Када ће полиција да уђе у Фонд за развој Србије како би кренула да истражује највећу пљачку свих времена у Србији?

0
(0)

Потпредседница владе Зорана Михајловић и чланица Управног одбора Фонда јуче је рекла да ће одговарати сви који су злоупотребили Фонд за развој – и они који су узимали кредите и они који су их додељивали.

– Итекако мислим да ће доћи време да одговара свако ко није радио у складу са законом и овде не мислим само на оне који су аплицирали и добили новац, већ и на оне који су тај новац давали, односно потврђивали или гласали да се да – рекла је Михајловићева заТанјуг.

Фонд за развој, према сазнањима „Политике”, на крају прошле године имао је око 30 милијарди динара доспелих, а ненаплативих кредита. И Државна ревизорска институција је пре две године указала на велики износ ненаплативих кредита. Тада је било око 27 милијарди динара. Међутим у Фондуза развој то демантују. Они тврде да је преостали износ ових кредита, који још увек нису доспели за наплату, 29,4 милијарде динара, док доспеле, а неизмирене, обавезе износе 18,6 милијарди динара. Из њихове рачунице произлази да проценат ненаплаћених потраживања у односу на укупно пласирана средстава од 91,9 милијарди динара износи око 20 одсто. 

Михајловићева сматра да у извештају Савета за борбу против корупције (у коме је оцењено да су кредити дељени по политичкој линији и да Фонд није испунио циљеве због којих је основан) није објављено ништа ново, с обзиром на то да је још прошла влада критички говорила о томе како се раније новац делио из тог фонда.

– Ако сте пратили шта смо говорили у претходној влади и сада у новој влади, да не кажем само Српска напредна странка, одређени чланови Фонда за развој говорили су о томе како морају да постоје јасни критеријуми како се новац дели из Фонда за развој – навела је она.

Према њеним речима, расподела новца из Фонда сада мора да прође кроз неколико комисија и да то може да тврди за део за који је она конкретно везана.

– Фонд за развој је управо и замишљен да помогне малим и средњим предузећима, предузетницима и локалним самоуправама, а не да помаже онима који не би чак требало ни да аплицирају – нагласила је Михајловићева.

 Према извештају Савета највише новца добили су управо најбогатији бизнисмени. „Делта” Мирослава Мишковића добила је убедљиво највише новца – 1,2 милијарде динара, АБС „Минел” Ненада Поповића 619 милиона динара, „Руднап” Војина Лазаревића 508, следе фирме Небојше Човића, Миодрага Костића, Зорана Дракулића…

Међутим у Фонду кажу да наведени кредити износе мање од три одсто укупно одобрених кредита у периоди од 2007. до 2013. године и сви су одобрени уз првокласно средство обезбеђења, гаранције пословних банака и уредно су враћани. – Доспеле а неизмирене обавезе по кредитима имају само привредна друштва из групације АБС „Минел” и „Руднап гроуп –Минел котлоградња”, а нису наплаћени јер су били обезбеђени гаранцијама банака над којима је покренут поступак стечаја, кажу у Фонду и као битну чињеницу наводе што су те фирме у моменту подношења захтева за кредит запошљавале укупно 8.100 радника.

Суштинска замисао Фонда јесте да се помогне малим фирмама у унутрашњости како би се смањиле регионалне разлике. Међутим, повољни кредити, који су одобрени у периоду од 2007. до 2013. године у износу од oко 92 милијарде динара, према оцени Савета за борбу против корупције нису допринели повећању производње, већој запослености, као ни равномерном регионалном развоју,јер је већина додељивана у Београду фирмама које се баве увозом или услугама, а не производњом и извозом. Међутим у Фонду тврде да је највише кредита отишло у производњу – чак 80 одсто, у којој је запослено 193.478 људи.

Према мишљењу Савета за борбу против корупције додела кредита нема ефекта јер регионалне разлике нису умањене, што је био један од главних циљева. Србија је и даље држава са највећим регионалним разликама у Европи. Између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа разлика је седмострука. Разлике на нивоу општина су далеко веће. Просечан приход грађана Београда већи је 19 пута од прихода грађана Бора. Не само у појединим градовима, неравномерни регионални развој довео је до израженог сиромаштва у сеоским срединама Србије, где је индекс сиромаштва два пута већи од градских средина.

 
М. Авакумовић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

За време досадашње владавине Вучића и СНС само у Београду извршена 53 мафијашка убиства, 2 решена

5 (3) Бивши шеф посланичке групе Савеза за Србију у Скупштини града Београда написао је …

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕГ ТАПШАЧА Марко Ђурић ће бити нови амбасадор Србије у САД

0 (0) Актуелни директор Канцеларије за Косово и Метохију биће нови амбасадор Србије у Вашингтону, …

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *