемо на јазик егзактних чињеница – ми би продајом државног дела Телекома могли да санирамо рецимо губитке Србијагаса на трогодишњем или четворогодишњем нивоу и ништа друго”, објашњава Џелетовић.

Упркос превисоком јавном дугу економсити указују да би задуживање ипак било најрационалније решење уколико би уложени новац од приватизација уз одговарајуће подстицајне мере успео да повећа привредну активност у Србији.

 

Б92