Хроника

Када ће полиција да уђе у Фонд за развој Србије како би кренула да истражује највећу пљачку свих времена у Србији?

Потпредседница владе Зорана Михајловић и чланица Управног одбора Фонда јуче је рекла да ће одговарати сви који су злоупотребили Фонд за развој – и они који су узимали кредите и они који су их додељивали.

– Итекако мислим да ће доћи време да одговара свако ко није радио у складу са законом и овде не мислим само на оне који су аплицирали и добили новац, већ и на оне који су тај новац давали, односно потврђивали или гласали да се да – рекла је Михајловићева заТанјуг.

Фонд за развој, према сазнањима „Политике”, на крају прошле године имао је око 30 милијарди динара доспелих, а ненаплативих кредита. И Државна ревизорска институција је пре две године указала на велики износ ненаплативих кредита. Тада је било око 27 милијарди динара. Међутим у Фондуза развој то демантују. Они тврде да је преостали износ ових кредита, који још увек нису доспели за наплату, 29,4 милијарде динара, док доспеле, а неизмирене, обавезе износе 18,6 милијарди динара. Из њихове рачунице произлази да проценат ненаплаћених потраживања у односу на укупно пласирана средстава од 91,9 милијарди динара износи око 20 одсто. 

Михајловићева сматра да у извештају Савета за борбу против корупције (у коме је оцењено да су кредити дељени по политичкој линији и да Фонд није испунио циљеве због којих је основан) није објављено ништа ново, с обзиром на то да је још прошла влада критички говорила о томе како се раније новац делио из тог фонда.

– Ако сте пратили шта смо говорили у претходној влади и сада у новој влади, да не кажем само Српска напредна странка, одређени чланови Фонда за развој говорили су о томе како морају да постоје јасни критеријуми како се новац дели из Фонда за развој – навела је она.

Према њеним речима, расподела новца из Фонда сада мора да прође кроз неколико комисија и да то може да тврди за део за који је она конкретно везана.

– Фонд за развој је управо и замишљен да помогне малим и средњим предузећима, предузетницима и локалним самоуправама, а не да помаже онима који не би чак требало ни да аплицирају – нагласила је Михајловићева.

 Према извештају Савета највише новца добили су управо најбогатији бизнисмени. „Делта” Мирослава Мишковића добила је убедљиво највише новца – 1,2 милијарде динара, АБС „Минел” Ненада Поповића 619 милиона динара, „Руднап” Војина Лазаревића 508, следе фирме Небојше Човића, Миодрага Костића, Зорана Дракулића…

Међутим у Фонду кажу да наведени кредити износе мање од три одсто укупно одобрених кредита у периоди од 2007. до 2013. године и сви су одобрени уз првокласно средство обезбеђења, гаранције пословних банака и уредно су враћани. – Доспеле а неизмирене обавезе по кредитима имају само привредна друштва из групације АБС „Минел” и „Руднап гроуп –Минел котлоградња”, а нису наплаћени јер су били обезбеђени гаранцијама банака над којима је покренут поступак стечаја, кажу у Фонду и као битну чињеницу наводе што су те фирме у моменту подношења захтева за кредит запошљавале укупно 8.100 радника.

Суштинска замисао Фонда јесте да се помогне малим фирмама у унутрашњости како би се смањиле регионалне разлике. Међутим, повољни кредити, који су одобрени у периоду од 2007. до 2013. године у износу од oко 92 милијарде динара, према оцени Савета за борбу против корупције нису допринели повећању производње, већој запослености, као ни равномерном регионалном развоју,јер је већина додељивана у Београду фирмама које се баве увозом или услугама, а не производњом и извозом. Међутим у Фонду тврде да је највише кредита отишло у производњу – чак 80 одсто, у којој је запослено 193.478 људи.

Према мишљењу Савета за борбу против корупције додела кредита нема ефекта јер регионалне разлике нису умањене, што је био један од главних циљева. Србија је и даље држава са највећим регионалним разликама у Европи. Између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа разлика је седмострука. Разлике на нивоу општина су далеко веће. Просечан приход грађана Београда већи је 19 пута од прихода грађана Бора. Не само у појединим градовима, неравномерни регионални развој довео је до израженог сиромаштва у сеоским срединама Србије, где је индекс сиромаштва два пута већи од градских средина.

 
М. Авакумовић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!