Када ће Србија изаћи из економске кризе?

Када ће Србија изаћи из економске кризе?

„Србија неће изаћи из кризе ни у 2015, ни 2016, ни у 2017. години, а за после ћемо видети“, рекао је Мирослав Прокопијевић, научни саветник ИЕС на предавању у Институту за европске студије на тему “Када ће Србија изаћи из економске кризе?”

Пад економске активности

Тренутна економска ситуација у којој се Србија налази није баш завидна. Бруто домаћи производ у овој години пашће за око један одсто, а у периоду 2009. до 2014. године имамо пад БДП-а од 1,7 процентних поена, односно још нисмо на нивоу дохотка из 2008. године. Незапосленост је према једним подацима 20,4 одсто, а према другим 25 одсто, али у сваком случају међу највећима је у Европи.

 

Инвестиције се смањују из године у годину, а дефицит текућег рачуна ове године износиће шест одсто. То је мање него прошлогодишњих 13 одсто, али и даље показује да је наша привреда неконкурентна. Ненаплативи кредити у укупним кредитима банкарског сектора износе 30 одсто што представља опасност за повериоце.

Буџетски дефицит, кад се саберу ставке и испод и изнад црте износиће 9,5 одсто БДП-а. Јавни дуг је на 68 одсто БДП-а, а имамо и пад курса са 114 на 120 динара за евро.

„Све ово указује на пад економске активности и погоршавање перформанси“, напомиње Прокопијевић.

Сви су криви, само је идеологија невина

На питање ко је крив за економску кризу, Прокопијевић одговора да су то претходне владе у последњих 30-ак година, а да је текућа влада крива зато што „не окреће танкер који иде у погрешном правцу“. На оптужбе да је за економску пропаст после 2000. године крив либерализам, Прокопијевић одговара да је либерализам у Србији последњи пут имао утицаја на економску политику 80-их и 90-их година 19. века када је прављена влада либерала и напредњака, уз опаску да ови данашњи напредњаци немају никакве везе са ондашњим.

„Тада је водећи економиста напредњака био Чедомиљ Мијатовић који је са 25 година писао расправе о политичкој економији на нивоу енглеских економиста. Од 2000. ми имамо благу либерализацију која није могла привреду да претвори из етатистичке у либералну“, оценио је он.

У свом предавању он је поставио питање и шта бирачи очекују од премијера Вучића.

„У кампањи Вучић је обећавао реформе, борбу против корупције и одавао утисак да ће ићи у протржишне реформе и владавину права. Да су бирачи гледали рекламе никада не би гласали за њега. Он је изабран да би транзиционе губитнике штитио од конкуренције и тржишних сила. Када је доношен закон о раду кроз слојеве његових бирача прозујао је негативан сигнал који је он схватио и од тада нема чак ни најава реформи“, објашњава Прокопијевић.

Развластити државу и банке

Он је дао и предлоге шта би тебало да се уради како бе се направиле реформе.

„Прво држава треба да се скине са грбаче народа и привреде. Потребна нам је мала и ефикасна држава. Потребно је повећање конкурентности привреде, односно побољшање пословног амбијента. Морамо решити проблем губиташа јер без тога не могу да се уведу тврда буџетска ограничења. Потребно је смањење пореза, али прво да се смање трошкови државе. Неопходна је и сигурност власничких права. Такође је потребна и слобода уговора. Сада је 40 одсто цена или на режиму сагласности или их директно држава одређује“, истиче Прокопијевић додајући да је потребна и либерализација девизног режима након тврдог буџетског ограничења, после чега би дошла конвертибилност динара.

Он је напоменуо да се мора променити банкоцентрични финансијски систем који страховито привилегује банке и намеће физичким лицима и предузећима огромне, а непотребне трошкове.

На крају се осврнуо и на утицај Европске уније на економске прилике у Србији.

„Да Европска централна банка и ФЕД не воде овакву политику Србија и још десетак земаља ЕУ би и формално банкротирали, јер би цена задуживања била далеко већа. Новца је у овом тренутку у изобиљу на међународним финансијским тржиштима, а нема инфлације. Разлог зашто нема инфлације је што се новац пушта у М1 новчану масу, а притисак на цене прави М3. Предузећа не узимају кредите јер већ имају гомиле непродатих аутомобила, фрижидера и друге робе“, објаснио је Прокопијевић додајући да је камата на немачке десетогодишње обвезнице свега 0,82 одсто.

Најава нових задуживања

Министар финансија Душан Вујовић најавио је да ће се Србија до краја године задужити еврообвезницама за две милијарде евра по камати од четири одсто.

„То је невероватно ниска камата. Италија и Шпанија, највећи конкуренти за банкрот се задужују по 2,1 до 2,3 одсто. Међутим, када ФЕД почне да подиже каматну стопу, а то се може очекивати средином следеће године, то ће морати да ради и ЕЦБ да не би капитал почео да бежи преко Атлантика, из Европе у САД. Тада ће се драматично променити услови задуживања и то мерено данима.

Данас, на пример, на цену акције уопште не утиче профитабилност фирме, већ искључиво шта каже Јелен (председница ФЕД-а). То је неодржива ситуација, која успут уништава штедњу. На пример, камата на штедњу у Немачкој је од 0,3 до 0,5 одсто. Још једна последица ниских камата је то што разни послови постају профитабилни, а када крене раст камата биће у црвеном. То ће страшно погодити реални сектор и тада ће се осетити сви ефекти кризе“, напоменуо је Прокопијевић додајући да су ЕУ и САД успели да акутну претворе у хроничну кризу, али нису успели да је зауставе.

Либерализам је за богате земље

Занимљиво је и да је Хрватска у периоду од 2009. до 2014. година имала кумулативни пад БДП-а од чак 14 одсто. Ради се о земљи сигурном кандидату, а сада и чланици ЕУ. То само показује да ЕУ у развојном и економском смислу не може помоћи, већ свака држава мора за себе мора да постави правила и да их поштује, оценио је Прокопијевић.

Економиста Горан Николић, сарадник ИЕС-а указао је на податке да се Србија од настанка модерне државе 1815. године налази на дну европских земаља по БДП-у, осим седамдесетих година прошлог века када смо привремено „искочили“ до 40 одсто куповне моћи Европе и то пре свега због спољних фактора. Према његовим речима, стопе раста Србије последњих 100 година идентичне су стопама раста Централне и Источне Европе, тако да нити смо радили нешто боље нити горе од њих.

„Поента ММФ-а, Фискалног савета, НБС и наших економиста је да се успостави равнотежа на нижем нивоу зарада, запослености и БДП-а. Да се фискалном консолидацијом доведе дефицит буџета на 2,5 одсто БДП-а колико ће износити номинални раст БДП-а што би обезбедило да можемо да враћамо дугове и то је једино што ММФ занима.

Верујем да ће у буџету за 2015. годину, али и 2016. и 2017. бити смањење субвенција, што је најризичније за нас, и релативно стабилан курс који ће највише да погодује страним банкама.

Ова приватизација предузећа у реструктурирању и јавних предузећа ће довести до тога ће се највећи број угасити јер су неконкурентна. Наша привреда је неконкурентна и може да опстане само уз субвенције. Не би ме чудило да дамо велике субвенције за Железару, а и треба, боље да дамо 50 милиона долара и да она ради и град живи, него да плаћамо 100 милиона долара годишње за плате или да је угасимо па да 5.000 људи остане без посла“, истакао је Николић.

Према његовим речима није ни истина да Србија има превелик јавни сектор, Имамо мање запослених у јавном сектору по становнику од земаља ОЕЦД-а, а поготово Западне Европе.

„Имамо мање лекара, мање наставника, полицајаца, свега. Ако Срби не треба да се лече, образују, да имају јавну управу онда тако треба и рећи, а не причати о превеликом јавном сектору. Либерализам је за богате земље. И оне су почеле да га спроводе тек када су се обогатиле, а пре тога су биле изузетно протекционистичке. Оно што држава треба да уради да би изашли из кризе је субвенције за привреду и обарање курса“, предложио је Николић.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Србија европски рекордер по проценту запослених који раде за минималац…

Србија европски рекордер по проценту запослених који раде за минималац…

Просечна нето плата у Србији у јулу износила је 65.070 динара, али она не говори …

Kон: Гледамо како се вирус слободно шири и преноси

Kон: Гледамо како се вирус слободно шири и преноси

Члан Kризног штаба и епидемиолог Предраг Kон изјавио је да нас и наредних дана очекује …

31 Коментара

  1. hhahahahhahah…nema kais dosta rupa……ugasili smo ga…..

  2. Kaz’o PPV, za dve godine, al’ to je kazo i pre dve fodine.

  3. kad se narod probudi a tio moze da bude sutra a moze i za 100 godina

  4. Ако се не опаметимо, никад ми нећемо из кризе…

  5. onda kada umesto poltrona zapada na vlast budu ljudi koji znaju pravu stranu, znaju gde je istok a gde zapad, znaju gde možeš da budeš ravnopravan a ne ucenjivan! kada umesto svoje guzice shvate da postoje još 7 miliona istih !!

  6. Pa lepo nam ponavljaju,a pogotovo No1. kad oni odu sa vlasti… 🙁

  7. Samo onda kada pravi posteni i pametni ljudi dodju na prava mesta.Srbija je uvek imala dobre naucnike a ekonomiste nikada.

  8. Jovan Pavlica , Zoran Maric , рекао je 2012.год. да ће нам крајем 2014.год.бити боље. 😛

  9. Dvadeset godina konstantno upadali u krizu svesno i planski.Kad bi sve proizvodjace krize pozatvarali i vratili ih u imovno stanje pre stupanja na vlast,bilo bi sanse d se stabilizujemo.

  10. dok budu krali narod nece nikad izaci iz krize ,

  11. ima da budemo naj slang nacija a ne ko oni ameri debeli i ruzni bravo za nasu vlast misli o nasoj liniji:P

  12. Dok nam god EU i Amerika bude posavljala ljude na celo drzave nama dobro biti nece.

  13. ..sa ovima na vlasti nikad..sve svoje neuspehe prebacuje na druge…

  14. DOKLE GOD JE VUCIC, NIKOLIC I NJIMA SLICNI NA VLASTI, UPADAMO SVE DUBLJE U KRIZU. MORAMO STO PRE GAMAD DA ISTREBIMO..

  15. sad ste svi pametni,a dok se kralo i kapom i sakom zadnjih 15 god bilo vem dobro ,onda ste cutali

  16. kakav narod takvo i rukovodstvo necemo mi skoro izaci iz krize

  17. kad obesimo sve lopove i izdajnike iz jebenog Beograda

  18. Sveje rasprodato i uništeno u vojvodini i u srbiji još dase proda Telekom i sveje rasprodato i uništeno na kraju će i Držva Srbija otići na doboš.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *